Dobili državnu pomoć, a “proizvodili” gubitke

Najslabiji rezultat u poslovanju ostvarila je američka kompanija „Kuper tajer“ (“Cooper Tire Rubber”), koja je 2011. godine kupila kruševačku fabriku “Trajal”. Ona je u 2013. godine iz budžeta dobila 117 miliona dinara (oko milion evra), a na kraju godine imala je gubitak od čak 800 miliona dinara (sedam miliona evra) .

Odmah iza „Kuper tajera“ nalazi se francuski „Šnajder elektrik“(„Schneider Electric“). Ova kompanija je dobila subvenciju od 102 miliona dinara (906.000 evra), ali je 2013. godinu završila sa neto gubitkom od čak 382 miliona dinara (3,3 miliona evra). „Šnajder elektrik“ u Srbiji je stigao 1997. godine, a bavi se tehničkim rešenjima za distribudiju električne energije, industrijsku kontrolu i automatizaciju. 

Najuspešnija kompanija sa liste velikih primalaca državne pomoći u 2013. godini, koju su odobrila ministarstva finansija i privrede, jeste italijanska kompanija „Andrea konfencioni“. Ona je jedina imala veću dobit od visine pomoći koju je primila od države. „Andrea konfencioni“ dobila je 125 miliona dinara (1,1 milion evra) subvencija i uspela da 2013. godinu završi sa neto dobitkom od 296 miliona dinara (1,7 miliona evra). Ta kompanija je u martu 2013. godine u Jagodni otvorila fabriku delova za automobilsku industriju. 

Apsolutni rekorder u državnoj pomoći za 2013. godinu svakako je kompanija “Fijat automobili Srbija”, koja je u 2013. godini dobila 5,153 milijardi dinara (45,8 miliona evra). Na osnovu uvida u finansijske rezultate dostupne na sajtu Agencije za privredne registre, ova kompanija je 2013. godinu završila sa neto dobitkom od 1,131 milijardi dinara (10 miliona evra). 

Da visina državne pomoći ne garantuje i pozitivan saldo poslovanja pokazuje i slučaj “AHA Mure Prvi maj”. Ova kompanija je u 2013. godini dobila ukupno 375 miliona dinara (3,3 miliona evra), ali joj to nije bilo dovoljno da bi godinu završila “u plusu”. Naime, ova pirotska kompanija je 2013. godinu završila sa neto gubitkom od 256 miliona dinara (2,2 miliona evra). Slovenačka “AHA Mura” je 2012. godine kupila “Prvi maj Pirot” kao preduzeće u restrukturiranju.

Još jedna slovenačka kompanija dobila je u 2013. godini državnu pomoć. “Gorenje Home” je u tri tranše dobilo ukupno 286 miliona dinara (2,5 miliona evra). Za razliku od “Aha Mure” ova kompanija nije imala neto gubitak, ali nije imala ni veliku dobit. Na kraju 2013. godine “Gorenje” iz Zaječara imalo je neto dobit od samo 13 miliona dinara (115.000 evra), što je značajno manja dobit od subvencija koje su dobili. “Gorenje Home” je fabrika mašina za pranje veša, koju je ova slovenačka kompanija otvorila u Zaječaru 2012. godine. 

Bolje rezultate ostvario je danski “Grundfos”. Ova kompanija je iz budžeta Srbije dobila subvencije od 171 milion dinara (1,5 miliona evra), da bi na kraju 2013 godine imala neto dobit od 157 miliona dinara (1,3 miliona evra). Ovaj poznati svetski proizvođač industrijskih pumpi otvorio je fabriku u Inđiji, u maju 2013. godine. 

Poznati italijanski proizvođač odeće “Beneton”, koji je 2011. godine kupio niški “Niteks”, 2013. godine od države je dobio 167 miliona dinara (1,4 miliona evra) subvencija. Na kraju te godine imao je neto dobit od 50 miliona dinara (440.000 evra), što je tek trećina onoga što su dobili od države. 

