Voditeljka Jovana Jeremić, samozvana „kraljica šera“, koristila je nekoliko svojih emisija za širenje dezinformacija o atentatu na premijera Zorana Đinđića. Ignorišući činjenice utvrđene tokom suđenja za njegovo ubistvo, ona i njeni gosti oživeli su staru teoriju o „trećem metku“, tvrdili da su postojala dva atentatora, da osuđeni Zvezdan Jovanović nije odgovoran za ubistvo Đinđića, te da su atentat „organizovali Amerikanci“. Ne samo to, oni su insinuirali mogućnost revizije sudskog postupka. Sve ovo izrečeno je na nacionalnoj televiziji, u jutarnjem programu – drugom po gledanosti u Srbiji.
Punoletstvo jednog zločina nije donelo rasplete, ni punu političku odgovornost svih upletenih, niti nam je društvo još “preležalo” onaj 12. mart. Sreda u kojoj se istorijski točak zagrcnuo, vratio unazad i krenuo drugim putem. Ka aktuelnoj bezobalnoj traumi nedovršene države. S kojim pravom se priziva ta politička neprebol i na površinu, po ko zna koji put, nasilno izvlači i zloupotrebljava sećanje na ubistvo Đinđića? Zašto nas režimska mašinerija već nedeljama maltretira i ubeđuje da su isti kao on? I da je “isti kontekst, isti narativ” kao u Sablji? Pre 18 godina tabloidi su mahom bili na strani suprotnoj od Đinđićeve. Danas nas oni ubeđuju da Vučiću preti ista opasnost kao i Đinđiću.
Srbija je 5. oktobra zanoćila sa jednom, a osvanula sa drugom vlašću. Sve se promenilo za svega nekoliko sati. Još u 15 časova činilo se da je kula Miloševićeve vlasti dobro utvrđena i da je ništa ne može ugroziti, ali je već sa pucanjem prvog prstena oko Savezne skupštine i upada demonstranata u nju, bilo jasno da se temelji bunker-sistema ljuljaju kao nikad do tada.
Kada je u julu 2000. godine tadašnji predsednik SR Jugoslavije Slobodan Milošević promenio Ustav, a potom i raspisao redovne savezne, ali i prevremene izbore za predsednika federacije, opozicija je delovala zatečeno, nesigurna u to šta da čini, daleko od kandidata koji bi mogao da se suprostavi do tada neprikosnovenom vladaru. Da li da izađe na izbore čije je uslove po svom šinjelu skrojio Milošević ili da ih bojkotuje i rizikuje da za duži period samu sebe eliminiše sa političke scene? Nastalo je komešanje. Vladajuća crnogorska Demokratska partija socijalista Mila Đukanovića donela je odluku – neće izaći na izbore.
"Srbija nikada nije imala demokratiju u pravom smislu reči, ni u prvoj deceniji 20. veka posle ‘majskog prevrata’, ni kasnije. Jedini period prave demokratije je bio kratki period posle izbora 24. septembra 2000. i posle 5. oktobra, i to je za Srbiju bila novina", kaže za Istinomer Zoran Živković, predsednik Nove stranke.
Iz škole Demokratske stranke potekli su kadrovi koji danas pokrivaju gotovo celu političku scenu. Onima koji su danas na vlasti, bivša stranka važna je kao dežurni krivac za sve probleme - ali za stranku koja je obezbedila važno mesto u istoriji, to nije baš dovoljan adut za nadu u svetliju budućnost.
Presuda kojom su bivši pripadnici JSO oslobođeni optužbi da su 2001. godine organizovali oružanu pobunu opasna je poruka zato što bi sutra neka jedinica to mogla ponovo da uradi, kaže Žarko Korać, bivši potpredsednik Vlade Zorana Đinđića. „Zamislite da naoružan deo državne bezbednosti izađe na autoput i pritom primora Vučića da smeni načelnika BIA i […]
U prethodnom tekstu pisali smo o tome kako Vučić nikada nije oprostio Dačićevu "izdaju" 2008. godine i osvrnuli se na beogradske izbore iz 2012. U ovom nastavku govorimo o čuvenim izborima iz 1996, okolnostima koje su ih pratile i šta se dešavalo nakon kratkog gradonačelnikovanja Zorana Đinđića
Možda zvuči neverovatno, ali zaista se desilo: jedan od najpopularnijih političara u istoriji Srbije kandidovao se na predsedničkim izborima ne podnevši, prethodno, ostavku na poziciju na kojoj se nalazio i – doživeo fijasko. I ponovio je to još jednom, da bi još jednom iskusio neuspeh.
Istinomer.rs koristi kolačiće (cookies) radi boljeg uvida u potrebe i zahteve korisnika. Google Analytics je jedini neophodan kolačić koji koristimo, a korisnicima je omogućeno onesposobljavanje kolačića.
Koristimo kolačiće za pružanje boljeg korisničkog iskustva i analiziranje saobraćaja. Takođe delimo informacije o tome kako koristite sajt sa partnerima za društvene medije, oglašavanje i analitiku koji mogu da ih kombinuju sa drugim informacijama koje ste im dali ili koje su prikupili na osnovu korišćenja usluga.
Istinomer može prikupljati vaše podatke iz sledećih izvora: Google Analytics tracking code, HotJar tracking code, Alexa Certify, Facebook Pixel Code.
