Magla oko Beograda na vodi

Maketa projekta „Beograd na vodi“ otkrivena je uz prisustvo medija i visokih državnih zvaničnika, u zgradi Beogradske zadruge. Iako su svi mogli da vide kako bi Savamala trebalo da izgleda oko 2018. godine, brojni poslovi oko projekta „Beograd na vodi“ i dalje su nepoznati i nejasni poput osnovnh odrednica budućeg ugovora sa arapskim partnerima, ali i vrednosti kapitala koji ulaže Srbija.

Za sada je samo sigurno da će bez učešća stručne i ostale javnosti biti promenjen Generalni urbanistički plan i druge zakonske odredbe koje potencijalno mogu biti štetne.

Prezentovanjem 3D makete u zgradi Beogradske zadruge građani od petka, 27. juna mogu da posle višemesečnih najava konačno vide nešto više od tv priloga o projektu Beograd na vodi.

„Ova zgrada nije samo maketa, pogledajte okolinu to izgleda kao muzejski eksponat. Izgled Karađorđeve ulice promenjen je ovom zgradom, a naš plan je da promenimo ovaj deo grada i lice Srbije koje treba da izgleda lepo i čisto kao ova zgrada“, rekao je Aleksandar Vučić.

Ovaj urbanistički projekat broj jedan u Srbiji procenjen na tri milijarde dolara, uz 1,8 miliona kvadratnih metara poslovnog i stambenog prostora pominje se od izborne kampanje 2012. godine. Intenzivno je eksploatisan i pred ovogodišnje izbore, ali i dalje se o samom projektu i načinu sprovođenja malo znalo.

Uprkos obećanjima, a prema do sada poznatom, izvesno je da će većina procesa biti netransparentna, bilo da se radi o pravnom, finansijskom ili urbanističkom delu projekta „Beograd na vodi“.

Podsetimo, 2012. godine tadašnji kandidat za gradonačelnika Beograda Aleksandar Vučić izjavio je da će u slučaju realizacije biti poštovana tenderska procedura odnosno javno nadmetanje.
Tada je tvrdio da bi se projekat realizovao bez zaduživanja, samo uz troškove od 125 miliona evra za komunalno uređenje, ali da bi „gradu od taksi za građevinsko zemljište trebalo da ostane 451 milion evra“.
Vučić je tada tvrdio i da postoji veliki broj investitora koji su zainteresovani za učešće u projektu, ali da o tome ne može detaljnije da govori jer će svi morati da prođu tendersku proceduru.

Dve godine kasnije, stvari su se promenile. Optimizam je tokom predizborne kampanje ostao prisutan. Podsetimo, najavljivano je da će ovaj projekat biti zamajac srpske prvrede, zaposliti 200.000 ljudi i kompletnu građevinsku industriju čime bi u najvećoj meri rešio problem nezaposlenosti, a Srbiji doneo profit. Išlo se toliko u detalje pa su iznošene tvrdnje koliko će apartmana biti prodato prvog dana, odakle će biti kupci, kao i gde će se nalaziti zgrada Opere.

Međutim, činjenica je da pomenutih brojnih investitora više nema, planirani troškovi nisu poznati, a od javnog nadmetanja i učešća stručne i zainteresovane javnosti se odustalo.

“Čitav posao se obavlja bez javnog konkursa. Svi propisi doneseni u poslednjih nekoliko meseci služe samo da se napravi pravni okvir koji će investitoru omogućiti da ostvari profit. Bilo je sporadičnih kontakata između predstavnika vlasti koji stoje iza Beograda na vodi i arhitekata, ali projekat ovih razmera zahteva mnogo ozbiljniju javnu diskusiju na kojoj će moći da se čuju argumenti stručne javnosti i građana” izjavio je na tribini povodom Beograda na vodi Ivan Rašković iz Društva arhitekata Beograda.

U aprilu je zbog Beograda na vodi ukinuta Studija visokih objekata.

Nedavnim iniciranjem promene Generalnog urbanističkog plana (GUP) Beograda od strane skupštine Grada predviđeno je nekoliko izmena koje se direktno tiču Savamale, gde je planiran Beograd na vodi.
Promenom je predviđeno da se izbrišu stavovi koji se odnose na obavezu međunarodnog konkursa za uređenje Savskog amfitetara, kao i jedinstvenom pristupu uređenja obe obale Save.