Ali, i to je dobar rezultat u odnosu na onaj koji je ostvarila nemačka kompanija “DAD Draxlmaier automotive”. Oni su dobili 154 miliona dinara (1,3 miliona evra), ali su 2013. godinu završili sa, ne preterano velikim, ali ipak neto gubitkom od 2,8 miliona dinara (25.000 evra). Inače, “Drekslmajer” je 2009. godine došao u Zrenjanin, u kome je izgradio fabriku za proizvodnju kablovskih setova za automobilsku industriju. 

Nešto bolje razultate ostvario je “Trendtex” iz Prijepolja. Ova kompanija koja se bavi proizvodnjom zaštitne radne odeće dobila je 137 miliona dinara (1,2 miliona evra) državne pomoći u 2013. godini, a završila je sa minimalnim neto dobitkom od 5,9 miliona dinara (52.000 evra).

Bivši ministar privrede Saša Radulović ističe da je njegovo Ministarstvo radilo analizu efekata državne pomoći, trošenje novca iz Fonda za razvoj, SIEPA (Agencija za strana ulaganja i promociju izvoza), raznih programa pomoći Ministarstva privrede. On tvrdi da su rezultati te analize poražavajući.

“SIEPA je godinama tvrdila da je sa više od 300 miliona evra našeg novca otvorila više od 50.000 radnih mesta. Analiza pokazuje da se radi o manje od 8.000 i da je čak i taj broj upitan. Fond za razvoj je “plasirao” preko dve milijarde evra našeg novca privredi. Od toga 60 odsto je nenaplativo, 20 odsto delimično naplativo. Prosečno su to krediti u trajanju od pet godina, tako da svi plaćaju rate tih kredita u prvoj godini, u drugoj polovina plaća, a od druge godine gotovo niko”, kaže Radulović.

On tvrdi da su analize rađene dok je on bio na čelu Ministarstva privrede pokazale da većina kompanija ne ispunjava svoje obaveze.

“Kompanije koriste razne trikove da prikažu da su zaposlili ljude, a u stvari radi se o fikciji. Takođe prikazuju velike investicije kojih zapravo nema. Davali su bankarske garancije propalih paradržavnih banaka koje niko nije kontrolisao… Država nije uspostavila sistem kontrole, tako da niko nije ni znao šta se dešava. Državni službenici u agencijama nisu nikada ni posetili te kompanije koje su dobile novac. Slično i kao prilikom privatizacije. Ovde se nikako ne može raditi o slučajnosti”, tvrdi Radulović.

Na pitanje zašto nije urađena sveobuhvatna analiza državne pomoći, Radulović odgovara da je razlog – korupcija.

“Odgovor na to pitanje je: partijski parazit na ovaj način uzima reket i od njega zadovoljava svoje apetite. Radi se o “burazerskim” firmama koje su vezane sa vrhovima političkih stranaka. I na svemu se uzima reket. Onda je očigledno, da partokratiji nije u interesu kontrola. Inače, uvođenje analize i mehanizama kontrole nije tako teško. Potrebna je samo volja i interes. Partokratija nema ni volju ni interes. I nije ovo pitanje samo stranaka koje su na vlasti u republici. Imamo identičnu situaciju u pokrajini, u gradovima i opštinama. Potrebno je uvesti red. Reforma znači uvođenje reda”, zaključuje Radulović.

Komentarišući naše istraživanje, Miroslav Prokopijević, profesor ekonomije i naučni savetnik Instituta za evropske studije, kaže da je kao autor studije „Državna pomoć u Srbiji i Evropskoj uniji”, došao do istih rezultata.

