Apsolutna dominacija predstavnika vlasti u dnevnicima, pristrasno izveštavanje, podsticanje polarizacije među političkim akterima i ogromna zastupljenost predsednika Srbije - to je ono što su tokom cele prošle godine gledaoci mogli da vide na televizijama sa nacionalnom pokrivenošću, pokazuje Crtin monitoring medija. Budući da je 2022. bila izborna godina u Srbiji, iz gore navedenog se lako može zaključiti i kakav je bio kvalitet izborne kampanje, odnosno da li su birači mogli da odluče kome će dati glas na osnovu objektivnog i činjeničnog izveštavanja.
„Ne postoji rok za dodelu nečega što ne postoji, ne postoji ta dozvola”, u razgovoru za Istinomer više puta je ponovila predsednica Saveta Regulatornog tela za elektronske medije (REM) Olivera Zekić. Sa druge strane, u javnosti je proteklih dana iskrsavalo više datuma prema kojima je REM-u već istekao rok za odlučivanje o petoj frekvenciji. Šta kažu zakoni, a šta dosadašnja praksa?
Rasprava o rodno senzitivnom jeziku, nepotizmu i tužba jednog od podnosioca prijave - ukratko je ono što je obeležilo jučerašnji dan u REM-u. BK televizija, KCN, Nova S i Kurir TV ponovo su predstavili svoje elaborate ispred članova Saveta Regulatonog tela za elektronske medije (REM). Ovoga puta razgovori mogli su da se zabeleže i kamerom. Međutim, i samo predstavljanje kandidata, ali i zainteresovanost članova Saveta REM-a, samo su obrisi onoga što se u istoj sali dešavalo u julu.
I nakon aprilskih izbora televizije sa nacionalnom frekvencijom nastavile su po starom, oprobanom receptu - predsedniku Vučiću se daje apsolutno najviše vremena u vestima i o njemu se nikada ne izveštava negativno. Uz to se prenose i sva njegova direktna obraćanja, a za devet meseci bilo ih je čak 345. Posle predsednika u vestima su najzastupljeniji ostali predstavnici vlasti i o njima se gotovo nikad ne izveštava negativno. S druge strane, u odnosu na vlast predstavnici opozicije su u još neravnopravnijem položaju nego u periodu pre izborne kampanje, pokazuju rezultati poslednjeg Crtinog medijskog monitoringa.
Izveštaj Evropske komisije o napretku Srbije u procesu evrointegracija iskorišćen je kao povod za novi - dnevni - talas anti-EU poruka u mejnstrim medijima u Srbiji. Sve u svemu, ako je verovati domaćoj štampi i televizijama, teško je, ali Srbija napreduje. Osim u spoljnoj politici, ali, ko sme da “zameri”, jer što bi rekao predsednik - “Šta da radimo kada svaki dan izlaze sa deklaracijama i rezolucijama protiv Rusije.” Većina medija se među glavnim naslovima nije bavila konkrentno sadržajem Izveštaja i zamerkama koje su upućene Srbiji na temu korupcije, pravosuđa, formiranja Vlade.
Savet REM-a je prilikom odlučivanja ko će dobiti nacionalnu frekvenciju, kažu, “uzeo u obzir sve činjenice”. Nacionalno pokrivanje dobili su Pink, Hepi, Prva i B92 zbog “objektivnog i pravovremenog pristupa, jačanja i zaštite medijskog pluralizma, raznovrsnosti ponuđenog programa, prethodnog rada i garancija da će se baviti važnim temama i unaprediti medijske standarde u oblastima informisanja, kulture i obrazovanja”. Može li se pričati o medijskom pluralizmu u zemlji gde vladajuća većina zauzima 93 odsto vremena u programu, gde se predsednik obraća javnosti 29 puta mesečno? Šta su garancije da će televizije kojima je sam REM izricao mere upozorenja i zabrane programa da unaprede medijski standard u oblastima koje nisu emitovale u svom programu, iako su to obećale u prethodnim elaboratima?
Na konkurs za izdavanje dozvola za nacionalne frekvencije prijavilo se 14 televizija. Od 12. do 14. jula predstavnici ovih medija razgovaraće sa članovima Saveta REM-a koji će potom odlučiti ko dobija u trci za nacionalnu pokrivenost. Među kandidatima su kako iskusni Pink, Hepi, B92 i Prva, koji do sada nisu često marili za pravila, tako i neki novi “igrači” poput TV 2, Une i K1, čija je vlasnička struktura posebno zanimljiva.
Regulatorno telo za elektronske medije (REM) sutra počinje razgovore sa emiterima koji su konkurisali za dodelu jedne od četiri televizijske i isto toliko radijskih frekvencija. Na konkurs, koji je završen u junu ove godine, prijavilo se ukupno 14 televizija i sedam radio-stanica. Pročitajte kako izgleda proces dodele frekvencija, koji su rokovi za konačnu odluku REM-a, koji kriterijumi se uzimaju u obzir prilikom razmatranja kandidata…
Televizije sa nacionalnom frekvencijom dominantno izveštavaju o aktivnostima vladajućih stranaka i to pozitivno ili neutralno, izostavljajući bilo kakvu kritiku. Opozicione stranke koje izlaze na izbore zastupljene su daleko manje, ali najčešće u neutralnom tonu, dok za političke aktere koji se zalažu za bojkot izbora na televizijama pre vanrednog stanja nije bilo ni sekunde pozitivnog tona u izveštavanju, pokazala je najnovina analiza posmatračke misije Crta koja se odnosi na period od raspisivanja izbora početkom marta do 24. maja.
Politički sadržaj televizija sa nacionalnom frekvencijom od početka krize izazvane virusom korona apsolutno su zauzeli politički akteri vladajuće većine, pokazuje analiza medijskih sadržaja koju je sprovela organizacija Crta u periodu od 4. marta do 17. aprila. U drugoj polovini marta čak 99 odsto TV programa bilo je rezervisano za pripadnike vlasti. U ovo se ubrajaju informativne emisije, obraćanje političkih aktera u redovnim i vanrednim programima vezanim za aktuelnu zdravstvenu krizu, kao i konferencije na kojima govorili su predstavnici vlasti.
Istinomer.rs koristi kolačiće (cookies) radi boljeg uvida u potrebe i zahteve korisnika. Google Analytics je jedini neophodan kolačić koji koristimo, a korisnicima je omogućeno onesposobljavanje kolačića.
Koristimo kolačiće za pružanje boljeg korisničkog iskustva i analiziranje saobraćaja. Takođe delimo informacije o tome kako koristite sajt sa partnerima za društvene medije, oglašavanje i analitiku koji mogu da ih kombinuju sa drugim informacijama koje ste im dali ili koje su prikupili na osnovu korišćenja usluga.
Istinomer može prikupljati vaše podatke iz sledećih izvora: Google Analytics tracking code, HotJar tracking code, Alexa Certify, Facebook Pixel Code.
