Uvođenje školskih uniformi, zabrana pušenja u kafićima, povratak redovnog vojnog roka, pa i ukidanje pesme za Evroviziju - sve su to teme koje s vremena na vreme plasira neki političar, mediji se njima bave izvesno vreme, a onda jednostavno nestanu bez ikakvog raspleta. To što se više puta pokazalo da se tim pitanjima niko ozbiljno ne bavi, ne sprečavaju političke aktere i medije da u sledećem krugu ponovo njima manipulišu na potpuno isti način. Privlače pažnju, stvaraju privid da nešto rade, obaveštavaju javnost da postoje ozbiljni planovi, jednostavno „zauzimaju prostor”.
Mi smo u vlasti, pod vlašću jednog zapravo dečaka, možda i dvojice dečaka, kojima smo žive igračke za sve igre kojih se nisu naigrali kad su imali petnaest ili dvadeset godina, ili u kojima nijednom nisu uspeli da kak se veli izdominiraju.
Kad po stolu poređate fascikle pune vrištećih problema - sankcije, Kosovo, skok cena, struja, benzin, Republika Srpska – kako učiniti da se narednih dana one nađu u medijskom hladu? Naravno, izvlačenjem iz špila one teme koja, provereno, sobom nosi reflektore koji umeju da zaslepe sve oko nje – povratak redovnog služenja vojnog roka. Po ko zna koji put ovaj adut se našao na stolu, dovoljno intrigantan da se pretvori u diskusiju, ali tako da bi sada trebalo da zazvuči “najozbiljnije”.
Da li nam je budžet pretesan ili su nam izdvajanja za sektor bezbednosti preširoka? S obzirom na manjak transparentnosti u odlučivanju o rashodima u toj oblasti, da li država zna nešto što građani ne znaju o tome s kakvim bismo sve bezbednosnim izazovima mogli da se suočimo? Zašto, na koncu, građani veruju da bi vojska mogla da nas zaštiti od narkomanije, bele kuge i masovnog iseljavanja iz zemlje?
Nadam se da ćemo izgraditi nove kasarne, a voleo bih kad bi se omogućilo i dobrovoljno ponovno služenje vojnog roka, nešto poput revakcinacije, pa ako regrutna komisija nađe da sam sposoban da opet služim u artiljeriji barem tri meseca, ja bih se samomobilisao.
Povratak priče o povratku služenja vojnog roka. Ovog puta poznata kompozicija zavrtela se u danima između Nove godine i Božića, periodu kada medijski vakuum valja popuniti evergrin temom o kojoj (gotovo) svi imaju (gotovo) mišljenje. Izvučena na površinu da uzburka prazničnu letargiju u medijima i na društvenim mrežama, a onda da fajlirana čeka trenutke u kojima će po ko zna koji put zatrebati kao crvena marama za skretanje pažnje sa važnijih događaja ili kao intermeco u retkim slučajevima “nedogađanja”. Ili je ovog puta drugačije? Odleđena u januaru i dovoljno primamljiva da se konzumira cele godine? Pa da se možda čak i realizuje?
Zašto će znanje sklapanja i rasklapanja puške uskoro postati ponovo jedno od relevantih veština mladih momaka širom regije? Da li je ponovni odlazak u kasarne na mesec, tri ili čak šest meseci praćenje trendova u Evropi ili pretnja stabilnosti u regionu? Postoji li opasnost od konvencionalnih sukoba, ruskog uticaja u Evropi, migranata na ponovo uspostavljenim evropskim granicama ili smo ipak sami sebi pretnja? Da li ćemo mlade generacije vojno edukovati ili vojno indoktrinirati? I koliko će nas sve to koštati?
Istinomer.rs koristi kolačiće (cookies) radi boljeg uvida u potrebe i zahteve korisnika. Google Analytics je jedini neophodan kolačić koji koristimo, a korisnicima je omogućeno onesposobljavanje kolačića.
Koristimo kolačiće za pružanje boljeg korisničkog iskustva i analiziranje saobraćaja. Takođe delimo informacije o tome kako koristite sajt sa partnerima za društvene medije, oglašavanje i analitiku koji mogu da ih kombinuju sa drugim informacijama koje ste im dali ili koje su prikupili na osnovu korišćenja usluga.
Istinomer može prikupljati vaše podatke iz sledećih izvora: Google Analytics tracking code, HotJar tracking code, Alexa Certify, Facebook Pixel Code.
