Poplave – godinu dana kasnije
Nakon što su Srbiju u maju, a zatim i septembru prošle godine pogodile katastrofalne poplave, za sanaciju štete u domaćinstvima izdvojena je suma od 4,7 milijardi dinara, a materijalnu pomoć dobilo je 19.780 domaćinstava, navodi se u izveštaju koji je Kancelarija za pomoć i obnovu poplavljenih područja uputila redakciji “Istinomera”. Ti podaci odnose se na period do 17. aprila.
Ukupna šteta od poplava procenjena je na 1,7 milijardi evra, od čega se najveći deo odnosi na energetski sektor, čak 800 miliona evra. Do sada je obezbeđeno ukupno oko 229 miliona evra bespovratnih sredstava. Uz odobren kredit Svetske banke od 300 miliona dolara, ovo je tek trećina obezbeđenih sredstava potrebnih za sanaciju štete, pokazuje izveštaj Kancelarije.
Kancelarija za obnovu navodi da su do sada izgrađene 224 kuće, dok su 164 porodice dobile novac za izgradnju. U toku je izgradnja još 24 kuće i to se odnosi na slučajeve u kojima je bilo žalbi korisnika, kada je bilo potrebno rešiti neke imovinsko-pravne probleme ili kada je nastala dodatna šteta. Iz donacija EU je izdvojeno i dodatnih devet miliona evra za pomoć u radovima i materijalu porodicama kojima pomoć države nije bila dovoljna za potpunu sanaciju stambenih objekata. Do sada je iz donacija EU obezbeđena obnova kuća za 1.000 najugroženijih domaćinstava pogođenih poplavama, navodi se odgovoru koji nam je dostavila Kancelarija.
Prema ranijim najavama direktora Kancelarije za pomoć i obnovu poplavljenih područja Marka Blagojevića sanacija kuća koje su srušene u poplavama trebalo je da bude gotova još 15. oktobra prošle godine (Beta, 4. 7. 2014. godine). To ipak nije bilo učinjeno, pa je Blagojević taj rok pomerio do “početka zime” (Istinomer, 16. 11. 2014. godine). Međutim, do kalendarskog početka zime, 22. decembra, bilo je izgrađeno samo 115 kuća. Premijer Srbije Aleksandar Vučić je takođe obećavao da će se sve kuće završiti na zimu, tačnije do Nove godine.
„Sve kuće, koje se grade, biće gotove do 20. decembra, uzmimo i da bude kašnjenja, maksimalno do 27. decembra će sve biti gotove.“
RTS, 18. 11. 2014. godine
Javni objekti
Međutim, ovo nije jedino neispunjeno obećanje premijera. Najavljivao je i da će škole i vrtići u Obrenovcu biti obnovljeni do 15. novembra. (TV Pink, 12. 10. 2014. godine) Međutim, rokovi su kasnije pomerani, a vrtić “Veseljko” u Obrenovcu otvoren je tek 4. februara ove godine.
Donacijom EU od dva miliona evra, u saradnji sa Kancelarijom, obnavljaju se 23 osnovne i srednje škole, kao i vrtići u Šapcu, Svilajncu, Obrenovcu i Paraćinu. Norveška je donacijom u vrednosti od četiri miliona evra finansirala obnovu zgrada i opreme u ukupno 35 obdaništa, vrtića, zdravstvenih, kulturnih i sportskih objekata, piše u izveštaju Kancelarije.
Obnova infrastrukture za zaštitu od poplava
Do sada je uz pomoć donacija prikupljeno oko 800 miliona dinara namenjenih obnovi infrastrukture za zaštitu od poplava. Pored ovih, ali i sopstvenih sredstava u iznosu od 500 miliona dinara trebalo bi da na 100 lokacija radovi na infrastrukturnim objektima budu okončani tokom proleća, ističu u Kancelariji.
Poljoprivreda
U izveštaju se navodi i da je, zahvaljujući donacijama EU, za više od 15.000 poljoprivrednih domaćinstava obezbeđena pomoć od osam miliona evra. Njima će biti dopremljeni paketi pomoći koje se sastoje od opreme, sadnica, domaćih životinja i slično.
U saradnji sa Svetskom bankom za 49 poplavljenih opština obezbeđeno je finansiranje programa subvencija za poljoprivrednike. Ovaj program u vrednosti od 35 miliona dolara trebalo bi da bude realizovan tokom 2015. godine.
