Državnu pomoć dobilo i Privredno društvo "Kostolac"

Mijomir Laketić 26. 11. 2014.

Vlada Srbije omogućila je da Privredno društvo „Termoelektrane i kopovi Kostolac“ (PD TE-KO) od 2006. godine do danas dobije državnu pomoć preko državnih garancija za kredite, ali i preko oslobađanja od plaćanja carine i PDV-a za uvoz i promet dobara i usluga za projekat izgradnje pristaništa na Dunavu, kao i za izgradnju železničke infrastrukture.

Vlada Srbije je u decembru 2011. godine dala PD “Kostolac” državnu podršku kada je potpisala ugovor o zajmu sa kineskom Eksport-import (Eksim) bankom u iznosu od 293 miliona dolara. Ovaj kredit je uzet za revitalizaciju postojećih blokova B1 i B2 u termoelektrani “Kostolac”, izgradnju postrojenja za odsumporavanje, izgradnju pristaništa na Dunavu i izgradnju železničke infrastrukture. Ukupna vrednost radova u ovoj fazi je 334,63 miliona dolara, a kineska Eksim banka finansira 85 odsto vrednosti (293 miliona dolara).

U Zakonu o potvrđivanju Ugovora o zajmu za kredit za povlašćenog kupca za prvu fazu Paket projekta „Kostolac B“ između Vlade Srbije kao zajmoprimca i Eksim banke kao zajmodavca piše da je država preuzela vraćanje 293 miliona dolara kredita za TE-KO Kostolac. Naime, Vlada Srbije je, po tom zakonu, zajmoprimac i izvršna vlast je u obavezi da Eksim banci – zajmodavcu, otplati celokupan povučeni i neizmireni iznos glavnice kredita, celokupnu obračunatu pripadajuću kamatu, kao i sve obaveze koje zajmoprimac plaća u skladu sa uslovima ovog ugovora. Dalje, u zakonu piše i da je Javno preduzeće Elektroprivreda Srbije – naručilac, a PD TE-KO Kostolac – krajnji korisnik kredita.

Vlada Srbije je donela odluku da garantuje i za kredit potreban za drugu fazu Paket projekta Kostolac B. Ministarstvo energetike, razvoja i zaštite životne sredine je u novembru 2013. godine potpisalo ugovor sa kineskom korporacijom CMEC (China Machinery Engineering Corporation) o izgradnji trećeg bloka termoelektrane “Kostolac B” snage 350 megavata i proširenju Površinskog kopa “Drmno” za proizvodnju 12 miliona tona uglja godišnje.

Druga faza Paket projekata “Kostolac B” koja još nije započeta treba da se finansira iz novog kredita kineske „Eksim“ banke u iznosu od 609 miliona dolara. Ceo projekat bi trebalo da košta 715 miliona dolara, a Eksim banka finansira 85 odsto, dok ostatak mora da obezbedi Vlada Srbije. Za ovaj projekat Vlada Srbije je namenila dve garancije. One još nisu izglasane u Narodnoj skupštini, ali je najavljeno da će to biti učinjeno i zato su u budžetu Republike Srbije za 2014. godinu, odnosno rebalansu budžeta, rezervisana sredstva za ovu namenu. U članu 3. Zakona o izmenama i dopunama zakona o budžetu Republike Srbije za 2014. godinu piše da će Republika Srbija izdati dve garancije koje se tiču PD TE-KO “Kostolac”.

Prva garancija od 608 miliona dolara treba da se da kineskoj “Eksim banci” za realizaciju druge faze Paket projekta “Kostolac B” – izgradnja novog energetskog bloka na lokaciji Drmno i proširenje kapaciteta rudnika. Za istu namenu treba da se da i druga garancija od 80 miliona evra. To su sredstva koje mora da obezbedi Vlada Srbije. U rebalansu se ne vidi kojoj banci se izdaje ova garancija od 80 miliona evra, već piše samo – “poslovnoj banci”.

Oslobađanje od plaćanja carine i PDV-a

PD “Kostolac” ima mogućnost da iskoristi državnu pomoć i u vidu oslobađanja od plaćanja carine i PDV-a. Ovu beneficiju je omogućio Sporazum o poslovnoj saradnji u oblasti infrastrukture između Kine i Srbije, na osnovu koga je potpisan Ugovor o realizaciji prve faze Paket projekta “Kostolac B”. Aneks broj 2 ovog Sporazuma, koji je potpisan 2013. godine, omogućava oslobađanje od plaćanja carina i PDV na uvoz i promet dobara i usluga za infrastrukturne radove prilikom sprovođenja Paket projekta “Kostolac B”. Ovim projektom predviđena je izgradnja železničke pruge, u dužini od 22 kilometara, od stanice Stig do TE “Kostolac B”, kao i izgradnja pristaništa na Dunavu. Aneksom broj 2 menja se član 6. Sporazuma o poslovnoj saradnji u oblasti infrastrukture između Kine i Srbije koji sada glasi:

„Na uvoz i promet dobara i usluga za sprovođenje projekata saobraćajne infrastrukture za izvršenje sporazuma, ugovora, programa i projekata sačinjenih u skladu sa članom 4 Sporazuma, na teritoriji Republike Srbije ne plaća se carina i porez na dodatu vrednost (PDV) a u vezi sa izvršenjem tih sporazuma, ugovora, programa i projekata od strane izvođača radova.“

Kako je Istinomer saznao u PD “Kostolac”, radovi na ovoj infrastrukturi još nisu počeli, a za pristanište se trenutno čeka izrada idejnog i glavnog projekta.

