Da li će sudije nakon još jedne reforme pravosuđa raditi brže, poštenije i po pravdi? Da li će izmena Ustava u januaru prošle godine i zakoni koji će se menjati ovih dana, biti taj dodatni podstrek sudiji da pravednije sudi ili tužiocu da pokreće postupke? Da li se čeka samo još da Skupština prestane formalno da bira sudije i tužioce, pa da izraz “Ma možeš da me tužiš!” izgubi svoje sadašnje značenje?
Ko je kriv za energetski kolaps - “sabotaža”, “savršena oluja”, Milorad Mića Grčić ili predsednik države? I kako se može smatrati da je Grčić “već podneo ostavku”, kao što je to rekao Aleksandar Vučić, ako je Grčiću mandat u fotelji EPS-a istekao još u martu 2017. godine?
Da li će izveštaj Antikorupcijskog tela Saveta Evrope – GREKO-a, Vlada Srbije objaviti, ili ćemo ostati uskraćeni za pojašnjenje o oceni da ne zadovoljavamo u ispunjavanju 13 preporuka koje su nam prvi put poslate davne 2015. godine? Te preporuke, u najkraćem, vezane su za sprečavanje korupcije među poslanicima, sudijama i tužiocima. Nemanja Nenadić, programski direktor Transparentnosti Srbija u intervjuu za podkast Istinomera „U mikrofon“ ocenjuje da se stvari u vezi sa preporukama GREKO u Srbiji „dosta čudno odvijaju“. Podseća da je rok za njihovo ispunjenje bio 2016. godine, ali da je sve ostalo van javnog konteksta i da smo tek „2017. godine od samog GREKO-a saznali da je Srbija globalno nezadovoljavajuća“: „Onda je sve to odjednom dobilo ogroman medijski prostor i imali smo brže-bolje reakciju Vlade Srbije koja je formirala radnu grupu za realizaciju GREKO preporuka, za koju niko nikada posle nije čuo da je nešto radila“, kaže Nenadić, dodajući da postoji samo mali pomak u Zakonu u lobiranju, koji je takođe bio deo tih preporuka.
U nacionalnoj strategiji borbe protiv korupcije koja je doneta na početku ove vlasti, 2013. godine, bilo je zapisano kao cilj da se tokom pet godina sprovođenja strategije poveća broj pravosnažnih osuda u predmetima korupcije za 30 odsto u odnosu na 2012. godinu, koju su označavali kao katastrofalnu. Onda pet godina uopšte nije praćeno, uopšte ne postoji u izveštajima podatak kakav je postignut uspeh na ostvarivanju tog cilja. Mi smo uzeli statistike zvanične, i tužilačke i sudske, pogledali šta tamo piše i ispostavilo se da za tih pet godina ne da nije ostvaren taj cilj od 30 odsto nego se čak broj osuda i smanjio u odnosu na 2012. godinu, a pri tom je taj cilj od 30 odsto povećanje u odnosu na katastrofalno stanje potpuno neodgovarajući, nama je bio potreban porast od 300 odsto – kaže Nemanja Nenadić, programski direktort organizacije Transparentnost Srbija u intervjuu Danici Vučenić za Istinomerov podcast „U mikrofon“.
Odgovor Vlade Srbije na izveštaj „Fridom hausa” nije celovit, Vlada Srbije bavila se posmatranjem stvari iz drugog ugla, dok na određene podatke iz izveštaja namerno nije odgovoreno, smatraju sagovornici Istinomera.
“Proveravanje papira opštine Stari grad jeste delovanje pravne države posle javnih navoda da je predsednik opštine upleten u nezakonite radnje, ali je problem što pravna država ne deluje u 59 drugih slučajeva i što ne znamo šta se dešava sa proverom navoda Aleksandra Obradovića za “Krušik”. Problem je i što opozicija igra igru koju nameće Vučić. Ne možemo praviti paralelne insititucije - naš zakon, naše tužilaštvo. Ne možemo proglasiti “pravosnažno“ nekog krivim na nekom trgu. Mora se graditi sistem u celini. Ključ su mediji koji su pod kontrolom vlasti i verovatno većina građana misli da je Bastać kriv, a da je Aleksandar Obradović neki špijun”.
Nakon predsednika države Aleksandra Vučića donošenje Zakona o poreklu imovine ponovo je danas najavila i ministarka pravde Nela Kuburović. Obećanja o usvajanju ovog zakona slušamo više od dvadeset godina, a prema Istinomerovoj evidenciji, Kuburović i Vučić propis kojim će se utvrđivati sticanje bogatstva najavljivali su i 2013. i 2016. godine.
Istinomer.rs koristi kolačiće (cookies) radi boljeg uvida u potrebe i zahteve korisnika. Google Analytics je jedini neophodan kolačić koji koristimo, a korisnicima je omogućeno onesposobljavanje kolačića.
Koristimo kolačiće za pružanje boljeg korisničkog iskustva i analiziranje saobraćaja. Takođe delimo informacije o tome kako koristite sajt sa partnerima za društvene medije, oglašavanje i analitiku koji mogu da ih kombinuju sa drugim informacijama koje ste im dali ili koje su prikupili na osnovu korišćenja usluga.
Istinomer može prikupljati vaše podatke iz sledećih izvora: Google Analytics tracking code, HotJar tracking code, Alexa Certify, Facebook Pixel Code.
