(Iz)vanredna situacija u (ne)bezbednom Obrenovcu

Kao da je reč o referendumskom pitanju ili jeku predizborne kampanje, a ne odluci državnih organa, Miroslav Čučković, predsednik gradske opštine Obrenovac, ovih dana upinje se, gostujući na svim medijima (od lokalnih, preko gradskih, do nacionalnih) da objasni javnosti kako su se nakon pet meseci stekli svi uslovi za ukidanje vanredne situacije u Obrenovcu. U tome mu značajnu podršku daje i gradonačelnik Beograda Siniša Mali, koji kaže:

„Opštinski odbor za vanredne situacije, dakle sama opština Obrenovac je dala predlog da se ukine vanredna situacija u Obrenovcu. Kao što je i vanrednu situaciju postavila ili da kažem proglasila Vlada Republike Srbije, isto to treba da uradi Vlada. Dakle, Vlada treba da proglasi ukidanje vanrednog stanja. Na nama kao gradu je da prihvatimo preporuku opštinskog štaba za vanredne situacije. (…) U prethodnih pet meseci, ako se sećate kako je izgledala i kanalizacija i vodovod grada Obrenovca, sada je to potpuno drugačija slika. Elektroenergetski sistem grada je potpunosti obnovljen, obnovljeni su i ulična rasveta, putna signalizacija, radi se na obnovi kuća. Epidemiološka situacija u Obrenovcu je stabilna. Imate radove koji su započeti na nasipima i koji su sada u toku. Jedan od nasipa je završen. (…) Čak je i nivo reke Save, 2,2 metra ispod nivoa redovne obnove od poplava. Dakle, stvaraju se svi uslovi da ovaj grad nastavi da živi normalno, da kažem. Dakle, svi oni radovi koji su bili neophodni za infrastrukturu su ili urađeni ili su pri kraju i nema razloga u ovom trenutku da opština Obrenovac bude pod vanrednim stanjem.“
Tanjug, 13. 10. 2014. godine

Najava mogućeg skorog ukidanja vanredne situacije u Obrenovcu, koja traje od 14. maja, većinu Obrenovčana ostavila je manje-više ravnodušnim. Za najveći broj stanovnika ove opštine nema te odluke gradskog ili republičkog kriznog štaba koja će im kvalitet života i sam život vratiti tamo gde je bio 14, odnosno 15. maja ove godine.

Sa druge strane, i predsednik Čučković i gradonačelnik Mali svojim izjavama i aktivnostima uoči i za vreme majskih poplava, kao šefovi opštinskog i gradskog kriznog štaba, „odlično“ su pokazali Obrenovčanima svoju sposobnost blagovremenog, proaktivnog i preventivnog delovanja u vanrednim situacijama. Krajnji rezultat bila je hitna evakuacija više od 25.000 stanovnika Obrenovca u sred potopa. Čini se da svaka izjava ovih funkcionera na temu bezbednosti Obrenovčana danas izaziva pre podozrenje nego osećaj sigurnosti. Ni pet meseci nakon katastrofalnih poplava izgleda da gradonačelnik Mali ne razlikuje pojmove „opštinski odbor“ i „krizni štab“, odnosno „vanredna situacija“ i „vanredno stanje“, kao ni to ko ih, kad i kako proglašava.

U Zakonu o vanrednim situacijama RS (član 8, stav 1) navodi se da je vanredna situacija stanje kada su rizici i pretnje ili posledice katastrofa, vanrednih događaja i drugih opasnosti po stanovništvo, životnu sredinu i materijalna dobra takvog obima i intenziteta da njihov nastanak ili posledice nije moguće sprečiti ili otkloniti redovnim delovanjem nadležnih organa i službi, zbog čega je za njihovo ublažavanje i otklanjanje neophodno upotrebiti posebne mere, snage i sredstva uz pojačan režim rada. Sa druge strane, „vanredno stanje je stanje javne opasnosti u kojem je ugrožen opstanak države ili građana, a posledica je vojnih ili nevojnih izazova, rizika i pretnji bezbednosti“ i regulisano je Zakonom o odbrani RS (član 4, stav 6).

