Dezinformacije o ratu u Ukrajini ne posustaju. U objavi na Fejsbuku tvrdi se da je Putin želeo da izbegne rat, a da Zapad na to nije pristao. Meta ove dezinformacije je generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg, čiji video sa konferencije je podeljen uz obmanjujući kontekst.
Netačna tvrdnja sa portala Vaseljenska da „heteroseksualci moraju da ginu na frontu” a da su za to vreme „pripadnici LGBTQ+ zajednice pošteđeni” proširila se društvenim mrežama.
Na društvenim mrežama deli se video snimak uz opis da je reč o „privođenju“ žene Juraja Cintule osumnjičenog za atentat na slovačkog premijera Roberta Fica. Osim toga da je privedena, spominje se i netačna tvrdnja da je ona izbeglica iz Ukrajine, kao i da je „nameštala svog supruga na osvetu”.
Italijanska premijerka Đorđa Meloni nije rekla da će Rusija biti primorana da se preda ukoliko ne pristane na uslove prezentovane na mirovnom samitu o Ukrajini. U viralnim objavama na društvenim mrežama, snimku obraćanja premijerke Meloni dodat je lažiran audio na ukrajinskom jeziku sa tezama koje ona, izvorno, nije izgovorila.
Dezinformacija da je Francuska poslala trupe u Ukrajinu plasirana je ovog maja nakon što je predsednik Francuske Emanuel Makron nedavno u intervjuu potvrdio svoje ranije komentare o spremnosti da pošalje vojsku na borbeni front sa Rusijom, ukoliko Kijev uputi takav zahtev.
Viralni video snimak, u kom sekretar Saveta za nacionalnu bezbednost i odbranu Ukrajine Aleksej Danilov navodno priznaje umešanost Kijeva u teroristički napad digitalno je manipulisan korišćenjem deepfake tehnologije.
“Očekujem veće globalne sukobe na jesen, mnogo veće, zato očekujem paklenu zimu. Mislim da je nuklearni sukob veoma realan i mislim da je veća šansa da se dogodi nego da se ne dogodi. A 25 odsto svetskog stanovništva biće gladno – bukvalno. To vam sad saopštavam sa sigurnošću.” Ovako je u maju 2022. govorio predsednik Srbije Aleksandar Vučić, napominjući da on “ne prognozira”, već se “rukovodi logikom gvozdenih determinizama”. Ovih dana, gotovo dve godine kasnije, opet se pozivajući na “logiku gvozdenih determinizama”, tvrdi da smo “svakoga dana sve bliže velikom svetskom sukobu, najvećem u istoriji”, za koji se, kako je napomenuo, plaši da bi mogao da “odnese i više života nego čak i Drugi svetski rat”.
Netačne tvrdnje da je jedan od osumnjičenih za teroristički napad u Moskvi „čečenski komandant koji se borio u Ukrajini protiv Rusije, Rustam Ažijev”, raširile su se na društvenim mrežama širom sveta posredstvom ruskih Telegram kanala. Iako su administratori tih kanala ubrzo saopštili da je, ipak, reč o dezinformaciji, ova manipulacija se prelila na društvene mreže.
Pre dve godine ruski predsednik je najavio „specijalnu operaciju”, ukrajinski predsednik je poručio da će se Ukrajina braniti, u srpskim tabloidima je osvanulo da je Ukrajina napala Rusiju. Ratu u Ukrajini se ne nazire kraj, viralne manipulacije o njemu uporno kruže. Šta se promenilo na putu dezinformacija?
Istinomer.rs koristi kolačiće (cookies) radi boljeg uvida u potrebe i zahteve korisnika. Google Analytics je jedini neophodan kolačić koji koristimo, a korisnicima je omogućeno onesposobljavanje kolačića.
Koristimo kolačiće za pružanje boljeg korisničkog iskustva i analiziranje saobraćaja. Takođe delimo informacije o tome kako koristite sajt sa partnerima za društvene medije, oglašavanje i analitiku koji mogu da ih kombinuju sa drugim informacijama koje ste im dali ili koje su prikupili na osnovu korišćenja usluga.
Istinomer može prikupljati vaše podatke iz sledećih izvora: Google Analytics tracking code, HotJar tracking code, Alexa Certify, Facebook Pixel Code.
