Obrenovac – daleko od srca

Na šta je konkretno, sada već bivši, ministar finansija Lazar Krstić mislio kada je rekao da je premijer “mekog srca”, Obrenovčanima je objasnio sam premijer. Prilikom posete Republici Srpskoj, 19. jula, kazao je da je Srbija izdvojila milion evra pomoći za Šamac i Doboj za obnovu štete nastale u nedavnim poplavama:

“Pola moje familije je u RS, pola u Srbiji, rođen sam u Beogradu, ceo život živim u Srbiji, ali srce ne možete da pocepate”, objasnio je premijer svoje motive, obraćajući se građanima u Šamcu, i rekao da će taj novac biti uplaćen  u ponedeljak.“

Dakle, poplavljeni građani Obrenovca, koji su valjda još uvek i građani, a svakako poreski obveznici Srbije, pomoći će obnovu Šamca i Doboja. Iako do sada nisu dobili ni dinar od države da saniraju ili makar krenu sa obnovom svojih kuća, stanova, lokala… Iako još stoje u redovima Crvenog krsta po dva, tri sata (na još uvek samo dva punkta), da bi dobili veknu hleba i nekoliko konzervi, neretko i samo zbog vode za piće. Iako su masovno ostali bez posla, nemaju novca, nemaju gde i na čemu da spavaju.

Premijer je još početkom juna obećao:

„Sve porodice kojima su kuće značajno oštećene dobiće do 250.000 dinara u novcu, a naći ćemo načina da dobiju i aparate i nameštaj.”
Danas, 9. 6. 2014. godine

Nikakvu pomoć, pa čak ni jednokratnu, bilo od grada Beograda, bilo od države nisu dobile ni porodice čiji su članovi stradali ili umrli prirodnom smrću tokom poplave.

“Meko srce” daleko je od Obrenovca, a izgleda i premalo da pored RS u njega stane i Obrenovac. Umesto novca, aparata i nameštaja poplavljeni Obrenovčani dobili su račune za grejanje za maj i jun. A tvrdilo se da će u ponedeljak dobiti rešenja na osnovu kojih će za sedam do deset dana dobiti finansijsku pomoć. Predsednik opštine Obrenovac Miroslav Čučković izjavio je u ponedeljak da su spremni da u sredu izdaju rešenja, u koja je preostalo “samo da se ubaci iznos”. Nešto kasnije, direktor Kancelarije za obnovu i pomoć poplavljenim područjima Marko Blagojević rekao je da „ukoliko pretpostavimo da će Vlada u četvrtak usvojiti program obnove“, već sutradan nakon što taj program bude usvojen jedinice lokalne samouprave mogu da počnu da izdaju rešenja.

Umesto premijera, građanima Obrenovca, ali i nadležnima, obratio se direktor Javno-komunalnog preduzeća Obrenovac Milan Vukašinović, istog dana kada i premijer građanima Šamca, sa molbom za razumevanje:

“Svi smo svedoci da građani izbacuju šut na ulice. JKP stvarno nema ni ljude ni kapacitete da to samo uradi, a nema ni finansijska sredstva kako bi se očistio Obrenovac. Zaista molimo nadležne da nam izađu u susret da završimo ovaj posao do kraja avgusta. Za to nam je neophodno da se obezbedi određena količina dizela kako bi se vratili na onaj nivo čistoće grada i čistoće naselja kao što je bio pre poplava. Ja molim sugrađane za strpljenje, ali dok JKP ne dobije određenu količinu goriva taj kabasti otpad će stajati tu gde jeste.”
RTV Mag, 19.7.2014. godine

A ako premijer i nadležni u Beogradu, možda, i nisu bili u prilici da čuju ovaj apel, očekivano je da su čuli bar svoju koleginicu i narodnu poslanicu Olgicu Batić, koja je tokom rasprave o izveštaju o poplavama rekla:

“Naravno, na sve ovo sam ukazala, a mislim da građani Obrenovca ovo vrlo dobro znaju. Budući da me vreme ograničava, mislim da sada kada bi i blanko rekli da vanredna situacija se u Obrenovcu produži i traje narednih pet godina ništa ne bi promenili jer situacija u Obrenovcu je daleko od redovne, daleko od normalne.Ono što je najbitnije jeste da pre svega ovo što sam rekla, ne govorim kao narodni poslanik, niti politički koristim, ovo govorim kao građanka Obrenovca, kao neko ko je tamo odrastao, kao neko kome je tamo dom, kao neko kome je tamo porodica, kao neko ko je tamo svaki dan. Nažalost Obrenovac kao grad više ne postoji.”
Otvoreni parlament, 16. 7. 2014. godine

Više od dva meseca nakon poplave, građani u pojedinim delovima Obrenovca i dalje nemaju struju, a oni koji je trenutno imaju ne znaju koliko će to potrajati. Fiksna telefonija i dalje ne funkcioniše u nekim delovima grada i još ima naselja u kojima voda nije za piće.