Da podsetimo, vanredna situacija u opštini Obrenovac uvedena je dva dana pre nego što je došlo do probijanja obrenovačkih nasipa na četiri mesta, dva na Savi i po jedan na Kolubari i Tamnavi. Proboji nasipa doveli su do potapanja celog gradskog jezgra i većeg broja okolnih sela, a koje je premijer Vučić opisao kao „katastrofalnu, kataklizmičnu situaciju u Obrenovcu“. (Vanredna sednica Vlade Srbije, 16. 5. 2014. godine)

Sistem uzbunjivanja i obaveštavanja građana u Obrenovcu je zakazao, budući da se oglasila samo jedna sirena i to u trenutku kada je voda već prodrla u grad. Kompletna infrastruktura grada bila je uništena, uključujući elektroenergetski sistem, vodosnabdevanje, fiksnu telefoniju, a ubrzo su se javili i problemi sa mobilnom telefonijom. Do večernjih sati 16. maja nivo vode u centru Obrenovca dostigao je metar do metar i po, a na rubovima grada više od dva, tri metra, pa i više.

Danas, posle pet meseci, sva javna komunalna preduzeća funkcionišu, uključujući i sistem daljinskog grejanja koji je bio pod velikim znakom pitanja. Kako će se pokazati tokom zime, ostaje da se vidi. Premijer Vučić nedavno je najavio i dolazak jednog velikog stranog investitora u Obrenovac, već u novembru, koji će zaposliti veći broj Obrenovčana. Predsednik Miroslav Čučković o tome govori već duže vreme, ali je najkonkretniji bio narodni poslanik Zoran Babić koji je rekao:

„Ono što je za Obrenovac takođe veoma značajno i na čemu se radi, što će 11. novembra, za manje od mesec dana, dobiti svoju materijalizaciju, jeste to da je „Meita grupa“ predložila 11. novembra potpisivanje memoranduma o razumevanju sa gospodinom Vučićem, premijerom Vlade Republike Srbije, za otvaranje novih radnih mesta, otvaranje proizvodnje i 1.400 Obrenovčana će 11. novembra dobiti posao investicijom i zalaganjem Vlade Republike Srbije i gospodina Aleksandra Vučića. To je Vlada koja brine o svojim građanima. To je Vlada koja se na odgovoran način ponaša u mestima koja su bila zaista pogođena katastrofalnim posledicama majskih poplava.”
Otvoreni parlament, 14.10.2014. godine

Ipak, bez obzira na sve urađeno, obnovljeno ili najavljeno, pitanje koje Obrenovčani sve ćešće postavljaju je da li će se poplava iz maja ponoviti? Pitaju, ne bez razloga. Obrenovac je danas slabije branjen nego 16. maja. Tokom pretresa o Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Srbije i Vlade Hrvatske o saradnji i zaštiti od prirodnih i drugih katastrofa ministar Velimir Ilić je rekao:

“Dali smo da se radi projekat zaštite Obrenovca. Da li Obrenovac može trajno da se zaštiti? Pazite, možemo mi sada napraviti kuće i rešiti, a šta smo rešili ako se to dogodi ponovo u nekom periodu? (…) Preventiva mora da se radi. Preventiva je jeftinija sto puta nego ono kada se desi, pa onda delujemo na to.”
Otvoreni parlament, 14.10.2014. godine

Prema rečima gradonačelnika Siniše Malog, urađen je samo jedan nasip na Savi, a na drugom se izvode radovi. O sanaciji probijenih nasipa na Tamnavi i Kolubari jedva da se i govori. Ni sistem za uzbunjivanje i obaveštavanje građana još uvek nije osposobljen. O tome je za Istinomer govorio načelnik Sektora za vanredne situacije Predrag Marić.

