Ukrajinski zvaničnici su 16. marta poslepodne saopštili da je dramsko pozorište i najveće privremeno civilno sklonište u Mariupolju bombadovano od strane ruskih vazdušnih snaga. Dok spasilačke ekipe još uvek rade na izvlačenju preživelih iz ruševina pozorišta, Rusija negira optužbe na svoj račun — bez alibija za „nevinost“. Za bombardovanje pozorišta, Rusi optužuju ekstremno-desničarski bataljon Azov. Međutim, bez ijednog dokaza.
Pojedini ruski mediji preneli su da je snimak posete ukrajinskog predsednika Vladimira Zelenskog bolnici u Kijevu lažan, fabrikovan ili snimljen ranije. „Dokaz” da poseta nije mogla biti u martu je navodno prisustvo vojne medicinske sestre Ine Derusove, preminule krajem februara. Međutim, u pratnji Zelenskom bila je potpuno druga osoba — Tetjana Ostaščenko.
Dezinformacije koje se šire ruskim, kineskim, ali i domaćim medijima o razvijanju biohemijskog oružja u Ukrajini nemaju osnova u realnosti. Štaviše, u pitanju je teorija zavere koja se do sada reciklirala u različitim oružanim sukobima, ali i tokom pandemije.
"Lažni leš" iz uključenja uživo razotkrio je "ukrajinsku propagandu" — tvrde opisi na društvenim mrežama, uz još jedan video koji se povezuje sa tekućom ukrajinskom krizom. Snimak je, pak, sa nedavno održanog ekološkog protesta u Beču. Isti video se, pre svega nekoliko nedelja, vankontekstualno koristio i za diskreditovanje žrtava i dalje aktuelne kovid pandemije.
Ljudi koji na snimku “trče za svoj život” jesu glumci, ali ne u “lažiranom” ratu u Ukrajini, već na snimanju naučnofantastičnog filma u Birmingemu 2013. godine.
Društvene mreže su preplavljene skrinšotovima tvitova sa lažnog naloga CNN-a koji je navodno, u svega šest meseci i u dve različite prilike, objavio tragičnu smrt iste osobe. „Berni Gors“, međutim,„prva američka žrtva ukrajinske krize“, nije ubijen ni u Avganistanu u avgustu 2021. godine . Berni ne postoji. Osoba sa fotografije koja se koristi u tvitovima sa lažnog naloga je YouTuber Džordi Džordan.
Četvrtog dana ruskog napada na Ukrajinu, korišćenja tehnika sajber rata, ali i kontrolisanog plasiranja dezinformacija i manipulisanja zastarelim činjenicama, uviđamo i novi fenomen na „domaćem terenu“. Ni istinitim fotografijama se „ne veruje“.
“Već prvog dana napada građani su iz Kijeva pokušavali da odu u bezbedniji deo zemlje. Najviše ljudi krenulo je ka zapadu, bliže Poljskoj, odakle bi mogli da odu dalje. Ljudi su stajali u koloni po tri, četiri sata, deo mojih kolega je odustao i vratio se nazad kada su shvatili da je nemoguće otići”.
Fotografija skupa ljudi koji, okrenuti jedni prema drugima, kleče u snegu moleći se, kruži internetom od septembra 2019. Ova fotografija jeste iz ukrajinskog grada Harkov, ali nije snimljena u februaru 2022. godine.
Prvobitno saopštenje Zagrebačke filharmonije o izmeni programa povodom novonastale situacije u Ukrajini, zbog nesporazuma, izazvalo je nevericu i gnev na društvenim mrežama. Za to možemo zahvaliti brojnim regionalnim i domaćim portalima koji su pogrešno protumačili zašto su pojedine kompozicije Čajkovskog trenutno skinute sa programa, te pojurili da objave klikbejt članke koji nemaju veze sa realnošću.
Istinomer.rs koristi kolačiće (cookies) radi boljeg uvida u potrebe i zahteve korisnika. Google Analytics je jedini neophodan kolačić koji koristimo, a korisnicima je omogućeno onesposobljavanje kolačića.
Koristimo kolačiće za pružanje boljeg korisničkog iskustva i analiziranje saobraćaja. Takođe delimo informacije o tome kako koristite sajt sa partnerima za društvene medije, oglašavanje i analitiku koji mogu da ih kombinuju sa drugim informacijama koje ste im dali ili koje su prikupili na osnovu korišćenja usluga.
Istinomer može prikupljati vaše podatke iz sledećih izvora: Google Analytics tracking code, HotJar tracking code, Alexa Certify, Facebook Pixel Code.