“Završetak izrade projektne dokumentacija zavisi od rada Agencije za luke i usvajanja izmena Zakona o lukama”, saopštili su iz PD „Kostolac“.

Ni projekat izgradnje industrijskog koloseka još nije započeo. U PD “Kostolac” kažu da je trenutno u postupku sprovođenje eksproprijacije i rešavanje imovinsko-pravnih odnosa.

“Po dobijanju građevinske dozvole pristupiće se aktivnostima izbora izvođača radova i izvođenje radova. Urađena je tenderska dokumentacija za tri javne nabavke kojima su obuhvaćeni svi neophodni radovi za izgradnju industrijskog koloseka po glavnom projektu koji je uradio Institut CIP, ističu u PD ‘Kostolac’.“

Zašto je državna pomoć problem?

Stručnjaci smatraju da će pitanje državne pomoći biti sve veći problem kako budemo napredovali u procesu približavanja Evropskoj uniji. Srbija već sada mora da poštuje evropske propise koji zabranjuju narušavanje konkurencije davanjem javne pomoći koja bi omogućila prednost određenim preduzećima ili energetskim resursima. Na to smo se obavezali pristupanjem Zajednici za energiju jugoistočne Evrope 2005. godine, ali i potpisivanjem Ugovora o stabilizaciji i pridruživanju EU 2008. godine. Kako za Istinomer kaže ekonomista Aleksandar Stevanović, davanjem državne pomoći u energetskom sektoru može da se naruši načelo konkurencije.

“Kada postanemo članica EU, davanje subvencija jednom energetskom preduzeću u Srbiji narušavaće se konkurencija ako istu takvu pomoć nemaju kompanije u drugim zemljama članicama, jer tada ćemo biti deo jedinstvenog tržišta. Sada EPS ima monopol, ali to je zato što neko koči da energetika dobije konkurenciju. Ne vidim razlog zašto neki privatnik ne bi imao termoelektranu ili hidroelektranu. Oslobađanje od plaćanja carine i PDV-a, kao i garancije za kredit sigurno stavljaju jednu kompaniju u znatno bolji položaj od ostalih. I uopšte koncept državne pomoći je nešto što bi trebalo ukinuti u celoj privredi, pa i u energetskom sektoru, kaže Stevanović.“

PD Kostolac: „Nije bilo državne pomoći“

Na pitanje da li je PD TE-KO “Kostolac” dobilo neki vid državne pomoći, Istinomeru je iz ovog preduzeća odgovoreno da u periodu od 2006. godine do danas nisu dobili taj vid podrške. Međutim, u odgovoru se navodi i da je Republika Srbija zaključila Ugovor o zajmu za realizaciju Prve faze projekta TE „Kostolac B“, kao i da je predviđeno kreditno zaduženje za realizaciju Druge faze projekta TE „Kostolac B“. Za taj kredit država treba da pruži garancije.

“Republika Srbija je dana 26. decembra 2012. godine zaključila ugovor o zajmu sa kineskom Eksim bankom za realizaciju Prve faze projekta TE „Kostolac B“, dok je Zakonom o budžetu Republike Srbije za 2014. godinu predviđeno kreditno zaduženje kod kineske Eksport-Import banke (Eksim bankom) za realizaciju Druge faze projekta TE ‘Kostolac B’.“

Iz PD TE-KO “Kostolac” su odgovorili i da je bio sklopljen ugovor sa Fondom za zaštitu životne sredine, ali se zbog gašenja ovog fonda on nikada nije realizovao.

„Dana 9. septembra 2011. godine zaključen je Ugovor o sufinansiranju projekata ’Biološka rekultivacija deponije pepela i šljake primenom savremene tehnologije Terracottem’ između Fonda za zaštitu životne sredine iz Beograda i PD ’Termoelektrane i kopovi Kostolac’ d.o.o. iz Kostolca kojim su odobrena bespovratna sredstva u iznosu od 20.000.000,00 dinara (198.000 evra po kursu od 101,28 dinara za jedan evro koji je važio na dan 9. 9. 2011.) za sufinansiranje projekta ’Biološka rekultivacija deponije pepela i šljake primenom savremene tehnologije Terracotterm’ ali isti nije realizovan jer je Fond za zaštitu životne sredine iz Beograda prestao da postoji“, piše u odgovoru PD TE-KO ‘Kostolac’.“

Iz odgovora PD „Kostolac“ očigledno je da garancije koje su naveli za kineske kredite oni ne smatraju državnom pomoći. Međutim, iz Izveštaja o dodeljenoj državnoj pomoći u Republici Srbiji 2013. godine, koji je uradila Komisija za kontrolu državne pomoći, piše da se u državnu pomoć uračunavaju i garancije.

“Državna pomoć omogućava njenom korisniku, tj. privrednom subjektu sticanje povoljnijeg položaja na tržištu u odnosu na konkurente, koji on ne bi mogao da ostvari iz svog tekućeg poslovanja da nije koristio tu državnu pomoć. Osim dodeljivanja državne pomoći u vidu subvencija, povoljnijih kredita, poreskih podsticaja, izdavanja garancija i sl, državna pomoć postoji i u slučajevima kada: privredni subjekat kupuje ili iznajmljuje zemljište u javnom vlasništu po nižoj ceni od tržišne, privredni subjekat prodaje zemljište u javnom vlasništu po nižoj ceni od tržišne, privredni subjekat prodaje zemljište državi po ceni višoj od tržišne, privredni subjekat uživa privilegovani pristup infrasturkturi bez plaćanja naknade, ili kada privredni subjekat stiče rizični kapital od države pod uslovima koji su povoljniji od onih koje bi dobio od privatnog investitora“, piše u Izveštaju.