Ne samo da gradimo brzu prugu na vreme, već i pre roka, napominje ministar građevinarstva Goran Vesić, želeći da na ovaj način demantuje navode “pojedinih tajkunskih medija o navodnim problemima na izgradnji brze pruge Beograd-Budimpešta”. Ali, da je ova deonica zaista izgrađena “na vreme”, prema prvobitno datim rokovima, njom bi vozovi saobraćali još od 2017!
Koridor „Vožd Karađorđe“ moći ćemo da počnemo da gradimo 2023, izjavio je početkom prošle godine tadašnji ministar građevinarstva Tomislav Momorović, dok njegov naslednik na toj funkciji Goran Vesić sada ističe da će do kraja ove godine biti završen - projekat za ovu saobraćajnicu. A još u avgustu 2019. tadašnja ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Zorana Mihajlović kazala je da će se "potruditi" da se projektno-tehnička dokumentacija ne radi godinu i po dana, već će "gledati da to bude mnogo pre”.
Veoma naporno radimo na pripremi potpisivanja ugovora za brzu saobraćajnicu „Smajli“, obavestio je nedavno javnost predsednik Srbije, zanemarujući činjenicu da je još krajem 2019. tadašnja ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Zorana Mihajlović početak radova na ovom putu najavljivala za mart 2021. U međuvremenu menjali su se ministri građevinarstva, ali i rokovi za start izgradnje bačko-banatske saobraćajnice, koja je zbog svog specifičnog izgleda na karti Vojvodine,nazvana „Vojvođanski osmeh” ili „Smajli”.
Kompletan Fruškogorski koridor biće otvoren za saobraćaj do 15. marta 2024. godine, obećao je predsednik Srbije u oktobru 2020, prilikom potpisivanja ugovora za izgradnju brze saobraćajnice Novi Sad–Ruma, da bi sada ministar Vesić završetak ovog projekta najavljivao za 2026. Inače, još u martu 2016. tadašnja ministarka građevinarstva Zorana Mihajlović tvrdila je da će izgradnja Fruškogorskog koridora početi do kraja te godine.
Kada je u oktobru 2019. postavljen kamen temeljac za izgradnju auto-puta Beograd–Sarajevo isticano je da će “naš deo” Kuzmin-Sremska Rača biti „brzo završen”, a da će drugi deo “prstena“, od Požege do Kotromana, početi da se gradi 2021. Četiri godine kasnije, nakon više neostvarenih rokova, otvaranje prve deonice od 18 kilometara najavljuje se za kraj ove godine, dok radovi na drugoj još nisu počeli. Sa druge strane Drine započet je samo deo od Bijeljine do Rače, dužine 20 kilometara.
"Hoću da kažem ljudima u Sremu, Mačvi, Rumi, Šapcu i Loznici da će imati auto-put i brzu saobraćajnicu na vreme izgrađene, vrhunskog kvaliteta. Za tri godine od Beograda do Drine za sat vremena!" Ovako je u decembru 2019, na otvaranju pripremnih radova za izgradnju puta Ruma–Šabac–Loznica, okupljenim građanima obećavao predsednik Srbije Aleksandar Vučić. Prošle su te tri godine, a predsednik sada najavljuje da će radovi biti završeni uskoro, međutim samo na auto-putu Ruma-Šabac, dužine 21,14 kilometara, dok se završetak brze saobraćajnice od Šapca do Loznice sada najavljuje za kraj 2024.
Prva deonica auto-puta Niš-Merdare, od 5,5 kilometara, otvara se sutra, a da su ostvarene brojne najave i obećanja kompletna saobraćajnica nazvana "Auto-put mira", dužine 383 kilometra, od Niša do albanske luke Drač, bila bi već u funkciji.
Radovi na zgradi Železničke stanice "Beograd Centar" u Prokopu počeli su 8. avgusta, predsednik Srbije Aleksandar Vučić kazao je da će "divno da izgleda", a ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Tomislav Momirović naglasio je da je urađena betonska konstrukcija i da su "stvoreni uslovi da krenu radovi".
Iako je obećao da će deonica autoputa od Surčina do Novog Beograda biti završena do oktobra ove godine, ministar Tomislav Momirović sada kao novi rok pominje februar, mart 2023. Novoizabrani gradonačelnik Beograda Aleksandar Šapić krivi prethodnu gradsku vlast za kašnjenje izgradnje saobraćajnice, koja je, da su se poštovala ranija obećanja, trebalo da bude otvorena još u maju 2021. godine.
Istinomer.rs koristi kolačiće (cookies) radi boljeg uvida u potrebe i zahteve korisnika. Google Analytics je jedini neophodan kolačić koji koristimo, a korisnicima je omogućeno onesposobljavanje kolačića.
Koristimo kolačiće za pružanje boljeg korisničkog iskustva i analiziranje saobraćaja. Takođe delimo informacije o tome kako koristite sajt sa partnerima za društvene medije, oglašavanje i analitiku koji mogu da ih kombinuju sa drugim informacijama koje ste im dali ili koje su prikupili na osnovu korišćenja usluga.
Istinomer može prikupljati vaše podatke iz sledećih izvora: Google Analytics tracking code, HotJar tracking code, Alexa Certify, Facebook Pixel Code.
