(Ne)završena obnova Obrenovca
“Ovo više nije pitanje obnove Obrenovca, obnova je završena. Ovo je sada razvoj i investiranje u Obrenovac da bi bio jedna od najlepših opština u Beogradu“, kazao je gradonačelnik Beograda Siniša Mali, 17. februara, nakon polaganja kamena temeljca za novu zgradu Centra za socijalni rad u Obrenovcu. U novi objekat, površine 820 kvadrata, kako je rečeno, biće uloženo 67 miliona dinara (bez PDV-a), a sredstva su obezbedili Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja (37 miliona dinara, bez PDV-a) i RFZO i Fond PIO (30 miliona dinara, bez PDV-a).
Izgradnjom ovog objekta na jednom mestu naći će se Centar za socijalni rad i filijale Fonda PIO i RFZO, što će umnogome olakšati ostvarivanje prava kako korisnicima usluga tih centara (njih ima više od 5.500), tako i svim ostalim građanima Obrenovca. Nakon svega što su doživeli Obrenovčanima je od izgleda opštine u kojoj žive, daleko važnija funkcionalnost i organizacija života u gradu. A to se ostvaruje obezbeđenjem uslova u kojima sve institucije i ustanove na teritoriji opštine imaju nivo rada i funkcionisanja koji je postojao pre 16. maja prošle godine. Taj nivo, devet meseci nakon poplave, još uvek nije dostignut, a najočigledniji primer je policijska stanica u Obrenovcu koja i dalje radi na dve lokacije u gradu (Hotel “Obrenovac” i objekat u centru Obrenovca). Da je tako potvrđuje i predsednik opštine Obrenovac Miroslav Čučković, koji je istakao da je početak izgradnje nove zgrade Centra za socijalni rad praktično početak druge faze obnove Obrenovca, koja obuhvata uređenje centra grada.
“Paralelno sa tim bila je direktna finansijska pomoć, koja je završena, isplata za 6.270 ljudi koji su pogođeni poplavama. Ali i izgradnja 81 kuće i isplata 36 ljudi koji su dobili novac umesto izgradnje kuće, kao i pomoć za 324 podstanara, u vrednosti od 27 miliona dinara. To je bila prva faza. Druga označava izgradnju novih objekata na mestima na kojim su posledice poplava bile takve da zavređuju angažovanje svih institucija, kako bismo dobili novi objekat, kao i obnova zgrade gimnazije. Ta aktivnost će trajati malo duže. Na primer, godinu dana će potrajati obnova gimnazije. Ta druga faza ne treba previše da brine stanovnike, jer ne utiče na poboljšanje njihovog života, nego će im dati kvalitet u nekom narednom periodu“, tvrdi Čučković.
Istinomer, 17. 2. 2015. godine
Koliko je “završena prva faza obnove” omogućila iole pristojan život vidi se na primeru naselja Šljivice, u kome, po rečima Zorana Jevrića, stanovnika ovog naselja, još uvek nije moguć normalan život.
“Bukvalno, u kancelariji premijera sedi ekipa koja se bavi ‘Esmarkom’, a u drugoj ekipa koja se bavi ‘Meitom’. Takođe, i to je ugovor od više stotina strana koji se sprema za potpisivanje, a u kom su pobrojane sve aktivnosti opštine, Grada, Republike, u kom su pobrojane sve obaveze investitora u smislu veličine hala, količina proizvodnje, broja ljudi koji će biti zaposleni, njihove bruto zarade i sve ostalo. To su stvari koje se pregovaraju od 24. decembra, od prvog dolaska njihove ekipe. Ugovor će biti potpisan trenutkom otkupa parcele ‘Prve iskre’. U pitanju su dani kada će oni postati vlasnici te zemlje. Posle toga ide realizacija svih ugovorenih obaveza koje su vezane za podsticaje države. Na primer, tražili smo da ‘Meita’ preuzme svih 25 radnika ‘Bazne hemije’ u svoje krilo i da oni postanu njihovi radnici. Oni sad traže klasifikaciju ko su ti radnici, koliko imaju godina, koliko imaju staža. To su, dakle, vrlo konkretne stvari”, navodi Čučković.
Istinomer, 17. 2. 2015. godine
U međuvremenu, 18. februara, u Agenciji za privatizaciju održan je sastanak kome su prisustvovali konsultanti Agencije zaduženi za privatizaciju “Prve Iskre” i članovi Upravnog odbora. Na sastanku je bilo reči o koracima koje bi trebalo preduzeti u postupku privatizacije “Prve Iskre” pre nego što se krene sa gradnjom nove fabrike.
“Mislim da će kruna obnove Obrenovca biti ukoliko na dan godišnjice poplave budemo mogli da počnemo radove na izgradnji te nove fabrike, koja će suštinski pružiti nadu svim ljudima koji sada hodaju ulicama bez posla. Na te velike investicije, pre svega izgradnje te fabrike i njenog funkcionisanja, posle će se, uslovno rečeno, “nakačiti” mala privreda, koja će da snabdeva te ljude”, ističe Čučković.
Istinomer, 17. 2. 2015. godine
Istovremeno on potvrđuje da je privredni život u Obrenovcu težak, između ostalog i zbog činjenice da obećana pomoć obrenovačkim preduzetnicima još nije realizovana.
