Iako bi trebalo da budu smenjeni početkom novembra, članovi Saveta Regulatornog tela za elektronske medije (REM) ostaće na svojim funkcijama dok Ustavni sud ne donese odluku o oceni ustavnosti Zakona o elektronskim medijima, koju je REM zatražio. Ovo je, kako je objavilo nekoliko medija, a potvrdila dvojica učesnika Radne grupe za izradu radne verzije Nacrta zakona o javnim medijskim servisima, nedavno izjavio ministar informisanja i telekomunikacija Dejan Ristić. Ovakva izjava, ukoliko je autentična, sa pravnog aspekta nije utemeljena. Takođe, nadležni odbor Narodne skupštine nema nikakve prepreke da izabere nove članove Saveta REM-a.
I pored straha beloruskog novinara, reditelja i aktiviste Andreja Gnjota da mu po povratku u Belorusiju prete progon, mučenje i smrt, Viši sud u Beogradu doneo je presudu da može biti izručen. Krši li Srbija ovom odlukom domaće propise i međunarodne konvencije? Ima li postupak za azil prednost u odnosu na postupak izručivanja? Na kojim primerima ekstradicije iz prošlosti smo već mogli da naučimo lekciju kako prolaze disidenti?
Da li će sudije nakon još jedne reforme pravosuđa raditi brže, poštenije i po pravdi? Da li će izmena Ustava u januaru prošle godine i zakoni koji će se menjati ovih dana, biti taj dodatni podstrek sudiji da pravednije sudi ili tužiocu da pokreće postupke? Da li se čeka samo još da Skupština prestane formalno da bira sudije i tužioce, pa da izraz “Ma možeš da me tužiš!” izgubi svoje sadašnje značenje?
Od aktivnosti u Skupštini prošle nedelje - očekivalo se mnogo, a krajnji učinak je najblaže rečeno razočaravajuć. Međustranački dijalog o poboljšanju izbornih uslova je završen, ali krajnji dokument nije ni dotakao najvažnije probleme na koje su ranije ukazivale domaće i strane posmatračke misije. Ni najveći optimista ne može očekivati da će usvojena rešenja promeniti pristup provladinih medija izbornoj kampanji, a kada je reč o javnim servisima, oni ni do sada nisu poštovali ni zakon ni novinarski kodeks. Očekivalo se i da će skupštinski Odbor za ustavna pitanja izneti konačan predlog za izmenu Ustava, ali ni to nije završeno. Usvojen je samo jedan zakon i to na način koji je još više ogolio da sadašnji parlament služi kao servis predsednika Srbije Aleksandra Vučića.
Kako su građani dovedeni u situaciju da podnose krivične prijave protiv sudija Ustavnog suda? Da li način i period na koji se biraju sudije fatalno definišu njihov odnos prema sopstvenom poslu i političkim moćnicima?
Da li Ustavni sud želi da bude četvrta ili nevidljiva grana vlasti? Kako je moguće da sudije koje bi trebalo da budu najveći pravni umovi zemlje stanu iza obrazloženja odluka za koja njihove kolege kažu da su sramotna?
Povučen, tih i zatvoren - tim epitetima bi se dao opisati naš Ustavni sud da je on jedan čovek. Neretko takav opis u medijima dobijaju oni koji su počinili teške zločine. I “sud na sudovima” bi svojim (ne)delovanjem mogao dovesti do velike nesreće - do podređivanja države i građana nečijoj samovolji.
Javna rasprava o izgradnji gondole prekinuta je nakon što veliki broj zainteresovanih građana nije mogao da stane u malu salu, a obeležile su je i burne rasprave između predstavnika grada Beograda i Ministarstva za životnu sredinu s jedne, i građana s druge strane. Od nadležnih je traženo da zaustave izgradnju gondole jer je, između ostalog, građevinska dozvola izdata bez procene o ugrožavanju životne sredine.
Istinomer.rs koristi kolačiće (cookies) radi boljeg uvida u potrebe i zahteve korisnika. Google Analytics je jedini neophodan kolačić koji koristimo, a korisnicima je omogućeno onesposobljavanje kolačića.
Koristimo kolačiće za pružanje boljeg korisničkog iskustva i analiziranje saobraćaja. Takođe delimo informacije o tome kako koristite sajt sa partnerima za društvene medije, oglašavanje i analitiku koji mogu da ih kombinuju sa drugim informacijama koje ste im dali ili koje su prikupili na osnovu korišćenja usluga.
Istinomer može prikupljati vaše podatke iz sledećih izvora: Google Analytics tracking code, HotJar tracking code, Alexa Certify, Facebook Pixel Code.
