Da li je tačna tvrdnja predsednika Aleksandra Vučića da će za kanalizacionu mrežu sa prečistačima za otpadne vode i vodovod, bez Beograda, biti izdvojeno tri milijarde evra? Kako je Istinomer ocenio izjavu zamenika gradonačelnika Beograda Gorana Vesića da radovi na Trgu republike definitivno koštaju 6,4 miliona evra?
Odgovore saznajte u novoj epizodi serijala „Fakat“.
„Vučić je svoju ličnost uvukao u formu predsednika i sve institucije, koje je uništio, rade prema njegovoj psihološkoj crti, jednog paranoičnog čoveka, potvrđujući tu njegovu crtu u svom radu. Jasno je da su za Vučića institucije postale nepostojeće, pa što ne bi mogao, a to sad i naknadno mislim, [što ne bi] postavio i sebe za doživotnog predsednika“, kaže za podkast Istinomera “U mikrofon” sociološkinja Vesna Pešić.
Francuski predsednik ima samo protokolarnu ulogu u izboru sudija. On ih imenuje, na predlog Visokog saveta magistrata, a ceo proces je znatno drugačiji nego u - Srbiji. Ideja koju je izneo državni sekretar Ministarstva pravde Radomir Ilić o promeni Ustava i kontroli pravosuđa, kao i niz kritika na račun tužilaštva, izazvale su oštre reakcije struke i javnosti. Sagovornica Istinomera Vida Petrović Škero, nekadašnja predsednica Vrhovnog suda, podseća da je ulazak u pravosuđe u Srbiji vezan za Skupštinu. Kako kaže, “kreiranje pravosudnog sistema napravila je skupština, preko predstavnika političkih stranaka u njoj”.
Srbija se odrekla kontrole zakonitosti ugovora indijskih radnika angažovanih na najvećim državnim infrastrukturnim objektima, a koji su već danima u štrajku zbog kašnjenja plata i uslova rada, može se zaključiti iz odgovora Inspekcije rada Istinomeru, u kome navode da su za to odgovorne institucije SAD.
Na zagađenje vazduha u Srbiji u značajnoj meri utiču termoelektrane na ugalj, podaci su Energetske zajednice. Od deset termoelektrana koje su najveći zagađivači u Evropi, čak četiri su u našoj zemlji. Osim termoelektrane Kostolac B, koja je 2016. proglašena najozloglašenijim zagađivačem sumpor dioksidom, na listi su i Nikola Tesla A, Kostolac A i Nikola Tesla B, pokazuje studija Alijanse za zdravlje i životnu sredinu. Ove analize relevantnih međunarodnih organizacija kose se sa izjavama domaćih zvaničnika, koji su za zagađenje vazduha u najvećoj meri “okrivili” veliki broj automobila i individualna ložišta.
U poslednjih nekoliko meseci, podaci o zagađenom vazduhu u Srbiji punili su dnevnu štampu - neki su nas upozoravali na katastrofu, dok su drugi umirivali rečima da je istina drugačija. Sve to, dok, konačno, u januaru 2020, nismo dobili potvrdu i od vlasti da se sa vazduhom nešto dešava. Nakon hitnog sastanka Vlade, saopšteno je sledeće: Vazduh jeste zagađen, ali, to je normalno, nema razloga za paniku. Dok se akcentuje da je Srbija prva na svetu po broju direktnih stranih investicija, podatak da se građani te iste zemlje guše u sopstvenom vazduhu, čini se, nije toliko važan. Ako je suditi po izjavi predsednika da nam je standard toliko porastao “pa se danas vozimo svi kao pojedinci u automobilu”, biće da smo se opustili.
Nebojša Simeunović bio je više od 20 godina istražni sudija beogradskog Okružnog suda, gde je radio na nizu važnih predmeta, uključujući slučajeve ubistva saveznog ministra odbrane Pavla Bulatovića, pomoćnika ministra unutrašnjih poslova i načelnika resora Javne bezbednosti policijskog generala Radovana Stojičića Badže, hapšenja osnivača JUL-a Nenada Đorđevića, pad ukrajinskog aviona „Iljušin“ sa ruskom posadom u […]
Izgleda da je i sâm naprednjački vrh shvatio da mora da se bori protiv sopstvenog nagona da slomi svaku kičmu i ugasi svaki kritički glas, jer bi ta stranka mogla ostati bez jednog od ključnih propagandnih mehanizama – priče o borbi protiv opasnog “neprijatelja“. Ali, to nije jedina unutrašnja borba ni jedini problem koji muči mašineriju spremnu na sve da sačuva ogromnu moć.
Indijski državljani na privremenom radu u Srbiji mesecima su žrtve radne eksploatacije, i to radeći na najvećim državnim infrastrukturnim projektima – izgradnji brze pruge između Beograda i Budimpešte, koju država sprovodi sa ruskim partnerima, kao i Koridora 11 koji iz kineskog kredita gradi kineska firma.
Istinomer.rs koristi kolačiće (cookies) radi boljeg uvida u potrebe i zahteve korisnika. Google Analytics je jedini neophodan kolačić koji koristimo, a korisnicima je omogućeno onesposobljavanje kolačića.
Koristimo kolačiće za pružanje boljeg korisničkog iskustva i analiziranje saobraćaja. Takođe delimo informacije o tome kako koristite sajt sa partnerima za društvene medije, oglašavanje i analitiku koji mogu da ih kombinuju sa drugim informacijama koje ste im dali ili koje su prikupili na osnovu korišćenja usluga.
Istinomer može prikupljati vaše podatke iz sledećih izvora: Google Analytics tracking code, HotJar tracking code, Alexa Certify, Facebook Pixel Code.
