“Promene Krivičnog zakonika predstavljaju rušenje pravnog i ustavnog poretka i stvaraju opasnu situaciju da u ovoj zemlji postoji grupa ljudi za koje je odlučeno da nemaju ljudska prava i pitanje je ko je sledeća grupa, za koju će biti odlučeno da nema prava na ljudska prava, prema standardima Saveta Evrope i Ustava Srbije. Meni se čini da ovo što se dogodilo sa sudijom Majićem, predstavlja signal Ustavnom sudu kako da postupa, kada Inicijativa za ocenu ustavnosti ovog zakona dođe na dnevni red.”
“Pravosudna vlast, kao i sve druge grane vlasti, treba da bude podvrgnuta kritici, ali javno etiketranje sudija i tužioca, naročito ako dolazi od strane predstavnika vlasti podriva autoritet i nezavisnost pravosuđa.”
Vlast nema iskrenu volju da reformiše pravosuđe, već želi da ga kontroliše i to radi na suptilniji način nego ranije, kaže bivša predsednica Vrhovnog suda Srbije Vida Petrović Škero, komentarišući najnoviju, četvrtu verziju ustavnih amandmana o pravosuđu. Ona je u intervjuu za Istinomer rekla da u najnovijim amandmanima nisu poštovane mnoge primedbe i preporuke Venecijanske […]
Reč koja ovih dana dominira u medijima na temu Kosova jeste razgraničenje, odnosno neka vrsta podele i razmene teritorija, ne sasvim i do kraja razjašnjene.
Ustavne promene u oblasti pravosuđa i pisanje ustavnih amandmana usmerile su pažnju javnosti na Venecijansku komisiju, koja je postala bitan deo ovog procesa u svesti javnosti. Međutim, ovo nikako nije prvi put da je Venecijanska komisija angažovana oko Srbije, a nije ni prvi put da se njene preporuke izbegavaju, ignorišu ili netačno prikazuju. Pogledajte kako je u prošlosti Venecijanska komisija prolazila sa nama, i mi sa njom.
Ne ulazeći u finalni ishod pregovora - može se zaključiti da briselski pregovori nemaju mnogo dodira sa sa važećim propisima Republike Srbije. Pregovori se praktično odvijaju mimo nadležnih institucija (Skupština Srbije, Vlada Srbije) i zavise od volje, raspoloženja i eventualnih datih obećanja i preuzetih obaveza jednog čoveka.
Od referenduma o potvrđivanju Ustava republike Srbije, poslednjeg održanog republičkog referenduma u Srbiji, prošlo je gotovo 12 godina. Stalno pominjanje mogućeg referenduma razlog je da pogledamo u prošlost i prisetimo se prethodnog.
Iako na osnovu ustavnih odredaba može da se zaključi da u Srbiji postoji mešoviti politički sistem koji naginje parlamentarnom, činjenica je da u praksi faktička ovlašćenja predsednika prevazilaze ustavne okvire onda kada predsednik efektivnu vlast može da vrši posredstvom stranačke hijerarhije, a ne na osnovu svojih ustavnih ovlašćenja. Nije teško zaključiti da će ovakvo stanje biti moguće uvek kada predsednik nakon izbora na ovu funkciju zadrži i funkciju predsednika stranke i to one koja ima stabilnu većinu u Parlamentu.
Istinomer.rs koristi kolačiće (cookies) radi boljeg uvida u potrebe i zahteve korisnika. Google Analytics je jedini neophodan kolačić koji koristimo, a korisnicima je omogućeno onesposobljavanje kolačića.
Koristimo kolačiće za pružanje boljeg korisničkog iskustva i analiziranje saobraćaja. Takođe delimo informacije o tome kako koristite sajt sa partnerima za društvene medije, oglašavanje i analitiku koji mogu da ih kombinuju sa drugim informacijama koje ste im dali ili koje su prikupili na osnovu korišćenja usluga.
Istinomer može prikupljati vaše podatke iz sledećih izvora: Google Analytics tracking code, HotJar tracking code, Alexa Certify, Facebook Pixel Code.
