Vlada se vratila Dinkićevim subvencijama
Vlada Srbije odlučila je da se posle duže pauze vrati sistemu za
privlačenje invistitora koji je primenjivao nekadašnji ministar Mlađan
Dinkić – subvenciji za novozaposlene. Na predlog tadašnjeg ministra
finansija vlast je 2006. godine odlučila da motiviše investitore da
ulažu u Srbiju tako što im je za svako otvoreno radno mesto iz državne
kase isplaćivala od 2.000 do 10.000 evra. Investitor je morao da ispuni
određene uslove u vezi sa visinom ulaganja i minimalnim brojem
zaposlenih i da se prijavi na javni poziv.
privlačenje invistitora koji je primenjivao nekadašnji ministar Mlađan
Dinkić – subvenciji za novozaposlene. Na predlog tadašnjeg ministra
finansija vlast je 2006. godine odlučila da motiviše investitore da
ulažu u Srbiju tako što im je za svako otvoreno radno mesto iz državne
kase isplaćivala od 2.000 do 10.000 evra. Investitor je morao da ispuni
određene uslove u vezi sa visinom ulaganja i minimalnim brojem
zaposlenih i da se prijavi na javni poziv.
Ovu praksu je krajem 2013. godine ukinuo Saša Radulović, tadašnji
ministar privrede, navodeći da je to pogrešan način razvoja privrede.
Međutim, u martu ove godine Vlada donosi Uredbu o uslovima i načinima privlačenje direktnih investicija kojom se opet vraća Dinkićevom receptu subvencionisanja radnih mesta.
ministar privrede, navodeći da je to pogrešan način razvoja privrede.
Međutim, u martu ove godine Vlada donosi Uredbu o uslovima i načinima privlačenje direktnih investicija kojom se opet vraća Dinkićevom receptu subvencionisanja radnih mesta.
Ova Uredba predviđa podsticaje proizvodnim firmama i preduzećima čije
usluge mogu da budu predmet međunarodne trgovine, kao i kompanijama
koje su uključene u strateške projekte. Koliko će investitor iz budžeta
Srbije dobiti novca za otvoreno radno mesto zavisiće od razvijenosti
opštine u kojoj ulaže i od obima investicije, a subvencije se kreću od
3.000 do 7.000 evra. Uredba je za one najveće investitore predvidela
poseban podsticaj – investitor koji uloži najmanje 50 miliona evra u
proizvodnju od države može da dobije polovinu te sume.
Samo
nekoliko dana posle donošenja ove Uredbe doneta je odluka da se
američkoj kompaniji NCR dodeli državna pomoć u visini od četiri miliona
evra. Ovaj novac im je odobren za zapošljavanje 800 radnika do 2017.
godine. NCR je, inače globalni lider u proizvodnji i prodaji uređaja za
transakcije novcem i u pružanju usluga koje ih prate.
Da odluka o
državnoj pomoći investitorima neće biti kratkog daha vidi se i po tome
što subvencije za otvaranje novih radnih mesta predviđa i novi Nacrt zakona o ulaganjima.
državnoj pomoći investitorima neće biti kratkog daha vidi se i po tome
što subvencije za otvaranje novih radnih mesta predviđa i novi Nacrt zakona o ulaganjima.
U
Ministarstvu privrede za Istinomer kažu da je u pripremi zakon o
ulaganjima koji će stvoriti institucionalni okvir za ravnopravnu podršku
za ulaganja domaćih i stranih investitora, a visina, uslovi,
kriterijumi i načini podsticaja, biće kao i do sada regulisani
podzakonskim aktima. U budžetu Republike Srbije za ovu godinu za
podsticaje ulaganjima opredeljeno je 6,5 milijardi dinara, kažu u
Ministarstvu privrede.
