"Bila su neka deca, 15-16 godina, izašli su iz škole, ja sam se pojavio na terasi, oni su me gledali i samo je jedna devojka nešto uvredljivo uzvikivala, ovi ostali su ćutali, čudom se čudili kako i zašto stojim i ne pomeram se“. Ovo je (za sada) poslednja storija koju je javnosti predstavio predsednik Srbije, a koja (bi trebalo da) govori o tome kako on „nema problem s tim“ da se lično suoči sa bučnim kritičarima.
Miloš Vučević podneo je jutros ostavku na mesto predsednika Vlade Srbije, kako je rekao, nakon sinoćnih događaja u Novom Sadu. Vučević je na vanrednoj konferenciji za medije najavio i ostavku gradonačelnika Novog Sada Milana Đurića, navodeći da su time „ispunili i one najpolitičkije zahteve dela najekstremnijih protestanata”. Vlada je, dakle, „pala”, jer sa ostavkom premijera i čitav njegov kabinet ulazi u tehnički mandat. Šta se dalje očekuje i kako izgleda procedura za uspostavljanje nove Vlade?
Vlada Srbije odobrila je imenovanje bivšeg predsednika Demokratske stranke Dragana Šutanovca za novog ambasadora Srbije u Sjedinjenim Američkim Državama, a predsednik Srbije Aleksandar Vučić istakao je da je takva odluka logična za razliku od one kada bi u Vašington bio poslat Aleksandar Vulin. I to je, čini se, samo jedna od brojnih izjava iz neiscrpnog “pa, šta” arsenala, korišćenog umesto suvislijeg objašnjenja za sve neverovatne događaje na koje je (sve manje) šokirano javno mnjenje tražilo razuman odgovor. A ovog puta konkretnije tumačenje stiglo je sa manje očekivane strane - od Šutanovčevog kolege, bivšeg ministra odbrane i aktuelnog potpredsednika Vlade Srbije Aleksandra Vulina koji je kazao: "Nije Dragan Šutanovac prvi konvertit, ali je nama svakako uvek bio najkorisniji. Čovek koji je uspeo da DS izbaci iz parlamenta zaslužuje da mu oprostimo ružnu prošlost."
Od povoljnih stanova, preko „obojene revolucije”, Hrvata, Kurtija, do referenduma i recikliranog „širokog narodnog” pokreta. Listu spinova koji su obeležili dva meseca studentskih blokada imamo, spisak ispunjenih zahteva ne. Svaki od tih spinova bio je pokušaj skretanja pažnje javnosti sa blokada fakulteta i masovnih protesta, ali to se nije se desilo. Uprkos brojnim manipulacijama, targetiranju i zastrašivanju, studenti ne samo da nisu odustali, već su uspeli da zadobiju poverenje i podršku svojih profesora, nastavnika, ali, prema Crtinom istraživanju, i većine građana Srbije. A suočili su se sa propagandnom mašinerijom i kampanjom u kojoj se mogu prepoznati jasni obrasci u obračunu sa političkim neistomišljenicima. Kao iz nekog priručnika - koji kod studenata ipak „ne radi”.
U nizu spinova i propagandnih obračuna sa studentskim protestima pokrenutih nakon pada nadstrešnice u Novom Sadu i smrti 15 osoba, proteklih dana pojavili su brojni grafiti (crvena šaka i ispruženi srednji prst), objave na društvenim mrežama i transparenti sa istim simbolima, praćeni porukom: „odgovor srpskog naroda na pokušaj obojene revolucije“.
