Poplavljenima traže da vrate deo dobijene pomoći

Stanovnici Trnava Sela, Bresja i Končareva, mesta kod Jagodine koja su bila pogođena majskim poplavama, obradovali su se kada su u junu od lokalne samouprave kao pomoć dobili nameštaj, šporete, frižidere. Sve im je bilo uništeno u poplavama, pa im je svaka pomoć bila dobrodošla. Međutim, mesec dana kasnije pokajali su se što su primili tu pomoć. Kako je za Istinomer izjavila meštanka Bresja, čije ime je poznato redakciji, u njenom rešenju za dodelu državne pomoći piše da će joj od 120.000 dinara biti oduzeta vrednost „pomoći“ koju je dobila od opštine Jagodina.

„Za našu kuću, kao i za većinu u Bresju, određeno je da dobijemo državnu pomoć od 120.000 dinara. Malo je reći da smo nezadovoljni. Do zime veliki deo kuće moramo da omalterišemo, okrečimo, uradimo podove i kompletnu stolariju. Ali, ni taj novac nismo dobili u potpunosti, jer u rešenju koje smo dobili piše da moramo da otplatimo pomoć koji smo ranije dobili od opštine Jagodina. Kada su nam davali te krevete, ormare i šporete rečeno nam je da je to pomoć, niko nije pominjao da je to kupovina i da će nam od, ionako male državne pomoći, to naplatiti. Da smo znali da će to da učine, nikada ne bismo uzimali tu pomoć, kaže naša sagovornica, dodajući da su od opštine dobili i novčanu pomoć od 7.000 dinara i da im je i to oduzeto od republičke pomoći.“

U opštini Jagodina kažu da su oni imali „najbolju nameru da pomognu ugroženima“ i da nisu hteli da pomoć koju su dali oduzmu od republičke pomoći. Predsednik Skupštine grada Jagodine Dragan Marković Palma kaže za Istinomer da je Vlada Srbije donela odluku da se pomoć smanji za vrednost koju su građanima davale lokalne samouprave.

„Vlada Srbije je tražila od svih lokalnih samouprava da joj u izveštaju navedu šta su sve dali ugroženima od poplava. Na osnovu tog izvešaja Vlada je umanjila iznos državne pomoći. Meni je žao što je tako. Nije to samo slučaj u Jagodini već u svim opštinama, naglašava Marković.“

Obrenovac, maj 2014.[/caption]

Direktor Kancelarije za obnovu i pomoć poplavljenim područjima Marko Blagojević kaže za Istinomer da Uredba o utvrđivanju Državnog programa obnove oštećenih porodičnih stambenih objekata predviđa da se ne može duplirati pomoć iz javnih sredstava.

„Tako se vrednost pomoći dobijene iz budžeta po jednom osnovu, na primer od jedinice lokalne samouprave, oduzima od materijalne pomoći dobijene od države na osnovu kategorije štete. Državni program obnove usvojen je 24. jula, a stupio je na snagu narednog dana, kaže Blagojević i napominje da je problem nastao jer se opštine nisu prethodno konsultovale sa Vladom.“

Međutim, predsednik opštine Paraćin Saša Paunović ne misli tako. On za Istinomer kaže da je problem nastao zato što je Zakon o otklanjanju posledica poplava u Srbiji usvojen bez dana javne rasprave.

“Direktor Kancelarije za obnovu i pomoć poplavljenim područjima bio je gost predsedništva Stalne konferencije gradova i opština i tada smo insistirali da dobijemo tekst zakona makar na dan, međutim, nismo uspeli. Grupa ljudi, ma koliko bili pametni, ne može da donese savršen zakon, jer oni ne primenjuju taj zakon u praksi, navodi Paunović.“

Na osnovu tog zakona doneta je i Uredba o utvrđivanju Državnog programa obnove oštećenih porodičnih stambenih objekata i Paunović kaže da je i ona prošla bez šire javne rasprave.

„Pre donošenja uredbe imali smo samo jedan sastanak u Kancelariji za obnovu i tada smo prvi put čuli da će se umanjivati pomoć za visinu opštinske pomoći. Tom sastanku nisu prisustvovali predstavnici svih opština pogođenih poplavama, na primer Jagodine, tako da oni nisu ni izneli primedbu. Objašnjenje takvog načina obračuna pomoći je da država nema dovoljno novca i da oni koji su dobili pomoć od lokalnih samouprava treba od države da dobiju samo razliku do procenjene vrednosti. I to ima logike, ali s druge strane šašavo deluje i to da se naknadno donetim propisima pravi takva situacija, pa ispada da su one opštine koje su izdvojile neka sredstva u stvari pomogle državi, a ne građanima, kaže Paunović, navodeći da se i svaka donacija koja je išla preko opštine računa kao pomoć lokalne samouprave i njen iznos se odbija prilikom davanja republičke pomoći.“

I Paraćin je pre donošenja Zakona ugroženim građanima obezbedio dušeke, ali u ovoj opštini, ističe Paunović, uspeli su da pronađu model kako da građanima ne naplate donaciju.

„I mi smo, na samom početku, dodelili građanima dušeke kako bi imali gde da spavaju. Opština je sada ponudila svakom građaninu koji je dobio dušek da bira između dve opcije: da prihvati da je dušek njegov, i da mu se onda 3.500 dinara odbije od pomoći ili da dušek vrati opštini, pa da ga opet uzme na revers. Onda ga mi u opštini vodimo kao naše osnovno sredstvo koje smo dali na uslugu građaninu. Jednog dana će morati da vrati taj dušek ili će on možda biti rashodovan zbog gubitka vrednosti, ali ne sme da ga proda ili baci. Ovaj model nije moguć u Jagodini jer ne možete nameštaj da vodite kao osnovno sredstvo, kaže Paunović.“

Marko Blagojević objašnjava da nije bilo javne rasprave o Zakonu o otklanjanju posledica poplava i na njemu zasnovane Uredbe pošto je u pitanju Leks specijalis, tako da javna rasprava nije bila obavezna. On smatra i da bi produžetak procedure donošenja zakona, do koga bi sigurno došlo zbog javne rasprave, značilo odlaganje procesa obnove. On je naveo i da su pre donošenja Državnog programa obnove oštećenih porodičnih stambenih objekata zaposleni u Kancelariji obilazili opštine, upoznajući ih sa sadržajem te uredbe. Blagojević kaže da ne može da se seti da li su zaposleni u njegovoj kancelariji obišli i opštinu Jagodina.

„Kao građanin mogu samo da podržim pomoć koju su uputile opštine. Međutim, pomoć data građanima na taj način, ili kroz program državne pomoći, potiče iz istog izvora. Ako bi građani u tim sredinama primili i pomoć lokalne samouprave, i preko Kancelarije za obnovu, to bi bilo nepravedno prema građanima u siromašnijim sredinama, gde opštine nisu bile u mogućnosti da doniraju takvu pomoć, ističe Blagojević.“

Zaštitnik građana „prati situaciju“

Zamenik zaštitnika građana Miloš Janković kaže za Istinomer da bi država trebalo da nađe neko, „iole pravično rešenje“ za ovu situaciju.