“Život u privrednom smislu je težak. U narednih 30 dana biće isplaćena pomoć za privrednike (pogođene poplavom), za njih 930 koji su podneli zahtev i dobili rešenje za taj novac, u iznosu od 240.000 do 600.000 dinara. Od njih 930, štetu od poplave manju od 50.000 dinara imalo je 159, tako da će dobiti iznos sredstava veći nego što je bila šteta. Ostali će dobiti ne toliko kolika im je šteta bila, ali u svakom slučaju neku pomoć da mogu da obnove svoju privrednu delatnost“, dodaje Čučković.
Istinomer, 17. 2. 2015. godine
Sa druge strane, privatni preduzetnici iz Obrenovca ističu da se sve više suočavaju sa činjenicom da moraju da prekinu sa radom, otpuste radnike i napuste grad. Goran Mitrović, predsednik udruženja “Poslovni klub Obrenovac 2014”, za Istinomer kaže da se sve što se u Obrenovcu dešavalo u domenu privredne aktivnosti u proteklih devet meseci može opisati kao “produžena dugoročna agonija”.
“Privatnici iz Obrenovca još ni dinar pomoći nisuj dobili, ali ni neku olakšicu, odlaganje plaćanja dospelih obaveza. Jedino tokom vanrednog stanja nismo imali prinudnu naplatu. Sve drugo ostalo je isto i sve nas je sačekalo nakon ukidanja vanrednog stanja. Oseća se neravnopravnost, jer država nejednako tretira budžetski u odnosu na privatni sektor. U budžetskom sektoru niko nije dobio otkaz, svi su imali plate, dodatke i svima se obnavljaju prostori, sredstva za rad, a privatni kao da je potpuno zaboravljen”, kaže Mitrović.
Prema podacima “Poslovnog kluba Obrenovac 2014”, u privatnom sektoru Obrenovca pre poplave bilo je 3.156 zaposlenih. Procenjena šteta na opremi, objektima, zalihama i usled nemogućnosti obavljanja privredne aktivnosti iznosi više od 30 miliona evra. Vlada Srbije je na sednici održanoj 26. decembra prošle godine usvojila Uredbu o utvrđivanju Državnog programa obnove privredne delatnosti na poplavljenom području, da bi početkom februara usvojila i Uredbu o izmenama i dopunama Uredbe o utvrdjivanju državnog programa obnove privredne delatnosti na poplavljenom području.
“Postupak je dosta komplikovan. Najpre podnosite opštinskoj upravi Zahtev za dodelu pomoći. Na dan podnošenja zahteva, izvod iz Agencije za privredne registre ne sme biti stariji od deset dana. Iz opštine vas na osnovu zahteva šalju u Poresku upravu, da vam Poreska uprava izda potvrdu da su izmirene sve poreske obaveze, što traje, jer Poreska uprava ne izdaje više od desetak potvrda dnevno. Kad to dobijete, opština vam izdaje rešenje, koje se prosleđuje u Fond za razvoj. Nakon razmatranja vašeg zahteva, Fond za razvoj ga vraća opštinskoj upravi, a posle toga morate da otvorite namenski račun u Upravi za trezor. I onda čekate da vam taj novac bude uplaćen, a kada se to desi vi ćete ga vratiti na poslovni račun i Poreska uprava će ga uzeti preko prinudne naplate”, kaže Mitrović.
On napominje da se sve to negativno odražava na poslovni ambijent u Obrenovcu, “ako se on uopšte tako i može nazvati”.
“Ljudi napuštaju grad, mnogi su bankrotirali. Ostali su poreski dugovi prema dobavljačima. Posle poplave počele su da pristižu menice od dobavljača na preuzetu robu, koja je uništena, a nakon toga sledi prinudna naplata i dolazak izvršitelja. Preduzetnici su se zaduživali, podizali kredite u pokušaju da obnove posao, a onda su im stigli porezi na naplatu. To je kao da sa deset metara dubine izađete na površinu da prodišete na slamčicu, a onda vas neko gurne još tri metra pod vodu”, objašnjava Mitrović.
On tvrdi da je u pitanju “potpuni nedostatak razumevanja” za ovaj privredni sektor, koji je, kako ističe, jedan od najzdravijih, jer se u njemu privređuje, zapošljava, investira, a iz njega se puni budžet.
“Do decembra se ugasilo 40 firmi, a od januara još devet. I to će se, nažalost, sve više dešavati, jer nema poslovanja koje može da ostvari tu razliku koja obezbeđuje izmirenje poreskih obaveza. A svako ko zatvori firmu automatski gubi pravo na državnu pomoć. Posebno je teška situacija kod onih koji su poslovno orijentisani na lokal. Oni gube najveći kapital, a to su tržište i poslovni odnosi. Na primer, da nisam pokrenuo proizvodnju, meni bi uzalud bilo da mi neko tek sada da novu opremu, jer bih u međuvremenu izgubio sve kupce. Velika sredstva su uložena u sređivanje stambenih objekata i to je u redu, ali od čega će sutra ti ljudi da žive”, pita se Mitrović.
