Poplave odnele dve milijarde evra

Koliki je iznos štete koje su poplave nanele građanima, privredi i infrastrukturi još se ne zna precizno, ali grube procene pokazuju da bi mogao da budu oko dve milijarde evra. Ministarka energetike Zorana Mihajlović, koja je i predsednica Komisije za procenu štete kaže da je direktna šteta oko 600 miliona evra. Od toga 309 miliona evra štete je napravljeno na saobraćajnoj i energetskoj infrastrukturi, dok su lokalne samouprave prijavile štetu od nešto malo manje od 300 miliona evra, ne računajući Obrenovac.

Poplave - Krupanj

„Mihajlović je rekla da se, takođe, procenjuje da indirektna šteta od poplava u Srbiji iznosi oko dve milijarde evra i da se ona odnosi na socijalni, ekološki aspekt, proizvodnju i druge štete koje će pretrpeti naša ekonomija narednih nekoliko godina.“
Blic, 12. 6. 2014. godine

Procene Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) su da šteta od poplava u Srbiji iznosi od 1,5 do dve milijarde evra.

“Proizvodnja struje i rudarstvo posebno su pogođeni u Srbiji gde će, kako se navodi, velike troškove imati državna kompanija Elektroprivreda Srbije. Putevi i pruge, kao i infrastruktura za prenos vode i struje, takođe su pogođeni, što će predstavljati veliki problem za slobodan promet robe i kretanje ljudi, ali i uticati na poslovanje širom regiona. Poplave će takođe imati značajan makroekonomski uticaj u Srbiji i BiH i ugroziće kratkoročni privredni rast i ciljnu inflaciju i izmeniti prioritete i budžet za 2014, navodi se u saopštenju EBRD.”
Radio Slobodna Evropa, 29. 5. 2014. godine

Kada je u pitanju nadoknada štete od poplava, za sada je poznat okvirni iznos sredstava koji bi se mogao dobiti od Evropske unije, kao i pomoć uplaćena na račune Vlade Srbije. Ministarka bez portfelja zadužena za evropske integracije Jadranka Joksimović istakla je da će Srbija najveći deo nepovratnih sredstava za saniranje posledica poplava dobiti od EU. Šef Delegacije EU u Srbiji Majkl Devenport  kazao jw da Evropska komisija „tesno sarađuje sa Vladom Srbije, odnosno s Kancelarijom za EU integracije, kako bi se pripremio ubedljiv zahtev za sredstva iz Fonda solidarnosti EU“. On je podsetio da Srbija za podnošenje zahteva tom Fondu ima rok od 12 nedelja od početka poplava.

„U okviru Fonda solidarnosti Srbija kao zemlja kandidat za članstvo tretira se kao članica EU“, rekao je Devenport novinarima nakon potpisivanja Finansijskog sporazuma između Vlade Srbije i Evropske komisije za Nacionalni program za Srbiju za 2013. Tim sporazumom Srbiji je stavljeno na raspolaganje ukupno 197,2 miliona evra.“
Tanjug, 6. 6. 2014. godine

Iako je 21. maja premijer Vučić izjavio da će Vlada Srbije “u narednih sedam dana” postaviti na svojoj internet adresi spisak svih pojedinačnih donatora koji su odvojili sredstva za pomoć ugroženima od poplava, to se nije dogodilo. Ministarstvo finansija počelo je da objavljuje (i redovno ažurira) iznose donacija uplaćenih na račun Vlade Srbije.  Prema tim podacima, do 12. juna od donacija prikupljeno je 3.033.278.228,25 dinara, što je po srednjem kursu NBS od 12. juna (115,46 din za evro) oko 26,27 miliona evra.  I UN su obećale pomoć i to u iznosu od 1,8 miliona evra, a posle posete premijera Vučića Berlinu i nemački privrednici su obezbedili 1,1 miliona evra pomoći.

Grafikon poplave

Zbrajanjem sredstava koja bi se mogla dobiti od EU, ako šteta bude pravovremeno i precizno prijavljena i sredstava od donacija, kao i pomoći UN-a, dolazimo do podatka da se nešto manje od polovine do sada ustanovljene štete  može pokriti iz ovih sredstava. Naime, do sada je ukupno prikupljeno 226 miliona evra.

Ako se uzme u obzir da računica štete od 600 miliona evra nije konačna – između ostalog nije uključena šteta napravljena u Obrenovcu – jasno je da će biti potrebno još dosta novca.  Dodatna pomoć će se skupiti, kako smo saznali u Ministarstvu finansija, najverovatnije i na dve donatorske konferencije.  Ne treba zaboraviti ni izjavu premijera Aleksandra Vučića datu prilikom susreta sa predsednikom EBRD Sumom Čakrabartijem 21. maja, da će pomoć donatora pokriti tek 20 do 25 odsto štete i da će Srbija najveći teret morati da podnese sama.