Posledice poplava – teški metali u rekama

Već pet meseci, nakon majskih poplava, stižu upozorenja o potencijalnoj ekološkoj opasnosti za tlo i vode, pa tako i za zdravlje ljudi, biljnog i životinjskog sveta, u područjima oko reka Korenita, Jadar, Drina i Sava. Naime, u poplavama u rudniku „Stolice“ u Kostajniku kod Krupnja pukla je brana, usled čega je počelo izlivanje toksične jalovine iz odlagališta prerađene rude antimona. Još tada je saopšteno da je pokrenuta toksična masa formirala „sivu reku“ koja preti da ugrozi životnu sredinu u slivu reke Korenite koja se uliva u Jadar, Jadar u Drinu, a Drina u Savu.

Foto: Sabac.org

Krajem septembra potvrđeno je da je jalovina iz nekadašnjeg rudnika u Stolicama stigla do Drine. Analizom uzoraka na četiri bazne stanice potvrđeno je da u Drini ima teških metala – olova, kadmijuma, gvožđa, cinka, bakra, žive, antimona, arsena, mangana. U Loznici je tada održana vanredna sednica Gradskog veća, a zaključeno je da je potrebno što pre preduzeti mere kako bi se sprečilo dalje zagađenje, ali i saniralo postojeće.

Mesec dana kasnije, 26. oktobra, vanredna sednica održana je,istim povodom, u Šapcu, jer su opasne materije stigle do Save. Saopšteno je da je u ovom trenutku voda za piće u Šapcu ispravna, a da će od Ministarstva poljoprivrede i Agencije za zaštitu životne sredine biti tražene zvaniče informacije o stepenu ugroženosti zemljišta i voda. Lokalna vlast očekuje hitno postupanje i angažovanje Ministarstva poljoprivrede, odnosno nadležnih državnih organa, u sanaciji izvora zagađenja.

„Naložio sam JKP „Vodovod” uvođenje dodatnih aktivnosti na praćenju kvaliteta vode na izvorištima sa kojih se grad Šabac snabdeva pijaćom vodom. Takođe, neophodno je svakodnevno dostavljanje izveštaja o obavljenom uzorkovanju i rezultatima analiza kako bi građane Šapca pravovremeno informisali“, rekao je gradonačelnik Šapca, koji i predsedava Štabom za vanredne situacije.“
Šabac.org, 27. 10. 2014. godine

Rezultati analize vode Kostajnika, Jadra i Drine, objavljeni na sajtu Agencije za zaštitu životne sredine, na osnovu analiza iz septembra i oktobra, pokazuju visoke koncentracije gvožđa, mangana, arsena, olova, nikla i kadmijuma. Voda je na pojedinim mestima, zbog prisustva teških metala, svrstana u 3. i 4. kategoriju. Prema Uredbi o klasifikaciji voda, voda treće kategorije se može upotrebljavati samo za za navodnjavanje i u industriji, osim prehrambene industrije, a voda četvrtog kvaliteta samo posle posebne obrade.

U avgustu je, međutim, Agencija za zaštitu životne sredine Srbije saopštila da postoji mala verovatnoća da opasna koncentarcija teških metala stigne preko reke Jadar do Drine i Save. Zamenik direktora Agencije Dejan Lekić tada je rekao građani nemaju razlog za zabrinutost, jer će zbog mnogo većeg protoka Drine i Save koncentracija biti i sto puta manja od one utvrđene u Jadru (Beta, 11. 8. 2014. godine).

Kada su sredinom jula obilne padavine koje su zadesile okolinu Krupnja pokrenule izlivanje toksične jalovine iz odlagališta prerađene rude antimona iz rudnika Stolice u Kostajniku, koja se spira u korita rečice Kostajnik, iz koncerna „Farmakom“, u čijem je sastavu rudnik „Stolice“, saopšteno je da je Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine proglasilo ovo najvećom ekološkom katastrofom ove godine, te da je ministarstvo to kao urgentan projekat prijavilo na Donatorskoj konferenciji održanoj letos u Briselu. (24 Sata, 17.7.2014. godine)

Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine i rudarstva i energetike formirala su tih dana poseban tim za praćenje realizacije hitnih mera za sanaciju izlivene toksične jalovine antimona iz zatvorenog rudnika „Stolice“ kod Krupnja. Radovi na sanaciji jalovišta, koje nije u funkciji od 1991. godine, a koje je do sad izvodila kompanija „Farmakom“, vlasnik rudnika od 2006. godine, po mišljenju dva ministarstva nisu dovoljni za obezbeđenje jalovišta od daljih udesa, a ni u čišćenju zagađenog zemljišta. Premijer Aleksandar Vučić je pre dva dana istakao da će država rešiti problem izlivanja toksične jalovine iz zatvorenog rudnika Stolice kod Krupnja, koji je u vlasništvu Farmakoma, „čim za to pronađe zakonski osnov“. On je naglasio da se do sada u reke izlilo 80.000 kubnih metara te opasne materije.

„Shvatili smo da moramo da intervenišemo, jer imamo neodgovornog privatnika i neodgovorno ponašanje…. Morate da razumete jednu stvar. Vi govorite o privatnom preduzeću, o problemu koje je nama napravilo privatno preduzeće, a imali su para kada je trebalo da uzmu i zarade, rekao je premijer.“
TV N1, 1. 11. 2014. godine

Predstavnici Krupnja, Loznice, Šapca, kao i deo medija, prethodnih meseci govore o tome da se, bez obzira na veliku opasnost koja preti od izlivenih materija i činjenica da je drveće uz reke već počelo ponegde da se suši, a da su velike površine priobalja obojene u sivo, malo pažnje poklanja rešavanju problema od strane države. Gradovi do sada ugroženi muljem traže pomoć i međunarodnih organizacija i uključivanje ovog problema u program sanacije posledica poplava.

Političari na republičkom nivou ovom temom uglavnom se nisu bavili, a mediji su izveštavali samo sporadično. Zeleni Srbije na društvenim mrežama 27. oktobra navode:

„Sve je više vidljivo da mediji u Srbiji reaguju samo kada ekološka opasnost preti Beogradu. Na ovu katastrofu Zeleni u Loznici, Bogatiću i Šapcu ukazuju već pet meseci, a ništa nije urađeno da se eskalacija spreči. O problemu danas pišu svi, a na odgovornost se još čeka.“

Opasni mulj se, međutim, i dalje kreće rekama i okolnim zemljištem.