Ministarstvu privrede za Istinomer kažu da je u pripremi zakon o
ulaganjima koji će stvoriti institucionalni okvir za ravnopravnu podršku
za ulaganja domaćih i stranih investitora, a visina, uslovi,
kriterijumi i načini podsticaja, biće kao i do sada regulisani
podzakonskim aktima. U budžetu Republike Srbije za ovu godinu za
podsticaje ulaganjima opredeljeno je 6,5 milijardi dinara, kažu u
Ministarstvu privrede.
Državni sekretar u Ministarstvu privrede Miloš Petrović objašnjava da
će novi zakon izjednačiti domaće i strane ulagače i garantovati slobodu
ulaganja po standardima međunarodnog investicionog prava. On navodi i
da se predviđaju subvencije za one koji investiraju, pokreću proizvodnju
i zapošljavaju radnike.
će novi zakon izjednačiti domaće i strane ulagače i garantovati slobodu
ulaganja po standardima međunarodnog investicionog prava. On navodi i
da se predviđaju subvencije za one koji investiraju, pokreću proizvodnju
i zapošljavaju radnike.
Petrović je na javnoj raspravi o Nacrtu
zakona o ulaganjima u Nišu rekao i da je novac koji je do sada uložen u
investicije dao rezultate, ali je kontrola tih ulaganja bila problem. On
je naglasio da će se sada voditi više računa o svakom projektu za koji
se odobrava pomoć države i ti projekti će biti daleko bolje praćeni i
kontrolisani. Prema njegovim rečima, o investicijama će voditi računa
Razvojna agencija Srbije i Savet za ekonomski razvoj.
zakona o ulaganjima u Nišu rekao i da je novac koji je do sada uložen u
investicije dao rezultate, ali je kontrola tih ulaganja bila problem. On
je naglasio da će se sada voditi više računa o svakom projektu za koji
se odobrava pomoć države i ti projekti će biti daleko bolje praćeni i
kontrolisani. Prema njegovim rečima, o investicijama će voditi računa
Razvojna agencija Srbije i Savet za ekonomski razvoj.
Nacrtom
zakona o ulaganjima predviđeno je da davalac državne pomoći objavljuje
javni poziv za dodelu pomoći u skladu sa delokrugom svojih poslova.
Međutim, kako se navodi u članu 28. Nacrta, za ulaganja od posebnog
značaja za Republiku Srbiju dodela državne pomoći obavlja se bez objave
javnog poziva o čemu odlučuje Savet za ekonomski razvoj. A kako će se
davati i kontrolisati državna pomoć, ostavlja se davaocu državne pomoći
da bliže odredi.
zakona o ulaganjima predviđeno je da davalac državne pomoći objavljuje
javni poziv za dodelu pomoći u skladu sa delokrugom svojih poslova.
Međutim, kako se navodi u članu 28. Nacrta, za ulaganja od posebnog
značaja za Republiku Srbiju dodela državne pomoći obavlja se bez objave
javnog poziva o čemu odlučuje Savet za ekonomski razvoj. A kako će se
davati i kontrolisati državna pomoć, ostavlja se davaocu državne pomoći
da bliže odredi.
“Davalac državne pomoći bliže uređuje kriterijume za dodelu državne pomoći, postupak prijave, ocene ugovaranja dodele državne pomoći, kao i sredstva obezbeđenja za dodeljene podsticaje i kontrolu ispunjenja ugovorenih obaveza korisnika državne pomoći, u skladu sa ovim zakonom i propisima kojima se uređuje kontrola i dodela državne pomoći.”
Član 28. Nacrta zakona o ulaganjima
Član 28. Nacrta zakona o ulaganjima
Potrebni su nam bolji uslovi poslovanja, a ne subvencije
Privrednici,
međutim ne smatraju da će se vraćanjem subvencija za zapošljavanje
privredna slika u Srbiji promeniti. Milan Knežević, vlasnik konfekcije
“Modus” kaže za Istinomer da se time samo stvara diskriminacija.
međutim ne smatraju da će se vraćanjem subvencija za zapošljavanje
privredna slika u Srbiji promeniti. Milan Knežević, vlasnik konfekcije
“Modus” kaže za Istinomer da se time samo stvara diskriminacija.
