Deponija „Duboko“ – dobar primer kako ne treba

Četiri godine od početka izgradnje, nakon nekoliko obećanja bivših i sadašnjih predstavnika vlasti, Regionalna sanitarna deponija „Duboko“, u blizini Užica, još uvek ne radi. Iako je trebalo da postane model za izgradnju ostalih deponija u zemlji, što je predviđeno Nacionalnom strategijom o upravljanju otpadom, ona to sigurno neće biti, jer su se na njoj godinama nataložile velike količine amaterizma i neodgovornosti. Najpre su predstavnici gradske vlasti objašnjavali da gradnja kasni zbog nerešenih imovinsko-pravnih odnosa, potom zbog potrebe istraživanja terena, pojave klizišta, zahteva evropskih partnera da se ispune visoki standardi, ali i problema oko učešća u finansiranju okolnih gradova i opština koje su uključene u taj projekat. I pored drastičnog kašnjenja, čak i opasnosti da evropski finansijeri naplate penale, kao i činjenice da je velikom broju stanovnika u blizini sadašnjeg užičkog smetlišta Sarića Osoje ugroženo zdravlje – niko ne preuzima odgovornost. Umesto toga nude se nova obećanja i novi rokovi, sa starim obrazloženjima.

Osim u Užicu, deponija „Duboko“, najavljivana kao najsavremenija i prva te vrste u našoj zemlji, trebalo bi da reši probleme sa odlaganjem i upravljanjem komunalnog otpada u Čačku, Lučanima, Požegi, Arilju, Ivanjici, Bajinoj Bašti, Kosjeriću i Čajetini. Predstavnici tih lokalnih samouprava, u kojima živi oko 370.000 ljudi, potpisali su 2005. godine ugovor o pokretanju izgradnje deponije, sa preciznim učešćem u finansiranju tog projekta.

Iako se deo užičke javnosti protivio ideji da Čačani u Užicu odlažu smeće, političari su obavili svoj deo posla i Užičane ubedili da je to jedinstvena prilika da grad, umesto sadašnjeg smetlišta koje je prava ekološka bomba, dobije savremenu sanitarnu deponiju. Početkom decembra 2005. godine, prilikom razgovora sa tadašnjim predsednikom opštine Užice Miroslavom Martićem (DS), Velimir Ilić, koji je u to vreme bio ministar infrastrukture ponudio je „trampu“ – deponiju Čačanima za autoput Užičanima.

Nakon obećanja da će ministarstvo „pomoći izgradnju infrastrukture na regionalnoj deponiji Duboko u Užicu, uključiti se u mogući nastavak zaobilaznice oko grada“, Ilić je ponovio da „Užice sigurno neće ostati van domašaja autoputa, ali ne onog koji bi vodio do Jadrana, već drugog – prema Republici Srpskoj i Sarajevu“. (Danas, 7. 12. 2005. godine)

Šest godina kasnije, deponija se još gradi, a autoputevi zaobilaze Užice.

Veoma značajni regionalni projekat, vrednosti oko 12,5 miliona evra, osim navedenih lokalnih samouprava Zlatiborskog i Mačvanskog okruga, koje treba da obezbede 2,2 miliona dinara, finansijski su podržali država i EU. Republički fond za zaštitu životne sredine obezbedio je bespovratnih 97 miliona, učešće Nacionalnog investicionog plana je 18,3 miliona dinara, dok je ostatak obezbeđen kreditom Evropske banke za obnovu i razvoj u iznosu od 5 miliona evra i donacijim Evropske komisije od 3,8 miliona evra.

U okviru deponije trebalo bi da postoji centar za reciklažu, a u navedenim gradovima i opštinama postojaće transferne stanice. Osnovano je i regionalno javno-komunalno preduzeće pod nazivom Regionalna sanitarna deponija „Duboko“, čije je sedište u Užicu, u kome je planirano da bude zaposleno oko 120 radnika. Iako deponija ne radi, u njoj već radi 14 radnika, od kojih je jedanaestoro u stalnom radnom odnosu, a troje je angažovano na određeno vreme. Navodno, u pitanju su veoma složeni poslovi i ne može se bez njih.

