Građani Srbije će se u nedelju, 16. januara, izjašnjavati na referendumu o promeni Ustava, u delu koji reguliše pravosuđe. Ako ni dva dana uoči referenduma niste sigurni šta se tačno menja u Ustavu, šta je potrebno da bi referendum uspeo i šta se dešava ako odlučite da ne izađete na glasanje, odnosno odlučite da izađete ali da zaokružite ‘ne’, dajemo vam odgovore.
Da donošenje Zakona o referendumu i narodnoj inicijativi, koji je usvojen 25. novembra, pa nakon masovnih protesta građana izmenjen, “nema nikakve veze” sa “Rio Tintom”, niti sa “pitanjem preambule, odnosno Kosova i Metohije”, predsednik Skupštine Srbije Ivica Dačić ima potrebu da naglasi u gotovo svim javnim nastupima. Dodaje da se novi zakon donosi kako bi se na referendumu zakazanom za 16. januar odlučivalo o promeni Ustava Srbije i to samo o delu kojim se uređuje način izbora sudija i tužilaca, što je, ističe, u skladu sa preporukama EU.
„Sloboda medija, stabilna demokratija, regionalno pomirenje, nezavisno pravosuđe primeri su oblasti u kojima je neophodan napredak, ako se želi učiniti pomak ka EU.” Ovim je rečima nemački ministar za Evropu Mihael Rot pojasnio razloge zašto sa Srbijom, valjda prvi put otkako smo otvorili pregovore sa Evropskom unijom, nije otvoreno ni jedno poglavlje. Da je ministar bio u prilici da prisustvuje parlamentarnom, pravosudnom, medijskom životu u Srbiji samo u poslednjih mesec dana, pitanje je da li bi njegovo rezonovanje našeg ovogodišnjeg neuspeha bilo ovako smireno. I dok iz Evropske unije, sa različitih instanci, u poslednje vreme stižu skoro iste poruke koje se odnose na pravosuđe, demokratiju, vladavinu prava, slobodu medija, u zemlji su uz pritiske obavljeni izbori za Državno veće tužilaca i Visoki savet sudstva, u proceduru se vraćaju amandmani na Ustav u oblasti pravosuđa protiv kojih je pre dve godine bila skoro cela stručna javnost, a u parlamentu govor vladajućih poslanika i poslanica može biti na ponos njihovim prethodnicima iz devedesetih.
Izgleda da je s proglašenjem vanrednog stanja naprasno zaboravljeno koje je najviše predstavničko telo i nosilac ustavotvorne i zakonodavne vlasti u Republici Srbiji – Narodna skupština. A suverenitet ove institucije potiče od slobodno izabranih predstavnika građana.
Bivša predsednica Vrhovnog suda Srbije Vida Petrović-Škero, koja se sada nalazi na čelu Centra za pravosudna istraživanja, u intervjuu za podkast Istinomera „U mikrofon“ objašnjava da je uskraćivanje prava kretanja za starije od 65 godina posledica vanrednog stanja i potrebe da se zaštite ugrožene kategorije stanovništva. Međutim, prema njenim rečima, „upitan je način na koji se to radi“. Petrović-Škero se pita „kako se država opredelila za uvođenje vanrednog stanja, a ne vanredne situacije, koja bi bila primerenija u ovim okolnostima“. „Vanredno stanje mora da usvoji Skupština i jedino odstupanje je u slučaju da Skupština nije u mogućnosti da se sastane“, objašnjava Vida Petrović-Škero.
Srbija bi posle 17 godina ponovo mogla da se nađe u vanrednom stanju. Ovog puta zbog korona virusa, zbog koga su neke zemlje, poput SAD, već uvele vanredno stanje. Ministar odbrane pozvao je predsednika države da donese hitne i neophodne mere za zaštitu stanovništva. Kakva je procedura uvođenja vanrednog stanja, koja je uloga Narodne skupštine, a koja predsednika države i predsednika Vlade? Šta se može ukinuti, a koja su prava neprikosnovena u svakoj situaciji?
Kako to bivši premijer „leči“ radnike propalih privatizovanih firmi? Iako funkcioneri SNS-a u glas ponavljaju da predsednik ima pravo da bira novog premijera, to ipak nije istina. Pogledajte novi FAKAT.
Istinomer.rs koristi kolačiće (cookies) radi boljeg uvida u potrebe i zahteve korisnika. Google Analytics je jedini neophodan kolačić koji koristimo, a korisnicima je omogućeno onesposobljavanje kolačića.
Koristimo kolačiće za pružanje boljeg korisničkog iskustva i analiziranje saobraćaja. Takođe delimo informacije o tome kako koristite sajt sa partnerima za društvene medije, oglašavanje i analitiku koji mogu da ih kombinuju sa drugim informacijama koje ste im dali ili koje su prikupili na osnovu korišćenja usluga.
Istinomer može prikupljati vaše podatke iz sledećih izvora: Google Analytics tracking code, HotJar tracking code, Alexa Certify, Facebook Pixel Code.