Istraživanje Crte pokazalo je da čak 61 odsto građana Srbije podržava proteste i blokade koje su usledile posle pada nadstrešnice u Novom Sadu. Vlast je, s propagandnom mašinerijom u rukama, ponovo reagovala spinom. Predsednik Vučić, predsednica parlamenta Brnabić, mejnstrim mediji, kvazi-analitičari ustali su da skrenu pažnju s tog podatka, koristeći se onim koji kaže da više od polovine građana ne bi pružilo podršku predsedniku na savetodavnom referendumu o njegovom razrešenju. Počeli su pozivi s vrha da se proveri „volja naroda” i da se „na taj način reši kriza” koju su, kako je rekao predsednik, opozicione stranke „same izazvale nemoralnim zloupotrebama tragedije”. I u ovom spinu predstavnici vlasti su manipulisali činjenicama, targetirali, iznosili neistine. Fokusirani na zatrpavanje prizora s protesta širom Srbije, zahteva i blokada, ali i podrške i poverenja koje građani pružaju studentima. I to, po svemu sudeći, u većini kojom ne može da se manipuliše.
Posle tvrdnji da su svi studentski zahtevi ispunjeni, vlast je prešla na spin da se ne zna šta su zahtevi studenata, koji od 25. novembra blokiraju fakultete i protestuju tražeći odgovornost za pogibiju 15 ljudi u padu nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu. Studenti, međutim, nisu menjali svoje zahteve, već su ih samo konkretizovali.
Kada je najavio ukidanje programa za utvrđivanje činjenica na svojim platformama, vlasnik kompanije Meta, Mark Zakerberg, među prvima je obradovao predsednika Srbije Aleksandra Vučića. Tu sreću, predsednik je podelio i sa gledaocima TV Pink. U centralnoj informativnoj emisiji ove televizije Vučić je Istinomeru, koji je od 2020. godine deo Metinog programa, dodelio etiketu „najgorih cenzora” i „najgorih lažova koji postoje u Srbiji”. Govoreći o „ukidanju takozvanih fektčekera”, predsednik je razotkrivanje dezinformacija i manipulacija poistovetio sa cenzurom, pa povezao Istinomer, Crtu i istraživačke redakcije u Srbiji sa zapadnim službama. U odluci Mete prepoznao je put ka „slobodi”, „nadu za globalni jug”, „nadu za normalne ljude”. I nije usamljen. Ushićenje sa njim dele i drugi predstavnici vlasti i mejnstrim mediji kojima još niko nije rekao da su fektčekeri postojali i pre Metinog programa, ali i pre aktuelnih vlasti - u Srbiji i svetu.
Još nije poznato da li će drugo polugodište u školama početi 20. januara, odnosno da li će nastavnici i profesori ići u potpunu obustavu rada. O tome, kao i o predlogu Vlade da im se u martu i oktobru poveća plata za pet odsto, članovi prosvetnih sindikata treba da donesu odluku narednih dana. Pre nego što je sa njihovim predstavnicima seo za pregovarački sto, premijer Miloš Vučević zapretio je da nastavnici koji ne budu želeli da predaju u drugom polugodištu, više neće raditi u prosveti. Ovo nije prvi put da su prosvetni radnici izloženi pritiscima i pretnjama, što dokazuju i svedočanstva građana o političkim pritiscima koje je Crta prikupila još uoči izbora 2022. godine. Glavni mehanizam za kontrolu zaposlenih u školama je partijsko zapošljavanje.
Istinomer.rs koristi kolačiće (cookies) radi boljeg uvida u potrebe i zahteve korisnika. Google Analytics je jedini neophodan kolačić koji koristimo, a korisnicima je omogućeno onesposobljavanje kolačića.
Koristimo kolačiće za pružanje boljeg korisničkog iskustva i analiziranje saobraćaja. Takođe delimo informacije o tome kako koristite sajt sa partnerima za društvene medije, oglašavanje i analitiku koji mogu da ih kombinuju sa drugim informacijama koje ste im dali ili koje su prikupili na osnovu korišćenja usluga.
Istinomer može prikupljati vaše podatke iz sledećih izvora: Google Analytics tracking code, HotJar tracking code, Alexa Certify, Facebook Pixel Code.
