Pirova pobeda nad korupcijom
Korupcija. Jedna od verovatno najčešće korišćenih reči u vokabularu naših političara. Bilo da su na vlasti, bilo da su u opoziciji redovno pominju borbu protiv te pošasti kao jedan od svojih glavnih zadataka.
Na sednicama Glavnog odbora Demokratske stranke, u septembru 2008. i maju 2009. godine, Predsednik Srbije Boris Tadić obećao je da će se boriti protiv korupcije na svim nivoima u državi, kao i u okviru svoje stranke.
Rečeno-učinjeno. Uhapšeni su gradonačelnik Zrenjanina i član Demokratske stranke Goran Knežević, a kasnije i predsednik opštine Aranđelovac i bivši predsednik opštine Žitorađa, koji se sumnjiče za korupciju.
Svako malo, sledila su nova hapšenja – i to u različitim oblastima društva. 10. februar 2009. uhapšeno 16 osoba osumnjičenih za korupciju u Vojsci Srbije. Njih sedmoro je iz Ministarstva odbrane, a dvojica su lekari VMA. Još četiri osobe iz Beograda „pale“ su 26. juna 2009. zbog sumnje da su zloupotrebili službeni položaj i neovlašćeno pribavili protivpravnu imovinsku korist. Tom prilikom privedena su i trojica inspektora Ministarstva poljoprivrede.
22. oktobra 2009. u policija je uhapsila 8 zdravstvenih radnika za koje se sumnja da su izvršili više krivičnih dela zloupotrebe službenog položaja u vezi sa nabavkom medicinskog nameštaja, za potrebe više medicinskih ustanova i time oštetile budžet grada Beograda za 65,5 miliona dinara.
„Nema zaštićenih, nema nikoga ko može da se sakrije iza neke stranke i svako ko je spreman da ošteti budžet grada i zavuče ruku u džep građana može očekivati da će neko i na njegova vrata zakucati.“
Dragan Đilas
Politika, 22. oktobar 2009. godine
Da su policija i tužilaštvo svojski prionuli na obračun sa korupcijom tvrdio je i ministar unutrašnjih poslova i ohrabrivao investitore na Srpskom ekonomskom samitu da Srbija vodi sveobuhvatnu borbu protiv kriminala.
„Da biste radili u Srbiji nije potrebno bilo kome šta da plaćate, niti da od vas neko traži bilo šta drugo osim onog što je zakonom propisano.“
Ivica Dačić
Beta, 2. novembar 2009. godine
A onda je stigla ovogodišnja lista Transparensi internšenela o stepenu korumpiranosti. U odnosu na prošlu godinu kada smo bili na 85. mestu, sada smo „napredovali“ tek do 83. mesta, odnosno i dalje se nalazimo među zemljama koje imaju velike probleme sa korupcijom.
Predsednik Transparentnosti Vladimir Goati ukazao je da nema mesta zadovoljstvu ovogodišnjom ocenom jer je utrošeno puno energije, iskazivana namera za borbu protiv korupcije.
On je ukazao da akcije borbe protiv korupcije ostaju na lokalnom nivou, da se ne rešavaju afere na državnom nivou, a da je razlog za to partijski sistem u kome ne samo da partije donose odluku već su uspostavile, kako je kazao, „partitotiraniju“.
I na kakav nas zaključak sve ovo navodi? Korupcija se očigledno suviše odomaćila u našem dvorištu, pa joj državne akcije umesto udaraca zadaju tek površinske ogrebotine. Nema većeg pomaka dok god se slučajevi ne procesuiraju ili kada se ne otkrivaju glavni organizatori afera. Jer, kao što reče predsednik sudskog veća sudija Vladimir Vučinić obrazlažući presudu „drumskoj mafiji“: „Sud je utvrdio da postoje glavni organizatori, kojima je odlazilo 40 odsto ukupne sume novca. Međutim, njihov identitet ostao je tajna“. Verovatno jer se rukovode savetom tadašnjeg ministra Velimira Ilića iz januara 2007. o tom slučaju.
„Ja sam ovima na autoputu objasnio pre petnaest dana. Ljudi mnogo kradete, da kraduckate pomalo pa da vam tolerišem.“