“Brisati stavove 1., 4., 5. i podnaslov „Karađorđeva“ koji glase: „Teritorija Savskog amfiteatra i dela novobeogradskog centra sa druge strane reke se u početnoj fazi jedinstveno rešavaju, kao budući gradski centar najvišeg ranga, putem međunarodnog konkursa, kako bi se uspostavila logična vizuelna i kontekstualna veza između poteza javnih prostora beogradske i novobeogradske strane, bez obzira na različite mogućnosti i kasnije nezavisne faze realizacije i posebne konkurse u dva dela budućeg centra”
Predlog izmene GUP

U Transparentnosti Srbija smatraju da ovo rešenje nije dobro pošto se kroz međunarodni konkurs očigledno može doći do kvalitetnijih rešenja, nego u slučaju da se takav konkurs ne organizuje.

“Potreba Republike, Grada i gradskih opština je da svaki deo grada bude što lepše i funkcionalnije uređen. Ukidanje već postojeće obaveze organizovanja konkursa ni na koji način ne može doprineti ostvarivanju cilja. Naprotiv, ono donosioce odluke trajno lišava mogućnosti da između više ponuđenih rešenja odaberu ono koje će na najbolji način zadovoljiti potrebe Republike, Grada i gradskih opština.”, navodi se u primedbama ove organizacije na izmene GUP-a.

Izbegavanje konkursa potvrđeno je dodavanjem člana u poglavlju „12.2.3 Područja za obaveznu primenu posebnih instrumenata razrade i sprovođenja Generalnog plana“, koji glasi:
„Ukoliko Vlada Republike Srbije utvrdi neku od napred navedenih lokacija kao lokaciju od značaja za Republiku Srbiju, za takvu lokaciju nije obavezna izrada konkursa.“

O ovim predlozima Skupština Beograda će odlučivati 22. jula, ali izvesno je da će do izmena GUP-a doći s obzirom na odnos snaga u Skupštini grada, čime bi na snazi dobio i Sporazum o saradnji između Vlade Republike Srbije i Vlade Ujedinjenih Arapskih Emirata potpisan 17. februara 2013. godine i ratifikovan u Narodnoj skupštini 15. marta 2013. godine.
Potpisivanjem međudržavnog sporazuma omogućava se neprimenjivanje Zakona o Javno privatnim partnerstvima (član 3 stav 2) u kome se navodi da se “Zakon ne primenjuje ako bi se to partnerstvo zasnivalo na međunarodnim ugovorima koje je Republika Srbija zaključila sa jednom ili više država radi zajedničkog sprovođenja ili korišćenja projekata;”

Na taj način se još jednom preskače odrednica da se izbor partnera vrši kao kod javnih nabavki – konkursom i izborom najbolje ponude.
Osim izbora partnera, međudržavni sporazum omogućava izbegavanje brojnih obaveza propisanih Zakonom o JPP kao što su:

“Izrada poslovnog plana koji uključuje uslove JPP, procenu troškova i analizu dobijene vrednosti u odnosu na uložena sredstva, specifikacije o finansijskoj prihvatljivosti JPP za javno telo, specifikacije u pogledu finansiranja projekta i raspoloživost sredstava, planiranu raspodelu rizika, zatim analizu ekonomske efikasnosti predloženog projekta, vrste i iznose sredstava obezbeđenja koje treba da obezbede partneri u projektu, te mehanizme nadzora nad realizacijom ugovora i sprovođenjem obaveza, što podrazumeva i redovno, šestomesečno izveštavanje”, navodi se u analizi Transparentnosti Srbija.

Vlada, koja je nosilac projekta je dan pred promociju donela zaključak o osnivanju preduzeća “Beograd na vodi d.o.o.” koje će biti nosilac ovog posla.
Ipak i ovde postoji još jedna nepoznanica, jer bi prema informacijama iz kabineta premijera, za vođenje posla trebalo da bude zadužena zajednička firma Igl hils (Eagle hills).

“Sedište firme „Eagle hills“ će biti u Abu Dabiju i Beogradu. To će biti zajednička firma Vlade Srbije i Vlade Emirata. U Beogradu firma još nije registrovana, a to bi trebalo da se obavi do kraja juna.”

Ova u Beogradu još neregistrovana firma je sudeći prema registru Privredne komere Abu Dabija osnovana sredinom maja u Ujedinjenim Arapskim Emiratima. Prema dostupnim podacima Eagle hills international properties osnovana je 14. maja 2014. godine sa početnim kapitalom od 150 hiljada emiratskih dirama, odnosno 30.000 evra i nema zaposlene.