Hoćemo li ikada biti spremni za poplave?

„Srbija će uložiti mnogo napora da zaštiti građane i imovinu od reka koje posebno nabujaju u proleće. Opremićemo vas tehnički svim što treba, jer nijedna oprema, priprema i vežba nisu skupe, kao što su skupe posledice kada se desi nešto za šta nismo pripremljeni“ izjavio je predsednik Srbije Tomislav Nikolić na vojnoj vežbi u Titelu 2012. godine. (Kurir, 25. oktobar 2012. godine)

Skoro dve godine kasnije, Nikolić je u Kraljevu rekao:

“Srbija nije bila tehnički opremljena za ovakvu katastrofu , jer je sve morala iz budžeta da daje za socijalne programe i potpuno druge namene.” (Blic, 3.jul 2014. godine)

Iako predsednik Nikolić nije precizirao tačno vreme kada će do ispunjenja obećanja sa početka teksta doći, za godinu i po dana u ovoj oblasti ništa nije urađeno. Naprotiv, nastavila se kontinuirano loša politika države u ovoj oblasti.
Rebalansom budžeta 2013. godine, Sektor za vanredne situacije ostao je bez 1,2 milijarde dinara od prvobitno izdvojenih 1,6 miijardi. Od tog novca, trebalo je da se obnovi oprema za spasavanje, nabave protivgradne rakete, obezbedi bolja zaštita od požara, poplava i drugih nepogoda.

Tada je i načelnik Sektora za vanredne situacije Predrag Marić napomenuo da će zbog takvog smanjenja trpeti sve – od građana, preko zaposlenih u Sektoru kojih ima malo i koji rade sa nedovoljno opreme, pa sve do prirode.

„Ideja je bila da se ove godine pokrene ozbiljnija nabavka, od 90 vatrogasnih vozila, 120 terenskih, mobilne brane za poplave, ali ništa od toga se neće realizovati“. (RTS, 13. jul 2013. godine)

Mnogi stručnjaci saglasni u oceni da su poslednje poplave u Srbiji zbog količine padavina, bile neizbežne, ali da je šteta mogla biti mnogo manja. To je potvrdio nedugo nakon majskih poplava, profesor Šumarskog fakulteta dr Ratko Ristić.

„Nedostatak novca je hroničan. Vodoprivreda je u svim budžetima posmatrana kao nevažna, sve dok ne dođe do ovoga. Da smo imali dobru prevenciju, ne bi imali štetu od milijardu evra“. (Beta, 21. maj 2014. godine).

Preventiva, loši zakoni, male sume novca koje država izdvaja za zaštitu od bujica i erozije, smeće u rekama, ruinirana vodoprivredna preduzeća. Ovo je samo deo problema u sistemu, a dok se država čeka da ih reši, građani mogu samo da se nadaju da neće biti poplava i požara.

Naredne nedelje, prema najavama, u Skupštini Srbije raspravljaće se o izveštaju o šteti od poplava. Procene su da će šteta biti veća od milijardu evra. Novca za celokupnu obnovu nema, dok prevencija nije u agendi Skupštine.
Stručnjaci upozoravaju da se mora odmah krenuti na uređenje rečnih korita i slivova, menjanje zakona, bolju preraspodelu budžeta za vodoprivredni sistem.
Predsednik Skupštine vodoprivrednih preduzeća u Srbiji Slobodan Marković, napomenuo je da ako država hitno ne reši ove stvari , poplave neće biti sprečene ni ubuduće.

„Naš sistem je tek sad ugrožen. Znači do sada je taj sistem mogao da izdrži neke velike vode u toj mreži, međutim od danas on nije sposoban ni za četvrtinu jer on je razbijen“. (RTS, 6.jun 2014. godine).

O tome kolika su sredstva potrebna za adekvatnu preventive nedavno je govorio i profesor Šumarskog fakulteta Ratko Ristić:

“Prosečan nivo izdvajanja za zaštitu od erozije i prevenciju bujičnih poplava u Srbiji je u poslednjih 15-ak godina bio nekoliko stotina hiljada evra, a trebalo bi da iznosi bar 15 miliona evra godišnje. Posle ovih šteta i u ovom stanju zapuštenosti sistema, to mora biti u narednom periodu barem 30 miliona evra godišnje”
(Dnevnik, 8. jun 2014. godine)