Video snimak doktora Branimira Nestorovića u kojem govori da se “buster doze vakcina protiv kovida proizvode kako se postojeće zalihe vakcina ne bi bacile”, te da to nije ništa novo jer je “preko 100 miliona viška doza vakcina protiv svinjskog gripa bilo prerađeno za sezonski grip”, deli se ovih dana na Fejsbuku. Naučne činjenice, međutim, kažu da se busteri proizvode jer se neki virusi vremenom menjaju ili mutiraju, čineći postojeću vakcinu manje efikasnom. Nema podataka o tome da je 100 miliona vakcina protiv svinjskog gripa bilo prerađeno za sezonski grip. Sa druge strane, činjenica je da je oko 40 miliona doza kojima je istekao rok trajanja bilo uništeno u julu 2010. godine, po okončanju pandemije H1N1.
Objava koja je u trenutku pisanja ove analize imala preko 2,300 pregleda i preko 90 deljenja na Fejsbuku, još je jedna u nizu dezinformacija koje idu u prilog mnogo puta osporavanim teorijama zavere. Snimak čiji opis neosnovano sugeriše da su ovce uginule zbog vakcina i 5G zračenja star je više od godinu dana i nije naučno utemeljen.
Delimična paraliza lica pevača Džastina Bibera posledica je Remzi Hantovog sindroma i nije povezana sa vakcinama protiv kovida, uprkos brojnim antivakserskim tvrdnjama na društvenim mrežama.
Kada verujemo u teorije zavere, svaki novi događaj u svetu je paravan za nešto drugo. Najteže nam je da prihvatimo da se iza neočekivanog i tragičnog ne krije višeslojna detektivska priča. Tako je i sa poslednjom dezinformacijom koja kombinuje pandemiju i rat u Ukrajini.
Izveštaj od devet strana o „neželjenim efektima Fajzer kovid vakcine“ ne predstavlja njene potvrđene nuspojave. Navedeni primeri su deo liste za monitoring — unapred određenog skupa različitih efekata na vakcine, lekove, ali i simptoma bolesti kovid-19.
Tačno dve godine od proglašenja vanrednog stanja u Srbiji zbog korona virusa, nakon što je pandemija preuranjeno odnela najmanje šest miliona života širom planete, mi se i dalje borimo na dva različita fronta. Čovečanstvo se podelilo i odbija da sarađuje. U najvažnijoj bitki za naše zdravlje ni dan danas nismo solidarni. Informaciono doba se već decenijama guši u sopstvenom paradoksu. Dostupnost činjenica sve više stvara glad za abnormalnostima i tajnama. U taj se metafizički deo stvarnosti usadilo seme beskonačne sumnje, koje hrane i neguju oni koji dobro poznaju slabe tačke naše podsvesti. Zbog svoje otpornosti, dezinformacije o kovidu 19 veoma podsećaju na jedno fascinantno stvorenje koje može da opstane i u najekstremnijim uslovima, pa čak i na Mesecu.
Vakcina protiv humanog papiloma virusa (HPV) ne utiče na plodnost devojčica. Sada već po “pravilu”, dezinformacija je potekla od studije koja je brzo po objavljivanju povučena, ali se uprkos tome, u javnosti podigla moralna panika zbog još jedne vakcine.
Mračna bajka o tajnom društvu koje upravlja svetom, skvalenu i sterilizaciji čovečanstva obaveznom vakcinacijom, doputovala je iz 2009. godine i ponovo uspela da izazove intrigu na društvenim mrežama.
“Vi koji ste primili treću dozu, idite uradite test na HIV. Rezultat bi mogao da vas iznenadi. A onda tužite Vašu vladu”, ovako glasi viralni citat koji se na društvenim mrežama, bez ikakvog dokaza o autentičnosti, pripisuje nedavno preminulom francuskom nobelovcu.
U titlovanom video snimku sa javne debate o uvođenju obavezne vakcinacije u parlamentu Luksemburga, francuski profesor i lekar Kristijan Peron pogrešno je predstavljen kao bivši potpredsednik SZO. Govor u kojem Peron tvrdi da su vakcine protiv kovida usmrtile veći broj ljudi nego što je to učinio virus, na Fejsbuku je podeljen preko 6 hiljada puta i ima preko 200 hiljada pregleda.
Istinomer.rs koristi kolačiće (cookies) radi boljeg uvida u potrebe i zahteve korisnika. Google Analytics je jedini neophodan kolačić koji koristimo, a korisnicima je omogućeno onesposobljavanje kolačića.
Koristimo kolačiće za pružanje boljeg korisničkog iskustva i analiziranje saobraćaja. Takođe delimo informacije o tome kako koristite sajt sa partnerima za društvene medije, oglašavanje i analitiku koji mogu da ih kombinuju sa drugim informacijama koje ste im dali ili koje su prikupili na osnovu korišćenja usluga.
Istinomer može prikupljati vaše podatke iz sledećih izvora: Google Analytics tracking code, HotJar tracking code, Alexa Certify, Facebook Pixel Code.
