Savet REM-a je prilikom odlučivanja ko će dobiti nacionalnu frekvenciju, kažu, “uzeo u obzir sve činjenice”. Nacionalno pokrivanje dobili su Pink, Hepi, Prva i B92 zbog “objektivnog i pravovremenog pristupa, jačanja i zaštite medijskog pluralizma, raznovrsnosti ponuđenog programa, prethodnog rada i garancija da će se baviti važnim temama i unaprediti medijske standarde u oblastima informisanja, kulture i obrazovanja”. Može li se pričati o medijskom pluralizmu u zemlji gde vladajuća većina zauzima 93 odsto vremena u programu, gde se predsednik obraća javnosti 29 puta mesečno? Šta su garancije da će televizije kojima je sam REM izricao mere upozorenja i zabrane programa da unaprede medijski standard u oblastima koje nisu emitovale u svom programu, iako su to obećale u prethodnim elaboratima?