“Plaćam poreze, a preko njih školstvo, zdravstvo, policiju… Ne razumem zašto bi neko sada uzeo taj moj novac i dao ga mojoj konkurenciji. To nije posao države. Već smo imali te mere subvencionisanja otvaranja radnih mesta. Investitor je ugovorom obavezan da primi radnika na određeno vreme. Dakle, on uzme pare i kada protekne ugovoreni rok on može da ga otpusti. Državnom subvencijom nismo uspeli da povećamo naš BDP, ali ni da povećamo broj zaposlenih”, kaže Knežević.
On navodi da su i do sada domaći i strani investitori bili izjednačeni,
ali da je bolji tretman stranih investitora proizilazio iz diskrecionih
prava političara.
“Oni su naivno mislili da je bolje davati podsticaje investitorima koji dolaze iz drugih zemalja, jer su smatrali da imaju obezbeđen plasman svoje robe u inostranstvu”, govori Knežević.
Naš sagovornik kaže da je apsolutno protiv državne pomoći i da umesto toga treba napraviti uslove za lakše poslovanje.
„Treba da napravimo jeftinu državu, da uvedemo progresivno oporezivanje, da vratimo javni ugled privrednicima, da napravimo efikasno pravosuđe, da suzbijemo sivo tržište… Kada to uradimo neće nam biti potrebne subvencije da bi neko došao ovde i investirao“, zaključuje Knežević.
Kada je u pitanju ova vrsta državne pomoći skeptični su i ekonomisti.
Profesor Ekonomskog fakulteta Jurij Bajec kaže za Istinomer da kod
subvencija za otvaranje novih radnih mesta uvek postoji pitanje da li je
novac otišao tamo gde je najviše potreban.
Profesor Ekonomskog fakulteta Jurij Bajec kaže za Istinomer da kod
subvencija za otvaranje novih radnih mesta uvek postoji pitanje da li je
novac otišao tamo gde je najviše potreban.
„Osim toga, to je još jedan način da se beži od obaveze da država stvori uslove poslovanja koje će privlačiti investitore i bez subvencija. Ako bismo implementirali sve ono na šta smo se obavezali u pregovorima sa EU, onda bi se stvorili takvi uslovi koji bi bili privlačni za investitore i ne bi trebalo da ih dodatno stimulišemo“, kaže Bajec, dodajući da subvencionisanje otvaranja radnih mesta možda može da postoji kao mera u slučajevima kada se na taj način dovodi investitor koji će sa sobom doneti neku novu tehnologiju, modernizaciju, koji će radnicima omogućiti novu edukaciju.
Investitori „napregnuli“ broj radnih mesta
Iako
su subvencije za otvaranje radnih mesta uvedene još 2006. godine, o
efektima ove državne pomoći javnost nije bila obaveštena sve dok krajem
2013. godine tadašnji ministar privrede Saša Radulović nije govorio o
potrebi da se ugasi Agencija za strana ulaganja i promociju izvoza
(SIEPA). Ova agencija je tada iznela podatak da je uz pomoć subvencija
otvoreno 55.000 radnim mesta. Međutim, Ministarstvo privrede je utvrdilo
da je broj novozaposlenih uz državnu pomoć mnogo manji – samo 16.097.
“Iz podataka o 55.000 radnih mesta prezentovanih javnosti, izostavljeno je da su u to uračunata nepostojeća, a ugovorena 8.162 radna mesta kod 35 investitora sa kojima je država raskinula ugovor o podsticajima. Takođe u preostala potencijalna 47.882 radna mesta uračunato je i svih 31.785 još uvek nepostojećih, koja su investitori u obavezi da otvore u narednom periodu prema 163 ugovorena aktivna projekta . Neosporno je da je otvoreno 11. 929 radnih mesta u 56 projekata u sistemu monitoringa održavanja broja zaposlenih i 4.168 u 22 projekta koja su formalno okončana”, saopštilo je u novembru 2013. Ministarstvo privrede.
