U Srbiji se plagiranje podstiče
Ne postoje oštre sankcije za plagiranje, a Zakon o visokom obrazovanju još uvek ne definiše princip akademske čestitosti.
Motiv zbog kojeg je prof. dr Snežana Đorđević prihvatila da bude deo komisije za ocenu i odbranu doktorskog rada ministra Nebojše Stefanovića je bio taj što je želela „da pomogne“, navodi se u zapisniku sa sednice Naučno-nastavnog veća Fakulteta političkih nauka održane 24. juna 2014. godine, a koje je Istinomer dobio na osnovu zahteva za pristup informacijama od javnog značaja. U zapisniku se dalje navodi da joj se „naročito u radu dopalo to što je pisan jasnim stilom“ i objašnjava se kako se ona našla u ovoj komisiji, kao i to zašto nije bila prisutna na odbrani.
„Prof. dr Vladan Kutlešić pozvao je da bude član komisije za ocenu i odbranu doktorske disertacije, dr Nebojše Stefanovića. Kada je počela da se angažuje, doktorski rad je već bio ukoričen. Pogledala je rad i zapazila da nije bio čisto teorijski, imao je empirijski deo i dosta komparacija. Ona je ostalim članovima komisije rekla da rad mora da se doradi i to je bio početak i kraj njenog angažovanja u toj komisiji. Takođe je rekla da na javnoj odbrani nije bila, završeni rad nije videla, jer je bila na putu, pogrešno je zapisala datum za kada je zakazana odbrana, a sama odbrana se nije mogla odložiti“, piše u zapisniku od 24.06.2014. godine.
Doktorska disertacija ministra Nebojše Stefanovića / Foto: Twitter
Na sedinici se raspravljalo na ovu temu, s obzirom da je Snežana Đorđević bila član komisije za rad, koji je bio pod sumnjom da je plagiran. Nakon izlaganja Snežane Đorđević, dva profesora, prof. dr Zoran Kinđić i prof. dr Miroljub Jevitić naveli su da profesori treba da obrate pažnju šta potpisuju.
„U daljoj raspravi učestvovao je i prof. dr Zoran Kinđić, koji je istakao da svi nastavnici treba da izvuku pouku da ne potpisuju nepročitano. Prof. dr Miroljub Jevtić je istakao da se olako potpisuju izveštaji i za studente Fakulteta političkih nauka i da se ubuduće odustane i od ove prakse“, piše u zapisniku.
Da napomenemo, Istinomer je zapisnik sa sednice Naučno-nastavnog veća Fakulteta političkih nauka dobio nakon godinu dana od zahteva. Iz zapisnika se stiče utisak, bar prema broju profesora koji su se na ovu temu obratili, da se većina njih nije zabrinula za ugled Fakulteta političkih nauka, kao ni Univerziteta. Ista situacija je okarakterisala celu ovu aferu na čitavom Univerzitetu.
A nakon više od godinu dana od afere „Plagijat“, za iznete optužbe niko još uvek nije odgovarao, a pitanje akademske čestitosti nije definisano ni u jednom zakonu. Da su plagijati i autoplagijati najteži prekršaji i da bi ih trebalo ozbiljnije sankcionisati, kako niko ne bi došao u iskušenje da plagira, zaključak je sa nedavno održane tribine „Čestito do diplome: Akademska čestitost i kako se boriti protiv plagijata?“, koju je organizovao KLUB 500.
Učesnici tribine „Čestito do diplome“ / Foto: Aleksandar Pavlović, Akademomer
Da posledice treba da snose oni koji su se najteže ogrešili o akademsko poštenje, mišljenja je sociolog Jovo Bakić. On kaže da svi koji su slagali i ukrali da bi postali doktori nauka ne smeju da se bave politikom, jer će isto „lagati i krasti u svojoj političkoj aktivnosti.“ On dodaje da kod nas ne postoji osećaj odgovornosti i da je zbog toga normalno da ministri ne podnose nikakve posledice, a otkvireni su u plagiranju.
