Nadam se da je prevodeći sa ruskog naš vlasnik bio usredotočen više nego kad je čitao pismo osmogodišnjaka, gde mu se od imena Novaka Đokovića pričinilo da piše Nikola Jokić.
Profesor dr Đuro Macut ima rok do 18. aprila da predloži sastav buduće vlade, kada ističe zakonski rok za izbor kabineta u Skupštini Srbije. Aktuelni mandatar ne dolazi sa političke scene, ali je blizak vladajućoj stranci. Pred decembarske izbore podržao je listu koja je nosila ime Aleksandra Vučića, jedan je od osnivača Pokreta za narod i državu, nedavno je govorio na mitingu predsednika države u Jagodini i posetio je „studente koji žele da uče“ u Pionirskom parku. To jasno svrstavanje na jednu stranu, samo je jedan od razloga zbog kojih politikolog Dušan Spasojević i analitičar Cvijetin Milivojević ne očekuju da će ovaj priznati endokrinolog imati autonomiju u radu. Dok analitičari bliski vlasti najavljuju da bi Macut mogao da predvodi „većinski ekspertsku vladu“, Spasojević kaže da je svejedno ko su ministri u vladama SNS-a, a Milivojević ocenjuje da će to biti „vlada Aleksandra Vučića“ bez obzira da li će u njoj biti samoprozvanih ili stvarnih eksperata.
Biće to najveći skup u istoriji Srbije, na kome će se okupiti pristojni, normalni ljudi, koji bi da sačuvaju državu od onih koji bi da je sruše, a grupa Srba sa Kosova na ovaj događaj dolazi peške. Ovo je scenario koji, uz gotovo istovetan izbor reči, sastavlja predsednik Srbije, već treći put u poslednjih šest godina. I to uvek u trenutku kada se nezadovoljstvo građana izlije na ulice. I ovog puta na masovne proteste vlast odgovara "originalnim" rešenjem - dovođenjem svojih pristalica ispred Skupštine Srbije.
Od 15. marta i prekida tišine na protestu u Beogradu predstavnici vlasti i mediji negiraju upotrebu zvučnog oružja. Državni vrh kaže da takvo sredstvo nije upotrebljeno protiv mirnih demonstranata, ali još uvek ne daju objašnjenje šta je i kako izazvalo paniku i podelilo masu u ulici Kralja Milana. Dok su se nizala svedočanstva građana o tome šta su osetili u 19 časova i 11 minuta, o fizičkim i psihičkim tegobama koje su usledile, u javnom prostoru provlačili su se navodi da je paniku zapravo izazvala grupa redara i da nikakvog spoljnog faktora na okupljene nije bilo. Profesor socijalne psihologije Kliford Stot (Clifford Stott) sa britanskog Univerziteta Kil pogledao je snimke zabeležene 15. marta u trenutku prekida tišine i kao preliminarno mišljenje naveo - “nagla promena u ponašanju mase nije rezultat standardnih psiholoških procesa društvenog uticaja ili lažne uzbune, već ukazuje na prisustvo spoljašnje sile ili stimulusa koji zaslužuje dodatnu istragu”.
U još jednom u nizu pokušaja da potisnu činjenicu da se na ulicama traži odgovornost za 16 stradalih u Novom Sadu, predstavnici vlast nedeljama pričaju kako su na ulicama širom Srbije „bogati” i „bahati” koji se „iživljavaju” i „maltretiraju sirotinju i normalne ljude”. Ta „sirotinja”, kako smo čuli od predsednika Srbiji, „dobro vidi svaki napredak i raduje se svakom putu”. Osim što su tvrdnje o socijalnom statusu svakog pojedinca u stotinama hiljada ljudi na protestima - neproverive, državni vrh insistira na podeli koja nema veze s aktuelnim protestima. Studenti i građani ne postavljaju pitanje životnog standarda, već mesecima traže odgovornost za pad nadstrešnice i postupanje institucija u skladu sa zakonom.