“Ovde se oporezuju uspešne kompanije da bi se dalo neuspešnima. Novac od državne pomoći trebalo bi da se upotrebi za stvaranje boljeg poslovnog okruženja. Takođe, neophodno je napraviti takve uslove poslovanja da se svim kompanijama iz određene oblasti omogući uspešno poslovanje, a ne da se subvencionišu pojedine firme. Ali, tada političari ne bi imali moć koju imaju danas kada dele pomoć pojedinim firmama. Oni sada mogu da kažu: „Dobićeš pomoć od 10 miliona evra, ali moraš da mi daš 15 odsto“. Na taj način oni finaniraju partijske aktivnosti ili sebi podižu životni standard“, kaže Prokopijević.

Kompanija	Visina državne pomoći(milioni dinara)	Neto dobitak/neto gubitak(milioni dinara)
Fijat automobili Srbija	5.153	+1.131
Aha Mura	375	-256
Gorenje Home	286	+13
Grundfos	171	+157
Benetton	167	+ 50
DAD Draxlmaier automotive	154	-2,8
Trendtex	137	+5,9
Confezioni Andrea	125	+296
Cooper Tier Rubber	117	– 800
Schneider Electric	102	-382

Reagovanje: 

Schneider Electric – pametno uložen novac u razvoj najboljeg proizvoda u svetu  

Povodom teksta na vašem sajtu, pod naslovom „Dobili državnu pomoć, a “proizvodili” gubitke“ u kome se, između ostalih, spominje i kompanija Schneider Electric Francuska, gde je površnom analizom izveden pogrešan zaključak koji stvara negativnu sliku u javnosti o našoj kompaniji, želimo da dodatno pojasnimo i saopštimo sledeće: 

–    Schneider Electric u Srbiji, zahvaljujući srpskim stručnjacima, proizvodi svoje originalno softversko rešenje za upravljanje i kontrolu distributivnih energetskih mreža. Razvoj ovako kompleksnog rešenja traje već više od 15 godina i za njega su potrebna velike dugoročne investicije, bez generisanja profita u početnim godinama. 

–    Iz tog razloga, matična kompanija Schneider Electric iz Francuske je uložila preko 100 miliona evra u razvoj ovog srpskog proizvoda, dok je istovremeno i država prepoznajući značaj ovakvog ulaganja izdvojila 0,9 miliona eura subvencija. 

–    Subvencije je naša kompanija dobila učešćem na javnom konkursu, koji je imao za cilj promociju izvoza domaćih proizvoda i stimulisanje zapošljavanja. Schneider Electric  je svoju obavezu zapošljavanja i otvaranja radnih mesta ne samo ispunio, već i utrostručio – umesto ugovorenih 150 radnih mesta, otvorili smo 450 radnih mesta. 

Jedini razlog zašto Schneider Electric ne iskazuje profit, odnosno formalno ima gubitke je taj što su svi prihodi intezivno investirani u dalji razvoj. U prilog tome govori i činjenica da je softver proizveden u Srbiji, peti put za redom, proglašen za najkvalitetniji i najbolji proizvod na svetu u oblasti Smart Grid IT, a prema istraživanju vodeće svetske kompanije Gartner u IT oblasti. Schneider Electric je svetski lider u oblasti energetike i IT tehnologije, a u Srbiji danas zapošljava preko 1000 vrhunskih stručnjaka i angažuje preko 150 saradnika sa priznatih naučnih institucija širom sveta. Kompanija stipendira više od 170 najtalentovanijih studenata i dodatno obrazuje 400 najboljih srednjoškolaca i osnovaca. Svakog od njih čeka radno mesto, odmah po završetku školovanja, s obzirom da zbog stalnog rasta i razvoja, kompanija otvara više od 200 novih radnih mesta godišnje. Za potpunu realizaciju ovakvog naprednog tehnološkog projekta, koji bi obezbedio više hiljada radnih mesta za visoko obrazovane mlade stručnjake iz Srbije i omogućio izvoz od više stotina miliona evra godišnje, pored nužnih velikih ulaganja potrebna je bliska saradnja domaće privrede, nauke, države i stranih investitora. Imajući sve navedeno u vidu, smatramo da je upravo ovo najbolji način ulaganja u Srbiju, njen razvoj, proizvode i stručnjake.