Na kvalitet vode za piće, osim njenog fizičko-hemijskog i mikrobiološkog sastava, značajno utiče i kvalitet vodovodnih cevi. Ipak, o tome koje i kakve cevi imaju potencijalno negativno dejstvo na zdravlje ljudi, vladaju velike nedoumice u javnosti.
AZBEST
Obično se azbestne cevi pominju kao pretnja zdravlju, i kao potencijalni izazivač kancerogenih oboljenja. U nekim lokalnim sredinama u Srbiji one se menjaju, zahvaljujući pomoći države ili međunarodnih organizacija. U drugim mestima se ukazuje na to da azbestne cevi nije neophodno menjati. Preporuke domaćih institucija, kao i Evropske unije i Svetske zdravstvene organizacije, interpretiraju se često različito.
…
Dr Tanja Knežević iz Instituta za javno zdravlje Batut kaže u pisanom odgovoru za Istinomer:
„Dosadašnje epidemiološke studije na eksperimentalnim životinjama i humanoj populaciji su pokazali da postoje štetni efekti na zdravlje ukoliko se azbest unosi u organizam inhalacijom , odnosno vazduhom, a da ne postoje štetni efekti na zdravlje ukoliko se azbest unosi ingestijom, odnosno preko vode za piće.Kako dosadašnja istraživanja nisu pokazala da je azbest koji se unosi u organizam ingestijom štetan za zdravlje, nisu ni određene maksimalno dozvoljene vrednosti u vodi za piće iznad kojih bi se ispoljili negativni efekti na zdravlje. Iz tih razloga u Preporukama za kvalitet vode za piće Svetske zdravstvene organizacije i Direktivi EU, koja se odnosi na kvalitet vode za piće koja je namenjena za ljudsku upotrebu, nisu date vrednosti, odnosno maksimalno dozvoljene koncentracije za azbest u vodi za piće, kao ni u našem važećem Pravilniku o higijenskoj ispravnosti vode za piće.“
Ona napominje da sve stare cevi imaju loš kvalitet i potrebno ih je menjati, pa tako i azbestne cevi, ali da prema do sada poznatim podacima ne postoji dokazano negaitvno dejstvo azbesta na zdravlje ako se unosi gutanjem.
Iz sedišta Svetske zdravstvene organizacije (SZO) u Beogradu za Istinomer navode da na osnovu istraživanja ove organizacije iz 2011. godine, iako je podrobno proučavana, nije utvrđena kancerogenost azbesta unetog gutanjem. S obzirom na to da ne postoje konzistentni pokazatelji da je ovako unet azbest opasan po zdravlje, ne postoje ni smernice o dozvoljenoj količini azbesta u vodi. Ipak, bitno je napomenuti da postoje zdravstveni rizici za radnike koji rade sa azbestnim cevima – odnosno na njihovom uklanjanju, zameni i sečenju, jer čestice azbesta mogu da udahnu.
Azbest je zabranjen na nivou EU 2005. godine, mada je u mnogim članicama zabrana doneta i deceniju ranije. Prema informacijama koje nam je dostavio EU Info centar u Beogradu, pitanje azbesta u Uniji regulisano je kroz nekoliko dokumenata: Direktiva o sprečavanju i smanjenju zagađenja okoline azbestom, Direktiva koja se odnosi na zaštitu radnika koji su posebno izloženi azbestu, kao i ona kojom se zabranjuje proizvodnja i prerada proizvoda koji u sastavu imaju azbest.
Azbest
U Srbiji je potpuno zabranjen 2011. godine, ali se u građevinarstvu već dugo ne koristi. Ipak, i dalje je prisutan u ranije izgrađenim zgradama, pa može da predstavlja opasnost. Kako nam je objasnila dr Knežević iz Instituta Batut, preporuke ovog Instituta koje se odnose na higijensku i zdravstvenu ispravnost vode za piće, kao i na uticaj na zdravlje, zasnivaju se na istraživanjima i preporukama Svetske zdravstvene organizacije, kao i dokumentima EU koja se odnose na vodu za piće.
„U skladu sa preporukama SZO i Direktivom EU , sa aspekta zdravlja, azbestne cevi se mogu koristiti za distribuciju vode za piće uz adekvatno održavanje distributivne mreže.“
Ipak, predstavnici vlasti iznose formulacije koje nisu potpuno u skladu sa nalazima domaćih i stranih institucija koje se ovom problematikom bave.
