Kad po stolu poređate fascikle pune vrištećih problema - sankcije, Kosovo, skok cena, struja, benzin, Republika Srpska – kako učiniti da se narednih dana one nađu u medijskom hladu? Naravno, izvlačenjem iz špila one teme koja, provereno, sobom nosi reflektore koji umeju da zaslepe sve oko nje – povratak redovnog služenja vojnog roka. Po ko zna koji put ovaj adut se našao na stolu, dovoljno intrigantan da se pretvori u diskusiju, ali tako da bi sada trebalo da zazvuči “najozbiljnije”.
Povratak priče o povratku služenja vojnog roka. Ovog puta poznata kompozicija zavrtela se u danima između Nove godine i Božića, periodu kada medijski vakuum valja popuniti evergrin temom o kojoj (gotovo) svi imaju (gotovo) mišljenje. Izvučena na površinu da uzburka prazničnu letargiju u medijima i na društvenim mrežama, a onda da fajlirana čeka trenutke u kojima će po ko zna koji put zatrebati kao crvena marama za skretanje pažnje sa važnijih događaja ili kao intermeco u retkim slučajevima “nedogađanja”. Ili je ovog puta drugačije? Odleđena u januaru i dovoljno primamljiva da se konzumira cele godine? Pa da se možda čak i realizuje?
U rubrici “Što zelenije to pliva” i tokom prethodne godine zabeležili smo veliki broj interesantnih, čudnih i(li) ne baš promišljenih izjava političkih funkcionera. I ovoga puta, baš kao i u ostalim rubrikama Istinomera, najviše je zableženih izjava predsednika Srbije Aleksandra Vučića, koji je i tokom 2020. u svojim javnim nastupima govorio na najrazličitije teme.
Srbija marljivo radi na pripremi i uvođenju danskog sistema socijalne karte, izjavio je ovih dana ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Zoran Đorđević u razgovoru sa novopostavljenom ambasadorkom Danske Suzan Šajn. Međutim, ministar je još 2017. tvrdio da je upravo te godine počela izrada socijalnih karata, dodajući da je “želja da se kopira danski sistem, koji je, kažu, najsavršeniji, a rezultati se mogu očekivati u sledećoj (2018) godini”.
Šta nam tačno govore podaci Republičkog zavoda za statistiku i Nacionalne službe za zapošljavanje kada pričamo o ljudima koji su dobili otkaz u vreme korona krize? Ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Zoran Đorđević već mesecima građanima saopštava podatke koji se odnose samo na “registrovanu zaposlenost”, odnosno prijavljene radnike, dok oni neprijavljeni, koji su zapravo u najvećem riziku da ostanu bez posla, bivaju potpuno zanemareni i isključeni iz zvanične statistike.
Na pitanje koliko ljudi je od početka pandemije i proglašenja vanrednog stanja ostalo bez posla - tačnog i preciznog odgovora još uvek nema. Iako zvanični podaci o registrovanoj zaposlenosti trenutno nisu potpuni i sveobuhvatni, javni funkcioneri ih olako iznose u javnost, odbijajući da razmotre rezultate istraživanja nezavisnih organizacija, koja su obuhvatila i neformalno zaposlena lica, te pokazala daleko negativnije rezultate.
Koju ocenu je od Istinomera dobio ministar za rad, boračka i socijalna pitanja Zoran Đorđević za izjavu da kvalitet života u Nemačkoj nije nešto veći nego u Srbiji? Da li je tačna tvrdnja predsednika države Aleksandra Vučića da je u Srbiji dvostruko veći rast nego u Hrvatskoj?
Odgovore saznajte u novoj epizodi serijala „Fakat“.
Ponovo "ključne" promene u javnoj administarciji - uvodi se fleksibilno radno vreme. Zaposleni u javnoj upravi moraće da se navikavaju na novi režim rada svega pet godina nakon što je sadašnji predsednik, a tadašnji premijer države Aleksandar Vučić odlučio da moraju na posao da dolaze sat i po vremena ranije nego do tada.
Koliko istine ima u izjavi predsednika Vučića da kineski turisti u Srbiji troše i do 1.000 evra po danu? Kako je Siniša Mali svrstao srpsku ekonomiju u top 10 ekonomija Evrope i da li je tačna njegova izjava da se po stopi rasta takmičimo sa zemljama u Evropi? Zašto je Aleksandar Vučić „naš adut i […]
Istinomer.rs koristi kolačiće (cookies) radi boljeg uvida u potrebe i zahteve korisnika. Google Analytics je jedini neophodan kolačić koji koristimo, a korisnicima je omogućeno onesposobljavanje kolačića.
Koristimo kolačiće za pružanje boljeg korisničkog iskustva i analiziranje saobraćaja. Takođe delimo informacije o tome kako koristite sajt sa partnerima za društvene medije, oglašavanje i analitiku koji mogu da ih kombinuju sa drugim informacijama koje ste im dali ili koje su prikupili na osnovu korišćenja usluga.
Istinomer može prikupljati vaše podatke iz sledećih izvora: Google Analytics tracking code, HotJar tracking code, Alexa Certify, Facebook Pixel Code.