Privreda
Vlada Srbije je u decembru 2014. godine usvojila Državni program obnove privredne delatnosti na poplavljenom području kojim je za potrebe obnove i podsticaja privredne delatnosti u poplavljenim opštinama u Srbiji izdvojeno pola milijarde dinara iz budžeta.
Prema podacima koji su nam dostavljeni, do 14. aprila isplaćena je pomoć za 196 privrednih subjekata, u ukupnom iznosu od 55 miliona dinara.
Transparentnost
Organizacija „Transparentnost Srbija“ sredinom februara ove godine procenila je, na osnovu praćenja 77 postupaka i analize 45 nabavki, da su nabavke za obnovu štete od poplava bile transparentne. One su sprovedene po Zakonu o otklanjanju posledica poplava u Srbiji koji je usvojen u julu prošle godine. Ova organizacija je, takođe, pratila i da li je sve što je plaćeno zaista i urađeno. Analiza je pokazala da je u 14 slučajeva bilo probijanja rokova, ali da su radovi završeni, u 13 slučajeva radovi nisu završeni, dok je u pet slučajeva posao obavljen u roku.
Direktor Kancelarije za obnovu Marko Blagojević sredinom aprila izjavio je da je podneto skoro 1.000 krivičnih prijava protiv onih koji su dobili rešenja uz lažne izjave.
“U 45 slučajeva je sprečena izgradnja nove kuće ili isplata novca u protivvrednosti izgradnje nove kuće. Samo na taj način smo sačuvali oko milion evra.”
Večernje novosti, 13. 4. 2015. godine
Klizišta i nasipi
Početkom januara Marko Blagojević je izjavio da će čitav posao oko obnove biti završen na godišnjicu poplava, dok će putevi i nasipi biti sanirani mnogo pre. (Blic, 16. 1. 2015. godine)
Ipak, u Obrenovcu, kao jednom od gradova koji je pretrpeo najveću štetu, sredinom aprila održan je protestni skup na kome se upravo od nadležnih zahtevalo da se obnova nasipa završi u najkraćem mogućem roku. Ovom skupu prisustvovao je i predsednik opštine Miroslav Čučković, a po rečima Gorana Mitrovića, predsednika “Poslovnog kluba Obrenovac 2014”, odmah nakon što su prijavili organizovanje skupa, intezivirani su radovi na nasipima i kanalima na teritoriji opštine.
“Dan pre podnošenja prijave, obilazili smo nasipe i zatekli stanje koje nas nije baš ohrabrilo. Zaduženi da rade na nasipima kazali su nam nemaju dovoljno goriva, da im nisu isplaćene plate… Dan posle prijave skupa, mašine su radile, bilo je goriva, svi su bili u akciji. Takođe, radi se, u međuvremenu, i na sanaciji kanala”, priča Mitrović. (Istinomer, 16. 4. 2015. godine)
Blagojević je najavio da će u aprilu početi saniranje 58 klizišta koji ugrožavaju puteve. Tada je napomenuo da je ovo višedecenijski problem i da će država teško obezbediti novac za njihovu kompletnu sanaciju „makar ne u skorije vreme“.
„Sada imamo obezbeđena sredstva Ujedinjenih nacija, iz japanske donacije, da se uradi katastar klizišta, odnosno detaljan opis svakog klizišta. Posle toga može da se krene u rešavanje prioritetnih problema.“
Tanjug, 30. 3. 2015. godine
Prevencija
Vlada Srbije je u decembru 2014. godine usvojila Nacionalni program za upravljanje rizicima od elementarnih nepogoda, koji će biti realizovan u saradnji sa Svetskom bankom, UN i EU. Za realizaciju programa prevencije je do sada obezbeđeno više od 70 miliona evra. Prema tvrdnjama stručnjaka, razmerama štete od majskih poplava doprineo je decenijama zapušten sistem odbrane od poplava. Ipak, skoro godinu dana od poplava stvari u vezi sa prevencijom od poplava idu sporo. Potpredsednica Vlade Zorana Mihajlović krajem marta ove godine rekla je da država radi na prevenciji i da sada mora da se obezbedi da utvrde budu mnogo bolje nego što su bile.
“Novac ćemo mahom dobiti od donacija EU, projekti se završavaju…”
Tanjug, 30. 3. 2015. godine
Iz Vlade Srbije nedavno je najavljeno da su planirana i ulaganja u obrazovanje, nabavku opreme i nabavku preventivne infrastrukture, međutim, sa rokovima za ove planove i detaljnijim informacijama, javnost još nije upoznata.
