Srbija je 5. oktobra zanoćila sa jednom, a osvanula sa drugom vlašću. Sve se promenilo za svega nekoliko sati. Još u 15 časova činilo se da je kula Miloševićeve vlasti dobro utvrđena i da je ništa ne može ugroziti, ali je već sa pucanjem prvog prstena oko Savezne skupštine i upada demonstranata u nju, bilo jasno da se temelji bunker-sistema ljuljaju kao nikad do tada.

Kada je u julu 2000. godine tadašnji predsednik SR Jugoslavije Slobodan Milošević promenio Ustav, a potom i raspisao redovne savezne, ali i prevremene izbore za predsednika federacije, opozicija je delovala zatečeno, nesigurna u to šta da čini, daleko od kandidata koji bi mogao da se suprostavi do tada neprikosnovenom vladaru. Da li da izađe na izbore čije je uslove po svom šinjelu skrojio Milošević ili da ih bojkotuje i rizikuje da za duži period samu sebe eliminiše sa političke scene? Nastalo je komešanje. Vladajuća crnogorska Demokratska partija socijalista Mila Đukanovića donela je odluku – neće izaći na izbore.