I dalje bi svi iz Čačka

Trend odlaska mladih iz Čačka se ne smanjuje, što potvrđuju podaci Policijske uprave Čačak, ali i prošlogodišnji popis stanovništva koji je pokazao da u Čačku zvanično živi 114.809 stanovnika, od toga njih 1.864 u inostranstvu koji se još uvek nisu odjavili. U odnosu na popis iz 2002. godine Čačak je izgubio oko 4.000 stanovnika i pored priliva izbeglica sa Kosova. Stanje se nije popravilo u poslednje dve godine koliko je prošlo od kada smo pisali o ovom problemu.

Da se taj trend u skorijoj budućnosti neće smanjiti svedoči i istraživanje koje su realizovali učenici čačanske Gimnazije. Prema ovom istraživanju, koje je prezentovano na Regionalnoj konferenciji srednjoškolaca o socijalnim problemima mladih, 91 odsto maturanata ne bi se vratilo u Čačak posle završenog fakulteta. Njih 65 odsto sebe vidi u Beogradu ili Novom Sadu, dok bi 35 odsto, ako im se ukaže prilika, otišlo u inostranstvo.

„Da je odlazak u Ameriku najprivlačniji za mlade potvrđuje i jedna uličica u naselju Spomen-park od svega stotinak metara, iz koje je pet momaka u poslednjih godinu dana otišlo u SAD. Tamo uglavnom odlaze da rade u restoranima, kao dostavljači hrane na kućne adrese, vozači kamiona, da čiste ribu…“
Večernje novosti, 9.  10.  2013. godine

Glavni razlog zašto mladi ne vide sebe u gradu na Moravi jeste nedostatak posla. Prema zvaničnim podacima Nacionalne službe za zapošljavanje u Čačku je oko 12.000 nezaposlenih, ali sindikati kažu da je ta brojka daleko veća, i da je stopa nezaposlenosti oko 30 odsto. U tome se slažu i predstavnici opozicije. Ekonomskog pomaka nema i pored dolaska silnih delegacija u grad.

Nova koalicija koju čine Srpska napredna stranka, Nova Srbija, SPS-PUPS, DSS i URS, nastupila je prilično ambiciozno u prvim mesecima vlasti, obećavši građanima Čačka mnogo toga, ali konkretizacije obećnog nije bilo. Tako je najavljivan dolazak hrvatske firme „Rade Končar“, „Foksa“ i „General electrica“ u „Slobodu“; izgradnja polo terena, solarne elektrane u Prelićima, izgradnja fabrike pečuraka, LED svetiljki, fabrike nameštaja, italijanske fabrike donjeg rublja, fabrike sokova, autodelova, a obećani su i poslovi sa Angolom, Belorusijom…. Ništa od navedenog nije zaživelo.

Da je ekonomska situacija teška, svedoče i podaci o prometu nekretnina.

„U gradu sa 120.000 stanovnika i 30.000 objekata ove godine prodate su svega četiri kuće, 30 stanova i osam lokala. U čačanskim agencijama kažu da je prodaja stanova, kuća i lokala stala i da je pitanje da li će se i kada to tržište oporaviti.“
Blic, 4. 12. 2013. godine

Kao razlog za odlazak iz svog grada, mladi često navode i primere partijskog zapošljavanja, koje je postalo još izraženije nego ranije. Tako je bilo prilikom prijema radnika u zdravstvenom centru, Ustanovi za celodnevni boravak mladih i odraslih sa posebnim potrebama kao i u Elektrodistribuciji Čačak, gde su uglavnom dobili posao ljudi bliski SNS-u.

„Predsednik Upravnog odbora Ustanove za celodnevni boravak osoba s posebnim potrebama „Zračak“ Dragomir Grujović pobunio se zbog načina raspisivanja konkursa za prijem radnika u ovu ustanovi. Prema njegovim rečima, mnoge stvari urađene su „ispod žita“, po partijskoj pripadnosti, odnosno nameštene. Hteo sam da sve bude po zakonu, ne želim da učestvujem u nameštanjima, za konkurs niko nije znao jer nije objavljen ni u jednim novinama, a talog sa kupljenim diplomama je isplivao na površinu – kazao je Grujović.“
Blic, 18. 6. 2013. godine

Posebna farsa vladala je oko izbora direktora za javna preduzeća koji su svi do jednog poništeni, jer stranački favoriti nisu podneli validnu dokumentaciju. Prvi čovek SPS-a Veljko Negovanović nije krio da će na direktroska mesta biti postavljeni stranački ljudi.

