Još nije poznato da li će drugo polugodište u školama početi 20. januara, odnosno da li će nastavnici i profesori ići u potpunu obustavu rada. O tome, kao i o predlogu Vlade da im se u martu i oktobru poveća plata za pet odsto, članovi prosvetnih sindikata treba da donesu odluku narednih dana. Pre nego što je sa njihovim predstavnicima seo za pregovarački sto, premijer Miloš Vučević zapretio je da nastavnici koji ne budu želeli da predaju u drugom polugodištu, više neće raditi u prosveti. Ovo nije prvi put da su prosvetni radnici izloženi pritiscima i pretnjama, što dokazuju i svedočanstva građana o političkim pritiscima koje je Crta prikupila još uoči izbora 2022. godine. Glavni mehanizam za kontrolu zaposlenih u školama je partijsko zapošljavanje.
Meta najavljuje ukidanje programa za utvrđivanje činjenica u SAD-u, a partnerske organizacije upozoravaju da bi to moglo predstavljati korak unazad za tačnost informacija na internetu i doneti ozbiljne posledice na globalnom nivou.
Studenti ne odustaju od zahteva i blokada, a hajka protiv njih ne jenjava. Novosti su je pojačale objavljivanjem hrvatskih pasoša dvojice studenata uz tvrdnje da je to „još jedna potvrda snažnog hrvatskog upliva u pokušaje destabilizacije Srbije”. Taj članak je, ipak, više od manipulacije koja ima za cilj diskreditovanje studentskih protesta. On je primer za kršenje Ustava, zakona, ali i Kodeksa novinara i novinarki Srbije. „Ekskluzivno saznanje” Novosti prelilo se i na ostale portale, koji su ga iskoristili za dalje targetiranje studenata, raspirivanje mržnje i zastrašivanje spoljnim „udarima na Srbiju”. Spin o prstima Hrvatske u aktuelnim protestima je, dakle, dobio nastavak. I to posle višednevne kampanje tabloida protiv hrvatskih studenata u Beogradu, izjava predstavnika vlasti i drugih pokušaja da se protesti prikažu kao neprijateljski akt, a ne traženje odgovornosti.
Dok Srbija slavi kineske investicije kao ključ za ekonomski razvoj, istraživanja nevladinih organizacija kažu da kompanije poput „Linglong" i „Ziđin" izbegavaju poštovanje zakona koji štite životnu sredinu. Izgradnja bez dozvola, izbegavanje procene uticaja na životnu sredinu i nepoštovanje građanskih prava, kako se navodi u analizama organizacije Regulatorni institut za obnovljivu energiju i životnu sredinu - RERI, ali i presudama Privrednog suda u Zaječaru i Osnovnog suda u Boru postavljaju ozbiljna pitanja o stvarnoj prirodi ovog "strateškog partnerstva". Da li država zapravo ulaže u svoju budućnost, ili samo gleda kroz prste velikim investitorima, ignorišući posledice po zdravlje ljudi i očuvanje prirode? Da li su institucije spremne da podrže ekološke standarde i prava svojih građana, ili samo ekonomske interese?
Slučaj nestale dvogodišnje devojčice u okolini Bora, za čije ubistvo su naposletku osumnjičena dvojica radnika lokalnog JP “Vodovod”, obeležen je nizom kontroverzi, pa tako i u samom finalu 2024. godine, objavljeno je da je Apelacioni sud optužnicu vratio Višem sudu u Zaječaru na ponovno odlučivanje. U međuvremenu, do javnosti je došao i izveštaj o obdukcionom nalazu brata jednog od osumnjičenih. Dalibor Dragijević (40) preminuo je u policijskoj stanici početkom aprila, nakon što je priveden - navodno zbog sumnji da je i on povezan sa slučajem. MUP je tada saopštio da je reč o prirodnoj smrti, ali obdukcija je pokazala sasvim drugačiju realnost. Jezivi detalji, koje je objavio Radar, ukazuju na još jedan primer policijske brutalnosti i sudeći po represiji i nasilju pripadnika MUP u 2024. godini, pre će biti da je reč o pravilnostima, a ne izuzecima u radu MUP-a. A šta do sada konkretno znamo o smrti Dragijevića?
Za nama je još jedna godina koju je obojila krv nedužnih. Usekla je novi ožiljak na još nezarasloj prošlogodišnjoj rani. Posle novosadske tragedije čini se da je pokuljalo nezadovoljstvo koje je, bubreći godinama, tražilo način za erupciju. I ona se desila. (Ne)očekivanom pobunom studenata i – prepunom Slavijom. I još traje... A 2024. je i dočekana pobunom. Protiv (još jedne) izborne farse. Bilo je i tada studenata na ulicama, ali i u kućnom pritvoru, u koji ih je smestila država posle demonstracija održanih ispred Skupštine grada Beograda.
Donald Tramp se vraća u Belu kuću. Vladimir Putin ostaje prvi čovek Rusije. Narendra Modi je obezbedio treći uzastopni mandat u fotelji premijera Indije. Evropa je uzdrmana posle glasanja za Evropski parlament. Istorijska po tome što je skoro polovina svetske populacije imala priliku da glasa, 2024. godina je bila super-izborna godina. Izbori su održani u više od 70 zemalja širom sveta, mnogi od njih su bili test za demokratiju, a najveći su pokazali da je ona na udaru - desnog populizma. Šta se desilo s Amerikom u novembru? Zašto je ruski uticaj na izbore u drugim zemljama bio posebna tema i za SAD i za EU? Ko je posle evropskih izbora imao razloga za slavlje? Po odgovore se vraćamo osvrtom na ove i druge izborne procese koji su obeležili 2024. godinu.
Otvorena represija vlasti nad građanima obeležila je godinu za nama, poručuju sagovornici Istinomera. Počelo je hapšenjem aktivista zbog protesta protiv rudarenja litijuma i privođenjem nezadovoljnih poljoprivrednika, a kulminiralo hapšenjima i pritvaranjem građana na protestu u Novom Sadu zbog pogibije 15 ljudi u tom gradu. Svedočili smo policijskoj brutalnosti, valjanju po tabloidnom blatu svih koji kritikuju vlast, napadima na studente i građane u kojima su učestvovali i javni funkcioneri SNS-a i momci pod kapuljačama, te pritiscima Bezbednosno informativne agencije na aktiviste i studente koji traže odgovornost za pad nadstrešnice na železničkoj stanici u Novom Sadu.
Naš vlasnik koji je od prijatelja Anglosaksonaca naučio da nema na svetu besplatnog ručka, i koji razume samo jezik kupoprodaje, potplaćivanja, pretnji i ucena, mora da je zapanjen koliko je njegovih podanika spremno da radi nešto posve besplatno, nauštrb svog komfora, a radi vraćanja zajednice na put razuma, istine i zakona.
Istinomer.rs koristi kolačiće (cookies) radi boljeg uvida u potrebe i zahteve korisnika. Google Analytics je jedini neophodan kolačić koji koristimo, a korisnicima je omogućeno onesposobljavanje kolačića.
Koristimo kolačiće za pružanje boljeg korisničkog iskustva i analiziranje saobraćaja. Takođe delimo informacije o tome kako koristite sajt sa partnerima za društvene medije, oglašavanje i analitiku koji mogu da ih kombinuju sa drugim informacijama koje ste im dali ili koje su prikupili na osnovu korišćenja usluga.
Istinomer može prikupljati vaše podatke iz sledećih izvora: Google Analytics tracking code, HotJar tracking code, Alexa Certify, Facebook Pixel Code.