„To je nadležnost lokalne samouprave, to morate da znate, a ne Sektora za vanredne situacije. Uradili smo analizu celog sistema u Srbiji. Nažalost, u jako je lošem stanju. Negde oko 550 miliona dinara je potrebno da se celokupan taj sistem koliko-toliko stavi u funkciju. Koliko ja znam, grad Beograd sada radi studiju akustičnosti i radi pilot projekat baš za Obrenovac. Tražili su podršku od nas i dobiće je. Dakle, uz stručnu podršku iz sektora za taj projekat, cenimo da je to važno da Beograd uradi, pa da ostatak Srbije krene već nekako da radi. Ponavljam, to je, po Zakonu o vanrednim situacijama u nadležnosti lokalne samouprave. Naše je samo da ukazujemo.“

Direktor JVP “Srbijavode” Goran Puzović u emisiji “Klimatske promene – novo poglavlje” na pitanje da li je tačno da Obrenovac nove kiše čeka bez obnovljenih nasipa, ističe:

“Zaključno sa današnjim danom u prethodnih petnaestak dana su započeti radovi na sanaciji ovog najvećeg oštećenja na reci Savi u Zabrežju. Kolege tamo izvode radove, trenutno su na granici između redovne i vanredne odbrane. Lagano se podižemo, nismo još bezbedni. Još nekih mesec dana je potrebno za najhitnije radove da se podignemo da neku srednju, srednje visoku vodu možemo da započnemo. Ono što je njihov veliki, u stvari najveći problem, to je nedostatak sredstava. Sredstva od donatora sporo pristižu. Znamo da se za Obrenovac očekuju sredstva od britanske ambasade. Videćemo kad će taj sporazum biti potpisan, ali kolege pokušavaju i bez tih sredstava da urade najhitnije mere i radove da taj nasip koliko-toliko podignemo i da čekamo neke velike vode koliko-toliko spremni. Znači, još nismo bezbedni.”
RTS, 17. 10. 2014. godine

A kada je reč o (ne)obnovljenoj infrastrukturi i bezbednosti građana u Obrenovcu, treba napomenuti i to da se Policijska stanica Obrenovac od poplave do danas nalazi na dve lokacije u gradu. Jednospratna zgrada u kojoj se nalazila stanica i pre poplave bila je neuslovna i potpuno neadekvatna za potrebe opštine od više od 70.000 stanovnika. Nakon poplave, prizemlje je potpuno van funkcije, u upotrebi je samo prvi sprat, pa se jedan deo poslova obavlja u zgradi, a drugi još uvek u Hotelu „Obrenovac“. U hotelu je smeštena administracija i deo sabraćajnog odeljenja, dok su svi ostali poslovi i službe smešteni u taj jedan sprat koji nije bio poplavljen. Celokupan vozni park Policijske stanice Obrenovac bio je poplavljen. Rezultat su krajnje nemogući uslovi rada za sve zaposlene u PS Obrenovac i nedovoljna i neadekvatna materijalna i tehnička opremljenost. Kako se to odražava na svakodnevnu bezbednost građana i njihove imovine, nije teško zamisliti. I pored svega navedenog, o rekonstrukciji stare zgrade PS Obrenovac ili eventualno izgradnji nove, u proteklih pet meseci nije bilo ni reči.

Očigledno je da “su rizici i pretnje ili posledice katastrofa, vanrednih događaja i drugih opasnosti po stanovništvo, životnu sredinu i materijalna dobra takvog obima i intenziteta da njihov nastanak ili posledice nije moguće sprečiti ili otkloniti redovnim delovanjem nadležnih organa i službi”, odnosno da se nisu stekli svi uslovi za ukidanje vanredne situacije u Obrenovcu. Pitanje koje se logično nameće je, čemu žurba sa ukidanjem vanredne situacije?

Odgovor je, možda, ponudio ministar Velimir Ilić.

Autorka je novinarka, građanka Obrenovca.