Nakon potpisivanja Ugovora o zajedničkom ulaganju za projekat „Beograd na vodi“, na pitanja novinara kada će on biti dostupan javnosti, odgovoreno je – kada ga odobri Komisija za zaštitu konkurencije. Gradonačelnik Beograda Siniša Mali tada je kazao:
Siniša Mali na potpisivanju Ugovora o Beogradu na vodi/Foto: FoNet
“Ne postoje tajne i ugovor će biti dostupan javnosti u celini. Mi smo danas potpisali ugovor i neophodne su još dve, tri pravne radnje. Prevashodno saglasnost Komisije za zaštitu konkurencije. Kada se ta saglasnost dobije, ugovor postaje pravosnažan. Odmah u tom trenutku ugovor i svi elementi ugovora biće dostupni najširoj javnosti”. TV N1, 26. 4. 2015. godine
Komisija je 28. maja odobrila koncentraciju koja nastaje promenom kontrole nad društvom „Beograd na vodi“ d.o.o. iz Beograda i tako otklonila prepreku objavljivanju ugovora koju su sami funkcioneri postavili. Međutim, na pitanje Istinomera kada će biti objavljen ugovor iz kabineta gradonačelnika Beograda Siniše Malog odgovoreno nam je da tome prethode još „dve, tri pravne radnje kako je to gradonačelnik rekao”.
„Prvi korak je bio dobijanje odobrenje koncentracije koje je dala Komisija za zaštitu konkurencije. Nakon toga čeka se odluka Komisije za kontrolu državne pomoći, pa donošenje Odluke o dokapitalizaciji i na kraju potpisivanje ugovora preduzeća Beograd na vodi i Direkcije za građevinsko zemljište. Važno da je da se ispoštuje sva procedura i nakon toga će ugovor biti pravosnažan i objavljen“, navodi se u odgovoru koji smo dobili iz kabineta gradonačelnika.
Zorana Mihajlović na potpisivanju Ugovora o Beogradu na vodi/Foto: FoNet
Ministarka saobraćaja, građevinarstva i infrastrukture Zorana Mihajlović je u intervjuu Istinomeru bila je još preciznija od gradonačelnika Malog, ističući da Vlada ništa ne krije i ništa „namerno ne drži po strani“.
„Onog trenutka kada dobijemo izveštaj od Komisije za zaštitu konkurencije, tog trenutka ugovor će biti javan“, odgovorila je ministarka Mihajlović na pitanje kada će ugovor biti dostupan javnosti.
Na naša pitanja zašto Komisija za kontrolu državne pomoći postupa u ovom slučaju, odnosno da li država finansira ovaj projekat ili planira to da čini iz sredstava opredeljenih za državnu pomoć, iz kabineta gradonačlenika Beograda nismo dobili odgovor.
U rešenju Komisije za zaštitu konkurencije, između ostalog navodi se da „…tržišni udeli koje će učesnici ove koncentracije, odnosno ciljno društvo nad kojim oni uspostavljaju zajedničku kontrolu, ostvariti na definisanom relevantnom/relevantnim tržištima, prema oceni Komisije ne stvaraju nikakvu zabrinutost u pogledu efekata sprovođenja ove koncentracije, budući da nastanak ove koncentracije ne dovodi do ograničavanja, narušavanja ili sprečavanja konkurencije na definisanim relevantnim tržištima (…) Zaključeno je da su analizirana relevantna tržišta, zapravo tržišta prilično usitnjene strukture i da je na istima aktivan veći broj učesnika pojedinačno male tržišne snage, što potvrđuju prethodne konstatacije i podaci navedeni u ovom obrazloženju.”
Protest „Ne da(vi)mo Beograd“/Foto: Istinomer
U rešenju se podseća da Ugovor o zajedničkom ulaganju proističe iz Sporazuma o saradnji između vlada Srbije i Ujedinjenih Arapskih Emirata potpisanog 17. februara 2013. godine. To znači da sporazumi, ugovori, program i projekti zaključeni u skladu sa ovim sporazumom ne podležu javnim nabavkama, javnim tenderima, javnim nadmetanjima ili drugom postupku predviđenom nacionalnim zakonodavstvom Republike Srbije.
“Na osnovu takve odredbe, Komisija dostavljeni Ugovor o zajedničkom ulaganju kvalifikuje kao validan akt o koncentraciji, odnosno prihvatljiv pravni osnov njenog sprovođenja”, piše u rešenju Komisije za zaštitu konkurencije.
Godišnje oko 200 stanova
Komisija je u postupku razmatrala i podatke o planiranoj izgradnji stambenog prostora u okviru projekta Beograd na vodi. Utvrđeno je da će tržištu, završetkom čitavog projekta, biti “pridodato” 6.128 stambenih jedinica, ukupne površne 1.034.000 kvadratnih metara. Komisija zaključuje da je predviđeni period realizacije projekta 30 godina, što znači da će se prosečno godišnje graditi oko 200 stanova.
“Pod pretpostavkom da u predstojećem periodu bude ostvarena dinamika izgradnje stambenog prostora slična trenutnoj, to bi značilo da bi sa prosečnim godišnjim brojem novoizgrađenih stanova po osnovu sprovođenja predmetnog projekta, udeo ciljnog društva (Beograd na vodi d.o.o., prim.aut.) na relevantnom tržištu izgradnje stambenog prostora u Beogradu iznosio oko sedam odsto (primenom kriterijuma površine izgrađenog stambenog prostora)”, navodi se u rešenju Komisije.
