Osamnaest meseci nakon što je predsednik vlade Aleksandar Vučić na vanrednoj sednici Vlade Srbije, 16. maja prošle godine stanje u Obrenovcu opisao kao „katastrofalnu, kataklizmičnu situaciju“, građani još uvek nisu dobili odgovor od nadležnih organa i institucija države ko je odgovoran za potapanje Obrenovca, izgubljene živote i štetu koja se meri milijardama dinara kako na državnoj, tako i na privatnoj imovini.
Po rečima predsednika gradske opštine Obrenovac, Miroslava Čučkovića u Obrenovcu je potpuno bilo uništeno 85 procenata opštine, a voda je oštetila sve javne objekte.
N1, 13.5.2015.
„Bilo je uništenih 11.500 dobara, uključujući 3.500 automobila i 7.000 kuća, od kojih je 200 potpuno srušeno, stanova, poslovnih prostora, kao i 1.000 hektara potopljenih oranica sa usevima koji su bili već zasejani.“
Obrenovac, maj 2014. / Foto: Jasmina Prodanović
U pokušaju da saznamo dokle se stiglo sa utvrđivanjem odgovornosti i da li ima elemenata krivične odgovornosti, a polazeći od obima štete i broja ljudskih žrtava, Istinomer se najpre obratio Višem javnom tužilaštvu (VJT) u Beogradu. Iz te institucije dobili smo odgovor da nisu vodili ni predistražni ni istražni postupak, te da se obratimo Drugom osnovnom javnom tužilaštvu u Beogradu.
Od zamenice javnog tužioca Milice Ljubičić, zadužene za odnose s javnošću Drugog osnovnog javnog tužilaštva u Beogradu dobili smo odgovor da predistražni postupak nije završen ni posle 18 meseci otkako je pokrenut, da još uvek traju “radnje i provere”, te da će javnost biti blagovremeno obaveštena o rezultatima čim on bude okončan i odluka o daljim aktivnostima i postupcima doneta.
Obaveštavamo Vas da je Drugo osnovno javno tužilaštvo odmah nakon poplave koja se desila u Obrenovcu započelo postupak utvrđivanja eventualne odgovornosti za navedeni događaj. S tim u vezi, predistražni postupak koji obuhvata provere i prikupljanje dokumentacije radi utvrđivanja činjeničnog stanja i eventualne krivične odgovornosti još uvek traje, obavljen je razgovor sa velikim brojem lica, prikupljena dokumentacija na osnovu koje se još uvek vrše provere nakon čega će tužilaštvo doneti odluku o daljem postupanju, odnosno da li će protiv nekog konkretnog lica pokrenuti istragu ili da nema dokaza da je od strane bilo kog lica izvršeno neko od krivičnih dela za koje se gonjenje preduzima po službenoj dužnosti. „, stoji u pisanom odgovoru Drugog osnovnog javnog tužilaštva.
Obrenovac, čišćenje nakon poplava, maj 2014. / Foto: FoNet
Dok predistražni postupak u kome se utvrđuje eventualna odgovornost za potapanje Obrenovca neobjašnjivo dugo traje, tužilaštvo i policija svom snagom istražuju zloupotrebe prava na državnu pomoć poplavljenima. Prema podacima koje je Istinomer dobio iz Kancelarije za obnovu poplavljenih područja, do početka novembra 2015. godine, podneto je ukupno 953 krivične prijave, što čini približno 5% od ukupnog broja izdatih pravosnažnih rešenja. Na pitanja Istinomera da li je protiv tih građana pokrenut krivični postupak, pred kojim sudom i da li su neki od tih postupaka okončani rečeno nam je da se krivične prijave podnose Osnovnom javnom tužilaštvu nadležnom za konkretnu opštinu koje u skladu sa svojim nadležnostima dalje postupa.
Direktor Komiteta pravnika za ljudska prava, Milan Antonijevic, za Istinomer kaže da začuđuje to što se na ovakav način odvija istraga, ukoliko nema elemenata krivičnog dela.
“Odugovlačenjem postupka se građani koji su pretrpeli štetu tokom poplava ostavljaju bez odgovora na pitanje o odgovornosti, a šalje se i loša poruka o odgovornosti državnih službenika za poslove koje su bili dužni da obavljaju. Razumem da su poplave okolnost koja se nije mogla predvideti, ali je i pitanje odgovornosti nešto što će dati impuls da se otklone propusti u odbrani od poplava. Sa druge strane, vidljiva je efikasnost tužilaštva u postupcima koji se vode protiv građana, a koji su vezani za prošlogodišnje poplave. Tako se postupci vode protiv onih koji su davali izjave da njihove komšije žive u poplavljenim objektima, protiv pojedinaca, čak i mladih koji imaju 18 godina, a koji su na internetu, po navodima tužilaštva, širili paniku“, kaže Antonijević.
Utvrđivanje postojanja elemenata krivične odgovornosti nadležnih ili odgovornih lica, koja nisu postupala u skladu sa svojim nadležnostima uoči i tokom majskih poplava prošle godine, ima i još jednu dimenziju. Moglo bi da predstavlja osnov za tužbu protiv države za naknadu štete od strane samih građana oštećenih u majskim poplavama, bez obzira na to da li su dobili ili ne pomoć od države tokom sanacije, ali pod uslovom da ne dodje do zastarevanja. Na pitanje Istinomera, koliko je realno da do zastarevanja elemenata krivičnih dela dođe i da li utvrđivanje krivice može biti osnov za tužbu oštećenih građana u poplavama protiv države, Antonijević kaže:
“Zastarelost za krivična dela koja ovde mogu biti stavljana na teret odgovornima iz državnih organa, tj. izazivanje opšte opasnosti naravno mogu zastareti, ali su rokovi prilično dugački. U najblažem obliku, ukoliko se na sudu pokaže da su ova dela učinjena iz nehata, zastarelost nastupa za šest godina, tako da se nadam da neće doći do ove situacije i da ćemo videti argumente iz tužilaštva za sve svoje odluke. Takođe, krivična osuda, tj. činjenice utvrđene u krivičnom postupku mogu se koristiti u parničnom postupku, tako da se pod određenim okolnostima može govoriti o pokretanju postupaka za naknadu štete protiv države nakon okončanja krivičnih postupaka protiv odgovornih“, zaključuje Antonijević za Istinomer.
Pogledajte Istinomerov tajmlajn o tome kako su o odgovornosti za prošlogodišnje poplave govorili pojedini politički funkcioneri.