Sve je spremno, a deponije nema

Realizacija tog projekta počela je u julu 2007. godine izgradnjom pristupnog puta. Radove je otvorio tadašnji predsednik opštine Užice Tihomir Petković iz DSS-a. Tri meseca kasnije, prilikom predstavljana dopune Studuje o proceni uticaja deponije na životnu sredinu, Petković je obećao:

„Prva regionalna sanitarna deponija u našoj zemlji, koju će koristiti devet opština na području jugozapadne Srbije, počeće da funkcioniše na jesen 2008. godine.“ (Beta, 7.9. 2007. godine)

Na istom skupu, tadašnji direktor deponije „Duboko“ Vasilije Šunjevarić, koga je na tu funkciju imenovala koalicija DSS, NS, G17 plus i Liga za Užice, saopštio je da je „otkupljeno zemljište na lokaciji deponije, urađen pristupni put i u toku su radovi na uklanjanju šume“.(Beta, 7.9. 2007. godine)

Rok nije ispoštovan, a godinu dana kasnije, nakon konstituisanja nove užičke vlasti (DS, SPS, G17 plus, SPO i LDP), za novog direktora imenovan je Ivan Đokić (DS) koji je ponudio novi rok:

„Izgradnja teče prema planu, tako da se može očekivati da „Duboko“ prvi otpad primi i preradi već krajem 2009. godine.“(ekapija.com, 17. 10. 2008. godine)

Da će, ipak, biti problema sa izgradnjom, ukazao je naredne jeseni novi gradonačelnik Užica Jovan Marković (DS):

„Kreditna sredstva kao i donacije pristižu uredno, ali je veliki problem što, izuzev Čačka i Užica, ostale opštine neredovno izmiruju svoje obaveze zbog teškoća sa budžetom, iz čijih sredstava isključivo finansiraju ovaj objekat.“ (RTV, 7. 9. 2009. godine)

Nakon toga, Đokić je najavio novi rok:

„Regionalna deponija ‘Duboko’ kod Užica …trebalo bi da u maju naredne godine lageruje prve tone otpada.“ (regionalne poslovne novine Biznis, 7.09. 2009. godine)

Ni taj rok nije ispoštovan, a objašnjenje da je krivac vlasnik koji 30 ari svog zemljišta, na kome bi trebalo da se postavi centar za selekciju, ne želi da proda tu parcelu već da je zameni za drugi plac iste površine, ali da ponudom nije zadovoljan, zvučalo je diletantski jer je lokalna samouprava taj problem morala da reši mnogo pre nego što je počela gradnju deponije.

„Konsultovali smo se sa veštacima po čijem mišljenju za tih spornih 30 ari placa možemo dati maksimum 15 ari u Sevojnu, na daleko boljoj lokaciji. On takvu ponudu odbija i zbog toga je nastao problem.“ (gradonačelnik Užica Jovan Marković, Blic, 29. 5. 2010. godine)

Neko nije govorio istinu, jer je Đokićev prethodnik, Vasilije Šunjevarić, još 2007. tvrdio da je zemljište otkupljeno. Da stvari budu još gore, zbog probijenog roka pretila je opasnost da evropski finansijeri zatraže penale. Ipak, gradonačelnik Marković je obelodanio da je nekako uspeo da ubedi donatore i kreditore da odustanu od toga.

„Imali smo sastanak sa predstavnicima EU koji su razumeli naš problem. Dogovorili smo se o novom roku i dobili uveravanje da za dosadašnje kašnjenje nećemo plaćati penale.“ (Blic 29. 5. 2010. godine)

Nakon prolećnog roka, usledio je novi, jesenji rok:

„Višegodišnji radovi na izgradnji regionalne deponije „Duboko“ kod Užica …biće završeni u oktobru“, rekao je užički gradonačelnik, a potom pojasnio: ‘Iznenadna pojava klizišta na lokalitetu buduće deponije i problemi koji su se javili u rešavanju imovinsko-pravnih odnosa, glavni su razlozi što ovaj objekat, trenutno najveća investicija u užičkom regionu, nije završen u maju, kako je bilo planirano’.“(regionalne poslovne novine Biznis, 4. 8. 2010. godine)

Nakon što je gradilište, sa predstavnicima užičke vlasti, obišao ministar zaštite životne sredine i prostornog planiranja Oliver Dulić, usledilo je novo pomeranje roka.

„Očekujemo da će prve količine otpada biti deponovane krajem novembra. Radovi su u završnoj fazi, zaokružena je finansijska konstrukcija i verujem da ćemo sa Ministarstvom zaštite životne sredine ceo projekat uspešno privesti kraju.“ (gradonačelnik Užica Jovan Marković, Danas, 30. 9. 2010. godine)

„Kada se deponija završi, a to očekujemo do kraja ove godine, i držimo za reč gradonačelnika i ljude koji rade na tome, najzad će se stvoriti uslovi da se stare deponije zatvore i saniraju.“ (ministar zaštite životne sredine i prostornog planiranja Oliver Dulić, Danas, 30. 9. 2010. godine)

Komšijski javašluk i klizište stopiraju Duboko

Početkom decembra 2010. godine usledio je skup u Guči, kome su prisustvovali predstavnici devet lokalnih samouprava, uključenih u taj projekat, kada je ponovo potvrđeno da se projektom nije ozbiljno upravljalo.

