Jedan od načina na koji Vlada Srbije, osim subvencija, može da pomogne kompanijama i dodeli im novac poreskih obveznika jeste i preko budžetskog razdela 621 – „nabavka domaće finansijske imovine“. Iza ovog naziva mogu da se kriju razni budžetski rashodi, kao što su „učešće u kapitalu finansijskih institucija“ ili „učešće u kapitalu privrednih subjekata“, ali tu se nalaze i pozajmice – „kratkoročni beskamatni krediti“, koje država daje firmama za razne namene. Istinomer je u svom istraživanju ustanovio da su se kao beskamatna pozajmica sa ovog razdela tokom 2013. i 2014. godine isplaćivali milionski iznosi srpskim kompanijama. „Kratkoročne beskamatne kredite“ u tom periodu dobili su „Srbijagas“, „Simpo“, „Tigar“, „Srbijavode“, „Politika“, „Tatravagonka“, „Goša“.
Pozajmice koje se nikada ne vrate
Kako za Istinomer objašnjava Goran Radosavljević, profesor javnih finansija na Fakultetu za ekonomiju, finansije i administraciju (FEFA), Vlada preko razdela 621 firmama odobrava pozajmicu, a kada ne može da naplati dug, onda ga pretvara u svoje vlasništvo u toj kompaniji.
„Država iz budžeta odobrava novac nekoj kompaniji, a kada se na kraju budžetske godine utvrdi da ona nije u stanju da ga vrati, jer posluje loše, dug se pretvara u kapital koji država poseduje u toj kompaniji“, objašnjava Radosavljević.
Istinomer je od Uprave za trezor dobio podatke u kojima se navodi da je 2013. godine Ministarstvo finansija i privrede sa budžetskog razdela 621 isplatilo milionske iznose. Javno preduzeće “Srbijavode” dobilo je 120 miliona dinara, “Politika AD” 100 miliona dinara, “Tigar” iz Pirota – 200 miliona dinara, “Tatravagonka Bratstvo” iz Subotice 285 miliona dinara, a Fabrika šinskih vozila “Goša” 205 miliona dinara.
U podacima Uprave za trezor navodi se da je u 2014. godini Ministarstvo finansija sa budžetskog razdela 621 isplatilo “Srbijagasu” devet milijardi dinara i Simpu 450 miliona dinara.
Krediti za održavanje likvidnosti, plaćanje gasa, kupovinu repromaterijala
Istinomer je imao uvid u zaključke Vlade Srbije u kojima se navode razlozi za davanje pozajmica određenim kompanijama. Tako u Zaključku od 25. marta 2014. godine piše da je “Srbijagasu” isplaćeno četiri milijarde dinara (34,5 miliona evra, po tadašnjem kursu) kako bi se izmirile obaveze za isporučeni gas.
“Vlada je saglasna da se iz privatizacionih primanja budžeta Republike Srbije odobri kratkoročni beskamatni kredit JP “Srbijagasu”, Novi Sad, u iznosu od četiri milijarde dinara, radi održavanja tekuće likvidnosti, odnosno za izmirivanje obaveza za isporučeni uvozni prirodni gas u decembru 2013. godine”, piše u Zaključku.
U Zaključku od 22. aprila 2014. godine Vlada odobrava kratkoročni beskamatni kredit “Srbijagasu” u iznosu od tri milijarde dinara (oko 26 miliona evra), ovaj put radi “izmirenja obaveza za isporučeni uvozni prirodni gas u 2014. godini”.
I 22. maja 2014. godine sa istim obrazloženjem “izmirenje obaveza za isporučeni uvozni prirodni gas u 2014. godini” Vlada donosi Zaključak kojim se “Srbijagasu” pozajmljuju dve milijarde (17,2 miliona evra). Ukupno u 2014. godini sa ovog razdela “Srbijagasu” isplaćuje devet milijardi dinara (oko 78 miliona evra).
Vranjskom „Simpu“ Vlada je u 2014. godini isplatila ukupo 450 miliona dinara (oko četiri miliona evra) sa budžetskog razdela 621. U Zaključku od 14. februara 2014. godine „Simpu“ se pozajmljuje 300 miliona dinara (2,6 miliona evra) „na ime održavanja tekuće likvidnosti“. Mesec dana kasnije 14. marta 2014.godine Vlada donosi Zaključak kojim se odobrava se još 150 miliona dinara (1,3 miliona evra).
„Vlada je saglasna da se iz privatizacionih primanja budžeta Republike Srbije odobri kratkoročni beskamatni kredit „Simpu“ AD Vranje, u iznosu od 150.000.000 dinara, a na ime obezbeđivanja sirovina i repromaterijala za nastavak procesa proizvodnje“, piše u Zaključku od 14. marta.
Na sličan način Vlada je i u 2013. godini davala pozajmice. Istinomer je tako došao do Zaključka Vlade u kojem se Javnom vodoprivrednom preduzeću „Srbijavode“ odobrava kratkoročni beskamatni kredit u iznosu od 120 miliona dinara (milion evra), a „na ime obezbeđenja sredstava za održavanje tekuće likvidnosti“.
Vlada je u 2013. godini odobrila kratkoročni beskamatni kredit „Politici AD“ za novinsko-izdavačku i grafičku delatnost, u iznosu od 100 miliona dinara (870.000 evra) „na ime obezbeđenja sredstava za nabavku repromaterijala“.
Iste godine je pirotskom „Tigru“ odobren kredit od 200 miliona dinara (1,7 miliona evra) za održavanje redovnog procesa proizvodnje.
Nismo uspeli da dođemo do odluka kojima se u 2013. godini „Tatravagonki Bratstvo“ iz Subotice dodelilo 285 miliona dinara (2,5 miliona evra) i FŠV „Goši“ 205 miliona dinara (1,7 miliona evra) sa budžetskog razdela 621.
Da li su ovi krediti koje je Vlada odobravala u 2013. i 2014. godini vraćeni ili je dug, kako je objasnio Goran Radosavljević, pretvoren u kapital države u tim preduzećima? Ovo pitanje smo postavili Ministarstvu privrede i Ministarstvu finansija, ali i nakon više dana čekanja odgovor nismo dobili.
Ekonomista Miroslav Prokopijević kaže za Istinomer da je ovo izdvajanje novca iz budžeta u stvari državna pomoć.
“Nebitno je kako će Vlada Srbije to nazvati, svejedno je da li se to računa kao garancija ili pozajmica – to je državna pomoć koja se isplaćuje iz budžeta. Naravno, vlast ovu pomoć ne klasifikuje kao državnu. Po mom iskustvu, samo polovina pomoći koju isplati vlast klasifikuje se kao državna pomoć. Dakle, postoje procene da godišnje dajemo od 720 do 900 miliona evra državne pomoći koja je evidentirana, a isto toliko se ne naziva tako“, objašnjava Prokopijević.