Tako je tadašnji ministar građevine Velimir Ilić u novembru 2013. rekao da se u oko 30 opština u Srbiji koristi više od 80 odsto azbestnih cevi za vodosnabdevanje koje su „štetne po zdravlje i odavno izbačene iz upotrebe u EU“. Zbog toga, kako je rekao, Vlada Srbije „tu oblast treba da stavi u pravi plan i obezbedi veća sredstva u budžetu za tu namenu.“ (Tanjug, 18.11.2013. godine)
Gradski odbor Nove Srbije u Beogradu tvrdio je u leto 2007. da voda koja se doprema u domaćinstva iz azbestnih cevi Beogradskog vodovoda šteti ljudskom zdravlju jer ima kancerogeno dejstvo, i pozvao predstavnike Beogradskog vodovoda i gradske vlasti da to i javno kažu ili demantuju ovu činjenicu. Nadležne gradske službe najavile su ubrzo posle toga da će podneti krivičnu prijavu za širenje lažnih vesti i uznemerenja građana protiv Borislava Borovića, predsednika Gradskog odbora NS, kao i Gradskog odbora NS u Beogradu. „Azbest-cementne cevi koje se koriste u distributivnom sistemu beogradskog vodovoda nemaju štetan uticaj na kvalitet vode ni štetno dejstvo na zdravlje ljudi. Ovo je zvaničan stav Svetske zdravstvene organizacije, kao i našeg zakonodavstva kojim se reguliše ova problematika”, naveo je tada u saopštenju JKP „Beogradski vodovod i kanalizacija.” (Danas, 8. 8. 2007. godine)
Azbestne vodovodne cevi neophodno je menjati ukoliko su oštećene, vodeći računa o bezbednosti i zaštiti angažovanih radnika. Srbija je među 53 zemlje u Evropi, članice Svetske zdravstvene organizacije, koje su se obavezale da razviju nacionalne programe za eliminaciju bolesti vezanih za azbest do 2015.
OLOVO
Za razliku od azbesta, o olovnim cevima i potencijalnim zdravstvenim rizicima od njih se u Srbiji skoro i ne izveštava. Na osnovu eksperimentalnih istraživanja Svetske zdravstvene organizacije dokazana je toksičnost olova i njegovih jedinjenja, a po klasifikaciji IARC (International Association for Cancer Research – Međunarodna asocijacija za istraživanje kancera) svrstani su u Grupu 2, što znači da su verovatno kancerogena za čoveka.
Kako nam je objašnjeno u Institutu „Batut“, olovo u vodi za piće potiče iz olovnih vodovodnih cevi, PVC cevi koji sadrže olovnu komponentu ili iz česme, odnosno kućnih priključaka i armature. Olovo u vodu može dospeti iz lemljenih spojeva cevi a količina olova u vodi za piće može se smanjiti kontrolom korozije i podešavanjem pH vode u sistemu za distribuciju. Tamo gde se koriste olovne vodovodne cevi ili olovne komponente preporuka je da se ne konzumira voda koja je stajala duže vremena u cevima, odnosno da se pre upotrebe pustiti da voda isteče.
Kao dugoročna mera preporučuje se primena ortofosfata i drugih sredstava u kontroli korozije ili zamena olovnih vodovodnih cevi.
Prema podacima kojima raspolaže Direkcija za vode Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine, procenat vodovodnih cevi izgrađen od olova je vrlo mali u odnosu na ukupnu dužinu izgrađenih cevovoda u Srbiji. Da bi se ispunile obaveze koje proizilaze iz Direktiva EU, Republika Srbija planira da u toku pregovaračkog postupka za pridruživanje EU, odredi rok do kada će biti izvršena rekonstrukcija preostalih cevovoda od olova na teritoriji Srbije, navode u ovoj Direkciji. Dodaju i da Republička direkcija za vode, iz sredstava Budžetskog fonda za vode Republike Srbije, koji donosi Vlada Srbije za svaku kalendarsku godinu, sufinansira rekonstrukciju objekata za korišćenje voda, pored ostalog i magistralnih cevovoda od olova. Lokalne samouprave i Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture raspolažu preciznijim podacima o cevovodima, uključujući i olovne, na teritorijama pojedinačnih opština i gradova.
U oktobru 2013. godine, u Nedelji prevencije bolesti od trovanja olovom, Srbija se, uz niz drugih evropskih zemalja, pridružila kampanji Svetske zdravstvene organizacije u Evropi za podizanje svesti o toksičnosti olova i edukaciji zdravstvenih stručnjaka.
Nemačka je od decembra 2013. snizila dozvoljenu količinu olova u vodi. Prema novom propisu, olova ne sme biti više od 10 mikro grama po litru. Od tada, između ostalog, vlasnici zgrada u kojima i dalje postoje olovne cevi, dužni su da one koji iznajmljuju stanove informišu o tome i upozore na zdravstvene rizike. Dok i poslednje olovne cevi ne budu zamenjene, Federalna agencija za zaštitu životne sredine Nemačke savetuje da trudnice i mala deca ne piju vodu sa česmi gde bi voda mogla biti kontaminirana olovom, niti da se ona koristi za kuvanje. Umesto toga, trebalo bi da upotrebljavaju flaširanu vodu.
Istinomer.rs koristi kolačiće (cookies) radi boljeg uvida u potrebe i zahteve korisnika. Google Analytics je jedini neophodan kolačić koji koristimo, a korisnicima je omogućeno onesposobljavanje kolačića.
Koristimo kolačiće za pružanje boljeg korisničkog iskustva i analiziranje saobraćaja. Takođe delimo informacije o tome kako koristite sajt sa partnerima za društvene medije, oglašavanje i analitiku koji mogu da ih kombinuju sa drugim informacijama koje ste im dali ili koje su prikupili na osnovu korišćenja usluga.
Istinomer može prikupljati vaše podatke iz sledećih izvora: Google Analytics tracking code, HotJar tracking code, Alexa Certify, Facebook Pixel Code.