„Izgradnja deponije ‘Duboko’… u završnoj je fazi, a ukoliko lokalne samouprave ne izmire ukupan dug od 50 miliona dinara, njen početak rada će biti prolongiran. Ukoliko svi izmire svoja dugovanja, deponija će početi da radi na proleće.“ (gradonačelnik Čačka Velimir Stanojević, Beta, 9. 12. 2010. godine)

Umesto završetka usledila je faza neizvesnosti kompletnog projekta.

„Projekat je došao u neizvesnu fazu, pa očekujem da se izjasne opštine koje ovo ne mogu da prate. Molim sve kolege da se u opštinskim budžetima planira novac za deponiju da ne bismo dospeli u situaciju da je popunjavaju samo Čačak i Užice.“ (gradonačelnik Užica Jovan Marković, Politika, 10. 12. 2010. godine)

Na sesiji u Guči, Ivan Đokić je informisao prisutne da je „pristupna saobraćajnica do deponije završena 90 odsto, centar za selekciju 40 odsto“ i da će „uskoro biti montirana oprema, dok će već sledeće sedmice početi postavljanje kompaktora, mašine za sabijanje otpadaka“. (Politika, 10. 12. 2010. godine)

Dva meseca kasnije, deo opozicionih odbonka užičke Skupštine posetio je gradilište da se uveri zbog čega radovi kasne.

„Govoreći o datumu kada će deponija početi sa radom, Đokić je rekao da je izvođačima potrebno oko šezdesetak radnih dana da završe najneophodnije poslove, odnosno kada će sve biti spremno da deponija počne da funkcioniše.“ (zvanični sajt grada Užica, 1. 2. 2011. godine)

Međutim, nakon odborničke vizite, Đokić je odredio potpuno novi rok.

„…možemo da očekujemo da će deponija biti spremna da prve količine otpada primi krajem maja ili početkom juna ove godine.“ (Danas, 18. 3. 2011. godine)

Na utisak da su kašnjenju kumovali dilentatizam i nestručnost, on otkiva da „u samom startu projektna dokumentacija nije bila dobro pripremljena“.

„‘Projekat je prvobitno bio namenjen samo za Užice, a kasnije je prerastao u regionalni i to bez ikakvih suštinskih izmena. Nije se vodilo računa da bi deponija od prvobitno planiranih 50 do 60 tona smeća dnevno, trebalo da primi 250 tona… Nailazili smo na ozbiljnije probleme i trošili ogromna sredstva, tako da će ceo projekat izaći na oko 15 miliona evra’, izjavio je Đokić, a potom naveo da je ‘ključni problem bilo klizište, odnosno, nestabilnost tela deponije’...’Zbog toga je, u jednom trenutku, izvođač radova, italijanska firma Uneko, predlagao da se odustane od te lokacije, pa su morali da dolaze stručnjaci iz Italije kako bi se problem rešio’. Na pitanje kako je bilo moguće pokrenuti tako veliki i skup projekat bez detaljnih i stručnih analiza, koje bi morale da ukažu na nestabilnost tla, Đokić kaže da ne želi nikoga da optužuje, jer to, kako poručuje, ‘sada nikome nije potrebno’...Deponija Duboko je dobar primer kako neke stvari ne treba raditi…Nakon dodatnih analiza, utvrđeno je da je bilo osnova za pojavu klizišta, ali takve analize nisu urađene na samom početku, već se krenulo u ugovaranje, zaduživanje i uzimanje donacija. Projekat jeste postojao, ali nije imao sve potrebne stručne analize, pa smo morali da uradimo reviziju. Imam mandat direktora od 2008. da završim tu investiciju, a Upravni odbor detaljno je informisan o svim problemima.“ (Danas, 18. 3. 2011. godine)

I tako, od proleća do jeseni, projekat koji je najavljivan godinama, odlaže se godinama, zbog lošeg upravljanja i – nikome ništa. S druge strane, planirana vrednost te investicije bila je 12,5 miliona evra, ali troškovi su dostigli 15 miliona evra. Osim navedenih finansijera, Vlada Švedske je preko svoje agencije SIDA kasnije odobrila donaciju za sanaciju klizišta vrednu 1,5 miliona evra, kao i 860.000 evra za tehničku pomoć, dok je za istu namenu Vlada Francuske donirala 280.000 evra.