Tada je prvi put javnost saznala i da je retko proveravano da li
investitori koji su dobili državnu pomoć ispunjavaju obaveze vezane za
otvaranje radnih mesta. Tako je Ministarstvo privrede krajem 2013.
objavilo da im je SIEPA dostavila veliki broj izveštaja investitora, ali
da kontrola izveštaja nije urađena jer tadašnje Ministarstvo finansija i
privrede (formirano u julu 2012. i postojalo do rekonstrukcije Vlade u
septembru 2013. godine) nikada nije donelo Pravilnik o kontroli, koji je
po Uredbi bilo dužno da donese.
investitori koji su dobili državnu pomoć ispunjavaju obaveze vezane za
otvaranje radnih mesta. Tako je Ministarstvo privrede krajem 2013.
objavilo da im je SIEPA dostavila veliki broj izveštaja investitora, ali
da kontrola izveštaja nije urađena jer tadašnje Ministarstvo finansija i
privrede (formirano u julu 2012. i postojalo do rekonstrukcije Vlade u
septembru 2013. godine) nikada nije donelo Pravilnik o kontroli, koji je
po Uredbi bilo dužno da donese.
“To potvrđuje da Nacionalna služba za zapošljavanje nije kontrolisala sprovođenje ugovora sa investitorima u delu zapošljavanja, dok Agencija za privatizaciju nije kontrolisala da li su ispunjene investicione obaveze. Bez ikakvih kriterijuma i merila opravdanosti, u 78 slučajeva izvršeno je aneksiranje osnovnih ugovora investitorima, produžavani rokovi za ispunjenje obaveza, menjan način isplate podsticaja i naknadno vršena revizija ranije odobrenih investicionih projekata i biznis planova. Niko nije vodio računa ni o trošku kamata, jer investitori sredstva dobijaju unapred bez kamate”, zaključuje se u saopštenju Ministarstva privrede.
Danas, godinu i po dana nakon ove Radulovićeve provere efekata
subvencionsanja radnih mesta, Ministarstvo privrede priznaje da je bilo
slučajeva da su investitori „napregnuli“ broj radnih mesta kako bi
dobili subvencije. Na pitanje Istinomera kakvi su bili efekti državne
pomoći za novozaposlene, iz Ministarstva odgovaraju:
subvencionsanja radnih mesta, Ministarstvo privrede priznaje da je bilo
slučajeva da su investitori „napregnuli“ broj radnih mesta kako bi
dobili subvencije. Na pitanje Istinomera kakvi su bili efekti državne
pomoći za novozaposlene, iz Ministarstva odgovaraju:
“Uredba kojom se regulišu uslovi i način privlačenja direktnih investicija postoji od 2006. godine i menjana je više puta. Do sada su potpisana ukupno 273 ugovora o dodeli sredstava za direktne investicije za koje je bilo odobreno nešto manje od 305 miliona evra podsticaja. Od 2006. godine do danas raskinuto je 58 i završeno 29 ugovora. Vrednost raskinutih ugovora predstavlja oko 15 odsto vrednosti ukupno zaključenih ugovora, dok je broj radnih mesta predviđenih raskinutim ugovorima oko 23 odsto od ukupnog broja novootvorenih radnih mesta koja su bila predviđena zaključenim ugovorima”, kažu u Ministarstvu privrede.
Oni napominju da Republika Srbija putem tzv. protesta bankarskih
garancija uspeva da povrati isplaćena sredstva podsticaja u slučaju
raskinutih ugovora i da se tako ta sredstva nađu na računu budžeta
Republike.
garancija uspeva da povrati isplaćena sredstva podsticaja u slučaju
raskinutih ugovora i da se tako ta sredstva nađu na računu budžeta
Republike.