„Kod nas se plagiranje gotovo podstiče, jer je sankcija za plagiranje smešna. Zna se kako ozbiljni univerziteti to rešavaju. Čim se dokaže da je to plagijat, taj čovek gubi pravo da studira na tom fakultetu. Lepo što je naš univerzitet među 500 na Šangajskoj listi. Ali to još uvek nije ozbiljan univerzitet, zato što ne postoji sankcija za najozbiljniji prestup. Dakle, dok ne dođe do takve sankcije sigurno ne može ništa da se uradi. Može i zakon da se donese u Skupštini, ali kao i mnogi zakoni koji se donose u ovoj skupštini, ništa neće biti“, kaže profesor Bakić.
Jovo Bakić / Foto: Istinomer
Zakon o visokom obrazovanju ne definiše princip akademske čestitosti i narodni poslanik Vladimir Pavićević smatra da bi od toga trebalo krenuti. Zato je on podneo predlog dopuna Zakona o visokom obrazovanju, gde je predvideo da akademska čestitost bude jedan od ravnopravnih pricipa u sistemu visokog obrazovanja. Ovaj predlog poslanik Pavićević podneo je 26. septembra prošle godine, međutim do danas o ovom pitanju se nije raspravljalo.
„Nema sednice na kojoj ja nisam ukazivao na važnost da se o tome raspravlja, naravno i o drugim pitanjima, ali o ovome posebno. Meni se činilo da kada smo prošle godine prvi put bili suočeni sa takvim talasom otkrivanja plagijata da su akademska zajednica i državne institucije morali hitno da reaguju na razne načine. Pre svega, naglašavanjem značaja principa akademske čestitosti za početak, a onda konkretizovanjem sadržine obaveza u pravilnicima na fakultetima itd.“
Za sada akademska čestitost definisana je jedino na Fakultetu političkih nauka. Profesor Filozofskog fakulteta Dragan Popadić rekao je da bi postojanje jasne akademske norme i oštrije kažnjavanje smanjilo iskušenje kojem je student izložen i dodaje da će na taj način student znati da se suočava sa tim rizikom i biće spreman na posledice.
„Ovo je ozbiljan problem. S jedne strane ne možemo kriviti studente koliko god da je to moralni prekršaj, ako se može opravdati na različite načine i ako je cena toliko mala. Cena onoga koji treba da otkrije taj plagijat je sve veća i veća. Ja umesto da verujem studentu i da čitam taj rad baveći se tim problemom, ja moram da tražim po internetu da li je on to prepisao ili ne. Taj stepen poverenja nije ugrađen u neki normalan odnos prema studentu.“
Izvor: Melville House
I studenti su saglasni da kazne za plagiranje moraju da budu oštrije, međutim kada do toga zaista dođe, nisu spremni da podrže, jedan je od zaključaka istraživanja „Kako studenti vide problem akademskog poštenja“, koje su sproveli profesorka Iris Žeželj i dve studentkinje Filozofskog fakulteta. Istraživanje dalje pokazuje da studenti nakon svoje prve godine imaju nepromenjene stavove po pitanju akademske čestitosti, iako smatraju da ih fakultet menja na bolje. Profesorka Žeželj kaže da naš školski sistem ima veliku toleranciju prema plagiranju još od prvog razreda.
„Studenti nisu socijalizovani da prepoznaju i osuđuju to. Međutim, fakultet ima prostora da tu napravi promenu. Mi ne radimo dovoljno na tome, ne dajemo im jasna pravila igre, ne govorimo im to na šta su profesori obavezni kao druga strana i ne dajemo im primer u tom smislu. Jasnije propisivanje toga šta je dozvoljeno, a šta nije i jasno određivanje prema tim ponašanjima je važno“, kaže profesorka Žeželj.
Profesor Popadić smatra da će iskušenje biti sve veće i veće zbog tehnologije koja je na raspolaganju i zbog lakoće vršenja plagiranja.
„Glavni izvori su ipak iz daleko šireg okruženja. Svuda smo okruženi nekažnjivošću daleko gorih prekršaja. Čak ni oni koji su u parlamentu, ne mogu sa tim da se izbore.“
Ipak narodni poslanik Pavićević smatra da uvek treba da izdvajamo dobre primere i da ih navodimo kao nešto što će nam biti uzor i da ono što je loše promenimo nekakvim delanjem.
