Izbori su sve bliže, a broj neopredeljenih birača i apstinenata je, barem prema prezentovanim istraživanjima, i dalje veliki. Koliko je među njima onih kojima nije poznato u čemu se izborni takmaci uopšte razlikuju? Možemo li da zamislimo potencijalne birače, naročito mlađe, koji se u poslednjem trenutku odlučuju da ipak iskoriste svoje biračko pravo, a da se, ne vodeći se pukom simpatijom prema nekom od aktera, prethodno na stranačkim sajtovima upoznaju se glavnim idejama i ciljevima partija? Šta tamo zatiču? Šta partije nude (ne)zainteresovanom glasaču? Spisak lepih želja, opštih mesta ili konkretnih i jasnih planova za budućnost? Proverili smo, nastojeći da odgovore partija na neke od ključnih tema sažmemo u svega nekoliko rečenica, ali ostavljajući link za one koje je tematika zainteresovala, kako bi mogli da prodube svoja saznanja. Priznajemo, nezahvalan posao. Ali, pokušali smo.
U danu kada je pre 12 meseci u Srbiji proglašeno vanredno stanje bilo je 48 zaraženih korona virusom i nije bilo nijednog smrtnog slučaja. Epidemiološka situacija danas je znatno gora, mere zaštite javnog zdravlja mnogo su manje restriktivne, a sve je teže odgovoriti ima li leka za pogoršanje stanja demokratije i ljudskih prava i sloboda. Ukratko, cela godina protekla je u znaku drastičnog urušavanja institucija.
Nadzorni odbor Parlamentarne skupštine Saveta Evrope zatražio je od Venecijanske komisije sveobuhvatno mišljenje o ustavnom i zakonodavnom okviru za funkcionisanje demokratskih
institucija u Srbiji – saopštila je danas Crta, ocenivši tu odluku pravovremenom, s obzirom na
pogoršanje uslova za demokratiju u našoj zemlji.
“Jedino zajedničkim dijalogom koji će nam pomoći pri definisanju želja i pravca u kome želimo da napredujemo, možemo dostići vladavinu prava u kojoj će se prava građana poštovati, a zakoni sprovoditi“, zaključeno je na panelu “Rasprava o vladavini (bez) prava“ koju su organizovale Crta i Politikon Mreža.
Organizacija Freedom House je za 2018. godinu objavila je da je status Srbije iz slobodne promenjen u zemlju sa ograničenom slobodom. Svedoci smo prilično značajne i brze centralizacije moći u rukama izvršne vlasti, kao i zatvaranja institucija pred javnim interesom. Institucije u Srbiji i mehanizmi koji su osmišljeni kako bi štitili građane i javni interes, u stvari služe nekim drugim uticajima“, izjavio je Raša Nedeljkov programski direktor Centra za istraživanje, odgovornost i transparentnost, otvarajući drugi dan međunarodne konferencije "Civilno društvo za odgovornu vlast“ u Beogradu.
U praksi imamo stranku koju čine lider i članovi ustrojeni po klijentelističkom principu, autokratski. Onda imamo izbore - raspisane onda kada to odluči lider stranke, kandidate koje bira isti taj lider stranke i sprovedene po principu – zakon važi samo onda kad odgovara stranci.
„Najproblematičnije tačke u procesu EU integracija biće one koje se tiču izgradnje pravne države. Srbija je trenutno daleko od ovog cilja. Problem je pre svega institucionalne prirode, ogleda se u nepostojanju jakih i nezavisnih institucija koje služe kao brana u odnosu na autoritarne tendencije političkih elita. Trenutno, vi nemate nikoga ko može kontrolisati izvršnu vlast u zemlji koja je bez obzira na funkciju personifikovana u lideru vladajuće stranke, Aleksandru Vučiću.“
Sudija Apelacionog suda u Beogradu Miodrag Majić bio je uvodni govornik na konferenciji "Medijske slobode i bezbednost novinara u Srbiji - šta je sledeći korak?". Majić je u svom izlaganju govorio na temu "Vladavina prava u oblasti slobode medija", gde je uporedio profesije sudija i novinara.
I da, da i to raščistimo, ne držimo mi ničiju stranu. Ne podržavamo, niti protežiramo nikoga na političkoj sceni. Mi jednostavno verujemo da je od sistema baziranog na vladavini jednog čoveka, koji troši tolike resurse na održavanje slike o svojim rezultatima, daleko efikasniji sistem usmeren na konkretne politike, odgovornu vladavinu i realne rezultate.
Istinomer.rs koristi kolačiće (cookies) radi boljeg uvida u potrebe i zahteve korisnika. Google Analytics je jedini neophodan kolačić koji koristimo, a korisnicima je omogućeno onesposobljavanje kolačića.
Koristimo kolačiće za pružanje boljeg korisničkog iskustva i analiziranje saobraćaja. Takođe delimo informacije o tome kako koristite sajt sa partnerima za društvene medije, oglašavanje i analitiku koji mogu da ih kombinuju sa drugim informacijama koje ste im dali ili koje su prikupili na osnovu korišćenja usluga.
Istinomer može prikupljati vaše podatke iz sledećih izvora: Google Analytics tracking code, HotJar tracking code, Alexa Certify, Facebook Pixel Code.