Mene svrgnuti znači počiniti rodosvrgnuće, jer ja - više nego svi pobunjeni studenti, profesori, dekani i rektor zajedno - volim svakog pravog Srbina, svaku meni lojalnu Srpkinju, o Srpčadi da i ne govorim!
U nizu spinova i optužbi na račun studenata, od predstavnika vlasti čuli smo i tvrdnje da su protеsti naneli „ogromnu štеtu srpskoj еkonomiji“ i da su nas blokaderi „uništili“. Reč je o manipulaciji, jer niti je šteta ogromna, niti su za pad privredne aktivnosti krive samo blokade. Njihov uticaj je u prethodna četiri meseca zanemarljiv, a pogoršanje privredne situcije u Srbiji velikim delom je posledica novog talasa opšte krize i usporavanja rasta zapadnoevropske privrede, kažu ekonomisti Milojko Arsić i Danica Popović. Dok vlast prebacuje odgovornost na blokade, kao da su počele iz nečijeg hira, a ne zbog toga što nisu ispunjeni studentski zahtevi, sagovornici Istinomera smatraju da će protesti na duži rok imati veći negativni uticaj na privredu.
„Gotovo pet meseci traje teror manjine nad većinom”, rekao je predsednik Aleksandar Vučić poslednjeg dana marta. Predsednica Skupštine Srbije, Ana Brnabić, kao gošća dnevnika TV Pink rekla je odlučno - „Dosta je bilo nasilja manjine nad većinom”. Manipulacije o „teroru manjine” zapisane su u naslovima tabloida u kojima „šaka jada” blokira i protestuje. Ti pokušaji minimizacije, odnosno osporavanja značaja protesta, traju koliko i šetnje i blokade. Spin možda nije „delovao”, ali je ostao prisutan uprkos tome što su istraživanja pokazala da većina građana podržava studentske proteste, prizorima o protestima širom Srbije.
Pritisci na univerzitete i profesore koji su podržali studente u blokadi se pojačavaju. Kampanje diskreditacije, targetiranja, pa i dehumanizacije pojedinaca koji su u prvim redovima, već su, kao u slučaju dekanke Filozofskog fakulteta u Nišu, rezultirale i fizičkim napadom. Meta jedne takve kampanje je i rektor Univerziteta u Beogradu Vladan Đokić. Za vlast je on čovek koji „stoji iza blokada”, „lice zla” i neko ko se „obradovao” što je poginulo i stradalo 16 ljudi u Novom Sadu. Državni vrh na televiziji s nacionalnom pokrivenošću poručuje - „mora da bude uhapšen”. Dok je istog stava i lider radikala Vojislav Šešelj, umesto poziva na hapšenje, vlasnik TV Pink Željko Mitrović najavljuje rektoru, profesorima i dekanima poziv na „test inteligencije pred kamerama”. Na društvenim mrežama Đokić je „izdajnik Srba i Srbije” i „terorista”. I dok je prvi čovek Univerziteta u Beogradu na udaru propagandne mašinerije, dekani pozive na hapšenja i pretnje čitaju kao - „korak ka otvorenoj represiji”.
Novi ambasador Sjedinjenih Američkih Država u Srbiji biće Mark Brnović (Brnovich), saopštio je na svojoj mreži Truth Social američki predsednik Donald Tramp.
Istinomer.rs koristi kolačiće (cookies) radi boljeg uvida u potrebe i zahteve korisnika. Google Analytics je jedini neophodan kolačić koji koristimo, a korisnicima je omogućeno onesposobljavanje kolačića.
Koristimo kolačiće za pružanje boljeg korisničkog iskustva i analiziranje saobraćaja. Takođe delimo informacije o tome kako koristite sajt sa partnerima za društvene medije, oglašavanje i analitiku koji mogu da ih kombinuju sa drugim informacijama koje ste im dali ili koje su prikupili na osnovu korišćenja usluga.
Istinomer može prikupljati vaše podatke iz sledećih izvora: Google Analytics tracking code, HotJar tracking code, Alexa Certify, Facebook Pixel Code.