„Dosta više te priče o nestranačkim ličnostima! Hajde onda da ne idemo na izbore, hajde da predsednika Skupštine ne biramo iz redova odbornika. Zalagaću se da ona stranka koja je preuzela odgovornost za određeno javno preduzeće pita i oko imenovanja direktora u tim firmama. To je jasna situacija i tačka. Naravno, prva stvar o kojoj ćemo voditi računa da sve bude po zakonu i da se radi o stručnjacima – izjavio je predsednik gradskog parlamenta Veljko Negovanović (SPS).
Ozonpress, 21. 9. 2013. godine

Kada nema ekonomije nema ni sporta ni zabave. Čačak je među prvim gradovima u nekadašnjoj SFRJ imao bioskop, hipodrom, streljanu, kuglanu…Čačak danas nema bioskop, konjički klub ima tek 2-3 grla, streljana i kuglana danas izgledaju onako kao i kada su otvorene sedamdestih godina.
Profesor sociologije Vladimir Živanović koji se vratio iz Beograda nakon studija, uskoro će opet napustiti svoj grad. Nedostaju mu upravo sadržaji sa kojima bi mogao da upotpuni svoje slovodno vreme.

„Tokom leta nismo imali nijedan urbani događaj. Nemamo bioskop, kuglanu, bilo šta što bi mladom čoveku omogućilo da kvalitetno popuni svoje vreme. Čak i da imate novca u Čačku ga možete potrošiti samo na hranu i garderobu jer se ništa drugo ne nudi. Moj intimni utisak je da su građani pomireni sa stanjem stvari i da gradom vlada kolektivna apatija. Mislim da bi ustanove kulture morale da izadju iz provincijskih partijaških klišea i da ponude mladima nešto atraktivnije od etno kjiževnosti, muzike, festivala i svih mogućih. Nažalost, ono malo kulture i zabave u gradu svelo se na etno, kaže Živanović.“

Tokom leta Čačak nije imao nijedan urbani događaj. Od manifestacija od značaja za grad, Čačak finansira Kupusijadu u Mrčajevcima i Frulijadu u Prislonici, dok će od sledeće godine status manifestacije od značaja za grad dobiti i Mrčajevački pesnički susreti, mesta iz koga je predsednik Skupštine grada Veljko Negovanović.

Ove godine je propao pokušaj Grupe građana PRiČa da organizuju istoimeni festival, što je skraćenica od Pivo, rokenrol i Čačak. Na festival su trebali da nastupe YU Grupa, Sunshine, Dibidus, Samostalni referenti…. Razlog je izostanak bilo kakve podrške od strane lokalne samouprave.

Novinar Blica Vladimir Nikitović koji je devedestih godina imao svoj rok bend NMD kaže da noćni život u Čačku nikada nije bio tužniji nego u poslednje dve-tri godine. U razgovoru za Istinomer kaže da je devedestih postojala jaka klupska rokenrol scena, sa najmanje desetak bendova koji su intenzivno radili i svirali. Početkom 90-ih, na koncertu mladih čačanskih bendova u Borčevoj hali bilo je 3.000 ljudi,što je danas misaona imenica.

„Sa scene je izgleda sišla generacija ljudi koja se dobro provodila i zabavljala uz kvalitetnu muziku u kafićima i rokenrol koncerte. To je bilo vreme kada su u ovaj grad zbog nenarodnjačkog provoda dolazili Kragujevčani, Kraljevčani, Užičani, Kruševljani, Milanovčani… Ta generacija očito nije mogla da se snađe u sveopštoj poplavi prostakluka i loše ponude, pa je uživanje prepustila novim, mlađim snagama kojima je dizanje ruku i nezgrapno đuskanje uz turbo-folk hitove vrhunac dobre zabave. Lokalna vlast u ovakvom sastavu prosto ne razume potrebe mladih ljudi željnih nečeg boljeg od vola na ražnju, trubača, kojekakvih kupusijada i frulijada. Tamo nema nikoga ko je ikada bio na nekom zaista dobrom koncertu, slušao kvalitetnu muziku, gledao vrhunske filmove i dobro se provodio na mestima koje nisu kafane i uz muziku koja nije narodna. Kada takvi ljudi kreiraju kulturnu politiku jednog grada, onda je ovo što nam se događa samo logična posledica izbora koji glasači u Čačku prave godinama unazad, priča Nikitović.“

I dok većina mladih ne veruje da će se u Čačku uskoro nešto promeniti vladajuće stranke kažu da bolje sutra stiže sa dolaskom autoputa. Koliko će ljudi otići do 2016. godine?

1887. godine osnovan Streljački klub Borac
1934. Otvoren bioskop u današnjem hotelu Beograd
1891. godine osnovan je Konjički klub „Milenko Nikšić“, a počasni predsednik svojevremeno je bio i vojvoda Stepa Stepanović.
1975. godine Čačak je dobio svoju prvu i za sada jedinu kuglanu.