“Oni privredni subjekti koji nisu ispunili uslove iz sopstvenog biznis plana na osnovu kojeg im je projekat pozitivno ocenjen i na osnovu koga su dobili sredstva podsticaja dužni su da, pored povrata tih sredstava vrate i obračunatu zakonsku zateznu kamatu. Ukupna vrednost investicija prema svim ugovorima je oko 1,5 milijardi evra, a predviđali su otvaranje 54.767 radnih mesta. U proseku to je oko 200 radnika po projektu. Ispod, ili oko proseka je 78 odsto projekata, a 22 odsto iznad prosečnog broja. Iz toga sledi zaključak da je bilo slučajeva u kojima je „napregnut“ broj novih radnih mesta na koja su se neki korisnici sredstava obavezali kako bi dobili podsticaje“, navode u Ministarstvu privrede.
Istinomer
je u prethodnim istraživanjima otkrio nepostojanje kontrole i merenja
efekata miliona eura datih kroz različite mehanizme državne pomoći.
je u prethodnim istraživanjima otkrio nepostojanje kontrole i merenja
efekata miliona eura datih kroz različite mehanizme državne pomoći.
Subvencije su povezane sa korupcijom i državnim reketom
Prvi čovek nekadašnjeg Ministarstva privrede Saša Radulović kaže za Istinomer da se država opet vraća subvencijama za zapošljavanje, jer to „ostavlja mogućnost partokratiji da uzima reket“.
Foto: Istinomer
Svaki sistem subvencija koji smo imali do sada je direktno vezan sa korupcijom i mogućnošću partokratije da uzima reket. Da bi partijski paraziti opravdali svoju potrebu za novcem poreskih obveznika, plasira se priča o podsticanju zapošljavanja. Uzimate porez od proizvođača bojlera da biste subvencionisali drugog proizvođača bojlera, uglavnom stranog, da mu bude konkurencija. Suština subvencije ostaje privilegovanje burazerskih firmi vezanih sa vrhom političkih stranaka. Neburazerski privrednici, a oni su ogromna većina, ne mogu da dobiju subvencije. Niti mogu da dobiju kredit od Fonda za razvoj, koji je još jedna rupa bez dna na koju je država do sada slupala preko dve milijarde evra novca poreskih obveznika”, kaže Radulović.
Na pitanje da li će sada biti drugačije jer novi zakon o ulaganjima predviđa bolju kontrolu trošenja subvencija bivši ministar privrede odgovara:
]“Nikakva bolja kontrola nije napravljena. Sve i da jeste, subvencije nisu način podsticaja privrede. Da biste nekome dali na poklon jedan dinar, a subvencija je poklon, nekome morate da uzmete taj dinar. Pitanje je: da li činite više štete onome kome uzimate dinar, od koristi koju dobijate poklanjajući nekome taj dinar? Odgovor je nedvosmislen – da, šteta je veća. Ono što je privredi potrebno to su manji porezi i doprinosi; razumna birokratija i jasni propisi: pravna sigurnost i mogućnost naplate potraživanja; razumne kamatne stope u bankama koje su manje od očekivane profitne stope posla. To se jednim imenom zove: dobro poslovno okruženje”, navodi naš sagovornik.
Radulović se zalaže za ukidanje subvencija i smatra da bi umesto davanja subvencija trebalo smanjiti poreze i doprinose tako da oni ne prelaze 60 odsto neto zarade.
]“Porezi i doprinosi treba progresivno da rastu od nivoa od 20 odsto. Što zarađuješ više, plaćaš veći porez. Ovakav sistem progresivnog oporezivanja postoji u svim uspešnim zemljama u svetu. Smanjenje poreskog opterećenja je najbolja “subvencija”. Neselektivna je, ide svima, nije podložna korupciji, na nju se ne uzima partijski reket, jednostavna je. To sve ne odgovora partokratiji. Nije odgovaralo Tadićevoj, pa ne odgovara ni Vučićevoj. Oni bi radije da kao Deda Mraz dele državni novac kako oni misle da treba, a i sebe pri tom da podmire. Valja platiti i održavati partijsku mašineriju i njihove nepodmirive apetite. Zbog toga i propadamo”, zaključuje Radulović.
