Da li je i dalje srce Srbije?
Posle sedam i po meseci od kada je rasprava u Hagu otvorena, petnaest sudija došlo je do zaključka da jednostrano proglašena nezavisnost Kosova ne krši međunarodno pravo. Sada bismo, kanda, hteli da je međunarodno bilo malo više srpsko.
„Proces veka“, „dan odluke“, i kojim već sve imenima nije nazivano saopštavanje mišljenja Međunarodnog suda pravde, je okončan. Doduše, ne kako su nam srpski zvaničnici najavljivali. Na pitanje „Da li je jednostrano proglašena nezavisnost Kosova od privremenih institucija samouprave na Kosovu u skladu sa međunarodnim pravom?“ sud je odgovorio – jeste.
Prethodna dvadesetdva meseca, međutim, slušali smo drugačija očekivanja sa vrha države. Od kako je Generalna skupština UN podržala srpski zahtev da Međunarodni sud pravde da mišljenje o legalnosti proglašene nezavisnosti Kosova, krenula su i uveravanja kako je već izvojevana jedna pobeda i da su „pravo i pravda na srpskoj strani“.
„Današnje glasanje u Generalnoj skupštini UN jeste pobeda ne samo Srbije već i pobeda međunarodnog prava i pravde u međunarodnim odnosima.“ (Vuk Jeremić, B92, 8. 10. 2008. godine)
„Diplomatska inicijativa Vlade Srbije pokazala je uspeh.“ (Mirko Cvetković, B92, 8. 10. 2008. godine)
Da li je to bila iskrena vera da će Sud dati mišljenje koje će pogodovati Srbiji ili je bilo u pitanju puko hrabrenje i prkos usmeren ka suparnicima, tek ministar spoljnih poslova je vrlo dosledno radio na širenju takvog raspoloženja.
„Očekujem da će Međunarodni sud pravde u Hagu potvrditi stav zvaničnog Beograda o nelegalnosti jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosmeta.“ (Vuk Jeremić, Tanjug, 29. 12. 2008. godine)
„Nema nikakvih šansi da se Međunarodni sud pravde pozitivno izjasni o legalnosti nezavisnosti Kosova, ukoliko taj sud bude izolovan od političkih pritisaka.“ (Vuk Jeremić, RTS, 21. 2. 2009. godine)
Pobedili i pre mišljenja suda
U proleće 2009. pravni tim Beograda predao je Međunarodnom sudu podnesak o legalnosti proklamovane nezavisnosti Kosova. Iako se već tada znalo da neće biti nikakve odluke i presude, već da će Sud samo dati mišljenje koje nije obavezujuće, šef srpske diplomatije je davao hrabre prognoze.
„Apsolutno sam uveren da će Međunarodni sud pravde doneti odluku koja je u skladu sa međunarodnim pravom.“ (Vuk Jeremić, RTS, 17. 4. 2009. godine)
U isto vreme, kosovski lideri davali su izjave koje su delovale kao odraz u ogledalu srpskih zvaničnika; kao da je organizovano nadmetanje ko će lansirati više neutemeljenog optimizma ili ko će naterati protivnika „da prvi trepne“.
„Pravna argumentacija Srbije je superiorna i to je opšti stav u međunarodnoj pravnoj javnosti, posle završenog drugog kruga podnošenja mišljenja Međunarodnom sudu pravde o legalnosti jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova.“ (Vuk Jeremić, RTS, 21. 7. 2009. godine)
„Posle odluke u korist Srbije Kosovo neće moći da bude član nijedne međunarodne institucije, a Beograd će dobiti šansu da opet sedne za pregovarački sto sa vlastima iz Prištine.“ (Vuk Jeremić, Danas, 11. 10. 2009. godine)
„Verujem da će Međunarodni sud pravde proglasiti nelegitimnom odluku o proglašenju nezavisnosti Kosova i Metohije. Naši argumenti su jaki, a zasnivaju se na međunarodnom pravu.“ (Goran Bogdanović, Tanjug, 28. 11. 2009. godine)
Sve to, da ne bude zabune, dešavalo se pre nego što je rasprava pred sudom uopšte i počela. Sa njenim početkom, 1. decembra prošle godine, krenuo je i novi talas kuraženja.
„Očekujem pozitivan ishod po Srbiju jer je činjenica da je prekršeno međunarodno pravo.“ (Boris Tadić, Politika, 2. 12. 2009. godine)
„Više od dve trećine sveta, istorijska pravda i međunarodno pravo su na strani Srbije. To smo pokazali u sudnici. Pred nama je i dalje velika borba. Ovo je borba koju ne smemo izgubiti i nećemo je izgubiti.“(Vuk Jeremić, RTS, 2. 12. 2009. godine)
Kakav sud? Bitne su UN!
Kako je vreme proticalo, sigurnost u trijumf je slabila. Ali nije nestala. Ona je polako počela da se prebacuje na druge terene – Generalnu Skupštinu UN i pregovarački sto. A mišljenje suda? Pa, prestalo je da bude toliko važno.
„Srbija neće prihvatiti jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova bez obzira kakvo bude mišljenje Međunarodnog suda pravde.“ (Vuk Jeremić, Tanjug, 1. 7. 2010. godine)
„Srbiju u Generalnoj skupštini UN očekuje velika borba za dobijanje većine, možda teža od one ranijih godina.“ (Vuk Jeremić, Blic, 15. 7. 2010. godine)
„Srbija očekuje pozitivno mišljenje Međunarodnog suda pravde o legalnosti proglašenja nezavisnosti Kosova, koje će biti uvod u nove pregovore o Kosovu.“ (Mirko Cvetković, Frans pres, 16. 7. 2010. godine)
„Savetodavno mišljenje suda će otvoriti put Srbiji da ispravnost svoje politike potvrdi na jesen u Generalnoj skupštini UN.“ (Vuk Jeremić, Večernje novosti, 21. 7. 2010. godine)
U sličnom tonu dočekano je i mišljenje MSP-a o proglašenju nezavisnosti; „nikada nećemo priznati jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova“, „suverenitet“, „integritet“ i slične krupne reči opet se upućuju građanima Srbije. Pozivanja na međunarodno pravo više nema. Sada bismo hteli da „međunarodno“ bude „srpsko“ pravo.
A šta je bilo sa izjavama poput ove:
„Siguran sam da će Međunarodni sud pravde ispoštovati međunarodno pravo. Ne mogu da zamislim da će MSP oceniti drugačije, jer bi se kao neposredna posledica takve odluke pojavilo četrdesetak novih zemalja u svetu.“
predsednik Srbije Boris Tadić, Dojče vele, 18. 7. 2010. godine
A, pa to je bilo odavno…još prošle nedelje.
