Nepodnošljiva „lakoća“ stiskanja zuba u Obrenovcu

Gostujući na lokalnoj televiziji, predsednik opštine Miroslav Čučković otvoreno je priznao da će ovakvo stanje potrajati i pratiti Obrenovčane sve dok se problem bujičnih tokova na kolubarskom slivu trajno ne reši.

“Mi ćemo strepeti svaki put kada padne kiša zato što je neophodno da se uradi sanacija svih vodotokova opština na kolubarskom slivu i izgrade retenzije na prostorima iznad Obrenovca. Ono što imamo od postojećeg odbrambenog sistema je nedovoljno za količinu vode koja može da dođe, poput one u maju prošle godine. Ne postoji vrsta građevinskog objekta na teritoriji naše opštine koja može da spreči onakav ulazak vode. Mi ćemo sigurno moći na vreme da alarmiramo stanovništvo ukoliko bude bilo potrebe da se izvrši spasavanje imovine, pre svega, i napuštanje grada ukoliko to bude potrebno. Sama zaštita grada je nemoguća bez retenzija koje bi bile izgrađene tako da se u Lajkovcu i na Ubu brani Obrenovac, a u Koceljevi i Valjevu brani Ub. Na taj način bi se adekvatno upravljalo viškovima vode, s obzirom da su brda, koja su u zaleđu i Valjeva i Koceljeve, nešto što proizvodi bujične vode koje pune Kolubaru i Tamnavu i koje se slivaju kod nas.”
RTV Mag, 6. 3. 2015. godine

 

Iz istih razloga, zbog nedostatka novca, u proteklih deset meseci cilj je bio da se prvo obnove školske i predškolske ustanove, popravi infrastruktura (vodovod, kanalizacija, toplovod) i stambeni objekti, da “zaživi život”, pa da se tek onda krene sa sanacijom nasipa.

“Mogli smo da uradimo sve nasipe i da onda nemamo grejanje. Da ova država ima para ništa ne bi bio problem, pošto nema para onda imamo i ove probleme koje imamo. Pre svega mislim na nesistemsko uređenje svih rečnih vodotokova ne samo u Obrenovcu, nego i u svim navedenim opštinama koje postoji decenijama unazad, paralelno praćeno sa razaranjem sistema civilne zaštite, obuke, centra za obaveštavanje, Vojske Srbije. Prva stvar koju ćemo na narednoj sednici skupštine tražiti od Vlade Republike Srbije je da se razmotri mogućnost vraćanja garnizona inženjerijske brigade u Obrenovac, s obzirom da je ta kasarna ukinuta pre manje od deset godina, jer bi to pružilo veliku sigurnost našim građanima. Druga stvar jeste da pokušamo na neki način da dobijemo jaču opremu i savremenije sisteme za obaveštavanje. Trenutno ovde imamo čoveka koji je zadužen za dve sirene koje rade. Imamo ljude koji su u policijskim kolima, kolima hitne pomoći i vatrogasnim kolima koji su spremni da krenu da obaveštavaju narod. Iznajmili smo od Sektora za vanredne situacije (SVS) nekoliko automobila „lada niva“ s megafonima koji bi bili za obaveštavanje stanovništva. To je sve improvizacija u odnosu na ozbiljan sistem obaveštavanja koji je očigledno potreban našoj opštini. Ali to je stvar koja takođe košta 750.000 evra. Donatori su uplatili gradu Beogradu taj novac i mi očekujemo implementaciju tih sredstava tokom ove budžetske godine.”
RTV Mag, 6. 3. 2015. godine

Čučković je naglasio i da je potpuno svestan straha i nepoverenja u institucije kod stanovnika Obrenovca.

“Nekoliko puta sam rekao, ja sam potpuno svestan zašto su ljudi uplašeni. Kada ti tvoji ukućani ne veruju, onda verujte da znam koliki je strah u stanovnicima. Poverenje se vraća delima i sa kredibilnim informacijama pre svega. Ukoliko smo ugroženi – zašto smo ugroženi, ukoliko smo bezbedni – zašto smo bezbedni. Jedino što ne treba da radimo to je da bez obzira na to što su ljudi uplašeni, govorimo nešto što bi želeli da čuju. Ali sa druge strane, ne smemo ni da nekoliko puta proizvodimo paniku da se ne bismo našli u situaciji da posle dva ili tri ovakva krizna momenta imamo onu situaciju – „Ide vuk, ide vuk!“, pa kad bude stvarno bio vuk da ljudi kažu: „Ma, jok, nije, to oni drame bez veze“. U svakom slučaju, svaki naredni put ćemo se ponašati isto. Institut “Jaroslav Černi”, RHMZ, vodoprivreda uključujući „Srbijavode“, „Beogradvode“, svi šefovi štabova u okolini i SVS sa nadletanjem celog rejona kako bi se iz vazduha videlo šta je to što nam dolazi i od Rudnika i od Pocerine i od svih ostalih okolnih brda, i na taj način pravimo plan, obaveštavamo stanovništvo i dejstvujemo ovako kako smo sada radili.”
RTV Mag, 6. 3. 2015. godine

Nejasno ostaje i zbog čega je, pored svega navedenog, odlukom Vlade Srbije od 30.oktobra prošle godine ukinuta vanredna situacija na teritoriji GO Obrenovac. Preciznije, kako je moguće da Štab za vanredne situacije GO Obrenovac, zaključkom od 13. oktobra, konstatuje da su se stekli uslovi za normalan život u Obrenovcu i traži ukidanje vanredne situacije, uprkos svemu što je Miroslav Čučković izrekao nakon proglašenja crvenog meteoalarma pet meseci kasnije, a što je nesumnjivo znao i kada je podnosio zahtev za njeno ukidanje?

Do danas građani Obrenovca nisu dobili objašnjenje od države kako je i zbog čega njihov grad stradao, a oni izgubili sve što su imali. Samim tim sumnjaju i da se bilo ko ozbiljno bavio analizom majskih poplava, na osnovu koje bi se planski i sistematično moglo pristupiti preventivi i boljem reagovanju u budućnosti. Razmišljanje o tehničkoj opremljenosti nadležnih za reagovanje u vanrednim situacijama od opštine do Grada i Republike, samo ih dodatno ispunjava zebnjom. Deset meseci žive sa strahom i strepnjom svaki put kada padavine potraju nekoliko dana. Nepoverenje i bojazan od ponovnog prolaženja kroz već doživljenu katastrofu, zajednički su imenitelj za Slavicu Stanković, Ljubišu Negića, Snežanu Pavlović i Igora Ljevnaića, čije su kuće bile poplavljene. Svi se oslanjaju samo na sebe i razočarani su onim što država nije preduzela u prethodnih deset meseci. Poučeni iskustvom od maja prošle godine sa rezervom pristupaju svemu što čuju od predstavnika vlasti, tim pre što se izjave i ne razlikuju bitno. Kako kaže Slavica Stanković, nezaposlena samohrana majka, i prošli put su ih uveravali da je situacija pod kontrolom i da će biti obavešteni na vreme, a sve se završilo potopom i krajnje haotičnom i neorganizovanom akcijom spasavanja i evakuacije. Slično mišljenje ima i Ljubiša Negić. Njihove kuće, u blizini osnovne škole “Jovan Jovanović Zmaj”, našle su se direktno na udaru vodenog talasa iz pravca koji je branio nasip Čikovac.

On ističe da u celoj situaciji i mediji mogu da imaju značajnu ulogu ako bi više pažnje obratili na ljude, a ne samo na podatke o obnovi i konstataciji da su stanovnici Obrenovca zabrinuti i u strahu.