Crveni krst je obavestio građane koji dobijaju humanitarnu pomoć da je neophodno da im dostave čitav spisak dokumenata do 29. jula, kako bi nastavili da dobijaju pomoć, koja će biti deljena do 3. avgusta. Broj dokumenata koju treba pribaviti, zavisno od kategorije kojoj pripadaju, mnogima ubija svaku želju za bilo čim što bi kao poplavljeno/ugroženo lice mogli da dobiju od Crvenog krsta.

• Zapisnik o evidentiranju štete na stambenom objektu ili potvrda da je stambeni objekat poplavljen
• Lične karte za sve punoletne članove porodice
• Zdravstvene legitimacije za maloletne članove porodice ili izvodi iz matične knjige rođenih za decu
• Potvrda o ličnom dohotku za zaposlene članove porodice
• Ček od penzije za lica koja su ostvarila pravo na penziju ili potvrda Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje da lice nije korisnik penzije
• Uverenje Nacionalne službe za zapošljavanje za nezaposlene radno sposobne članove porodice
• Pravosnažna sudska odluka o izdržavanju srodnika
• Rešenje o prestanku radnog odnosa, ukoliko je isti prestao u proteklih godinu dana
• Presudu o vršenju roditeljskog prava (razvod braka/vanbračna zajednica)
• Medicinska dokumentacija kojom se dokazuje invaliditet lica
• Medicinska dokumentacija kao dokaz o postojanju hronične bolesti

Sa druge strane, da biste hranu kupili, morate raspolagati gotovim novcem. U Obrenovcu skoro da ne postoji sistem plaćanja putem platnih i kreditnih kartica, jer u 90 odsto prodavnica prehrane koje rade, aparati za platne kartice nisu u funkciji. Objašnjeno je da je to zato što mreža fiksne telefonije ne radi u potpunosti. A ne zna se kada će se situacija popraviti.

Pošta u Obrenovcu kao da nije u nadležnosti JP “Pošta Srbije”. Niko ne zna kada će i da li će uopšte proraditi zgrada Pošte u centru grada. U međuvremenu, ako hoćete da podignete novac, penziju ili platu, ili platite komunalne račune, morate da idete u Zvečku, gde je Pošta privremeno preseljena, ili u Barič, ili u Beograd. Stvar je ličnog izbora, koliko imate vremena i para, da ostavite sve i zaputite se u jedno od ovih mesta ili, pak, da odete u neku od otvorenih banaka i uz račun platite i proviziju.

Od Obrenovčana se očekuje da uredno plate i porez na imovinu za 2014, iako Uprava za trezor u Obrenovcu ne prima uplate. Odluka je opet na vama: hoćete li put Beograda ili u najbližu banku koja radi. Plus provizija, naravno. Porez mora da se plati iako nijedna kuća, stan, poslovni objekat ne vredi onoliko koliko je vredeo pre 16. maja. Skoro da ne postoji domaćinstvo u Obrenovcu koje nije pretrpelo štetu od majskih poplava. Ako nije poplavljen stan ili kuća, onda je poplavljen automobil, ili lokal, ili podrum, ili pomoćne zgrade u poljoprivrednim gazdinstvima, njive, povrtnjaci, plastenici, košnice, stoka se podavila…

I raslojavanje građana Obrenovca odvija se ubrzano. Najpre je to bila podela na poplavljene i one koji to nisu, jer žive na višim spratovima zgrada. Sve je više primetna podela na one koji su zaposleni u državnoj službi i one koji su ostali bez posla jer su radili kod privatnika. A i privatni preduzetnici dele se na one koji mogu da dobiju sredstva iz Fonda za razvoj, i one druge koji su morali da čekaju usvajanje Zakona o otklanjanju posledica poplava u Republici Srbiji.

O odnosu prema gradskoj opštini Obrenovac govori i to da je u amandmanu na član 1. predloga Zakona o otklanjanju posledica poplava u Republici Srbiji, a koji je podneo Odbor za prostorno planiranje, saobraćaj, infrastrukturu i telekomunikacije izostavljeno “gradske opštine”, koje inače nemaju status jedinice lokalne samouprave. Ovaj propust je ispravljen naknadno, uz obrazloženje da je reč o tenhičkoj grešci. Tehnička greška i ljudski faktor. Baš kao i ceo „slučaj Obrenovac”, maja ove godine…

Obrenovac, daleko od srca. Grad u kome je život još uvek daleko od normalnog.

Autorka je novinarka, građanka Obrenovca.