Princip akademske čestitosti konačno je postao sastavni deo Zakona o izmenama i dopunama zakona o naučnoistraživačkoj delatnosti i to 29. decembra 2015. godine, nakon usvajanja amandmana koji su podneli poslanici Nove stranke.
Vladimir Pavićević na sednici / Foto: FoNet
Prema rečima poslanika Vladimira Pavićevića uvođenje ovog principa je pokušaj da se makar jednim delom vrati poverenje u sistem visokog obrazovanja.
„Princip akademske čestitosti je ključna prepreka plagijatima i plagijatorima i zaštitini princip za sve čestite nastavnike i istraživače. Princip akademske čestitosti zasniva se na samostalnoj izradi pisanih radova i striktnom poštovanju tuđih autorskih prava. Ovom principu bi, po prirodi stvari, trebalo obezbediti mesto i u Zakonu o visokom obrazovanju i to u članu kojim se definišu osnovni principi visokog obrazovanja“, kaže Pavićević.
Zakon o izmenama i dopunama zakona o naučnoistraživačkoj delatnosti / Foto: Print Screen
Iz tog razloga, Nova stranka uputila je u septembru 2014. godine u skupštinsku proceduru Predlog dopuna zakona o visokom obrazovanju kojim se predviđa uvođenje akademske čestitosti, jer bi po pravilu stvari ovaj princip trebalo prvo da postane deo ovog zakona.
„Naprednjačka većina ni jednom nije glasala za naš predlog. Postoji red stvari koji bi trebalo slediti.Taj red podrazumeva da princip akademske čestitosti bude definisan kao jedan od osnovnih principa sistema visokog obrazovanja, potom da se u Zakonu o naučnoistraživačkoj delatnosti ovaj princip veže i za Kodeks ponašanja u naučnoistraživačkom radu. Naš predlog zakona nije ni razmatran, ali je naš amandman o principu aakdemske čestitosti prihvaćen i to je dovoljno da ozvaničimo pobedu svih boraca za zaštitu akademskog integriteta akademske zajednice i svih istraživača“, kaže Pavićević.
Međutim, čak ni uvođenje samog principa nije prošlo tako lako. Naime, Nova stranka je navela da je Vlada Srbije prvo usvojila amandman te stranke na izmene Zakona kojim se priznaje princip akademske čestitosti, a da se potom predomislila. To su, ipak, u Srpskoj naprednoj stranci demantovali.
Razlog zbog kog su poslanici tako dugo odbijali da raspravljaju o akademskoj čestitosti je
neznanje, kaže za Istinomer Aleksandar Pavlović, jedan od osnivača portala
Akademomer, koji se bavi problemom rasprostranjenosti i nekažnjivosti plagijata.
„Narodni poslanici uglavnom misle da je taj koncept čestitosti nebitan, da je to neka nevažna, marginalna akademska pedanterija. Drugi i treći su praktične prirode – pošto uvođenje akademske čestitosti zagovara jedna opoziciona stranka, vladajuća stranka ga odbija po inerciji, jer se u srpskom parlamentarizmu gleda samo na to ko je predlagač, a ne na sadržaj samog predloga. Najzad, ne treba potceniti ni paradoksalnu situaciju u kojoj bi poslanici promovisali akademsku čestitost, a istovremeno imali plagijatore među svojim stranačkim vođama ili istaknutim članovima“, kaže Pavlović.
Naš sagovornik i brojni doktori nauka mahom školovani na stranim univerzitetima nedavno su osnovali Klub 500, a potom i portal Akademomer koji je deo projekta „Čestito do diplome“. Akademomer je osmišljen da bi reagovao kada dođe do saznanja da neko ima lažnu diplomu ili je plagirao svoje naučne radove. Pavlović kaže da bi sledeća faza mogla da bude uvođenje servisa na kome bi studenti mogli da prijavljuju nepravilnosti na svojim fakultetima. Na ovaj način bi mogao da se vrši pritisak na fakultete i da se spreče zloupotrebe.
Javnost je o problemu plagijata kojima se bavi Akademomer najviše čula kada su
gradonačelnik Beograda Siniša Mali, ministar Nebojša Stefanović i predsednik opštine Novi Beograd Aleksandar Šapić 2014. bili deo afere ,,Plagijat“, koja još uvek nije dobila svoj epilog. Aleksandar Pavlović smatra da problem plagijata i lažnih doktorata nije izolovano akademsko pitanje.
„Pitanje je da li vodeći ljudi u ovoj zemlji imaju odgovarajuće kvalifikacije i sposobnosti koje im navodno obezbeđuju visoke titule koje nose, kao i da li se te diplome stiču uz poštovanje akademskih pravila integriteta ili ne. Zapitajmo se ovako: šta je gore – imati predsednika države koji nema fakultetsku diplomu ili predsednika države koji ima lažnu diplomu? Ovo, nažalost, nije pitanje iz nekog vica nego iz naše političke stvarnosti. Ako može predsednik da lažira diplomu, zašto onda ne bismo imali i „lažne“ hirurge, farmaceute, ekonomiste itd?“, kaže Pavlović.
Aleksandar Pavlović / Foto: Klub 500
Za sada, Akademomer je organizovao tri tribine na fakultetima. Dok su predstavnici ministarstva ignorisali tribine, fakulteti su rado izlazili u suret.
„Očekivali smo diskretne, pa i direktne otpore sa fakulteta. Međutim, tribine koje organizujemo lako nailaze na podršku tih institucija, a bili smo i u samom parlamentu povodom razgovora o mogućnostima zajedničkog delovanja. Očigledno je, dakle, da postoji „žeđ“ kod jednog dela akademske zajednice da se barem razgovara o ovim problemima, kaže Pavlović.“
Pored principa akademske čestitosti koji je uvršten u zakon, važan korak jeste i novi pravilnik o disciplinskoj odgovornosti studenata, koji je pripremio Univerzitet u Beogradu. S obzirom da je stari prevaziđen, novi predviđa uvođenje plagijata na zvaniču listu prekršaja, a kazne će ići od ukora do privremenog ili trajnog isključenja sa fakulteta i univerziteta. Ovaj predlog trebalo bi da bude usvojen na prvoj narednoj sednici Senata Univerziteta u Beogradu.
Na Fakultetu političkih nauka postoji Pravilnik o akademskoj čestitosti i studenti potpisuju izjavu o akademskoj čestitosti, a Pavićević kaže da se ova praksa pokazala kao veoma delotvorna.
„Posledica primene tog pravilnika je podizanje svesti i među studentima o odgovornosti u istraživačkom radu i poštovanju tuđih autorskih prava“, kaže Pavićević.
