Osobe sa invaliditetom i glasanje: Dođem i čekam da mi neko pomogne

Svega nekoliko dana ostalo je do izbora na kojim će građani Srbije odlučivati ko će ih predstavljati u Parlamentu naredne četiri godine. Jedan od birača je i Mihailo Pajević, ali do zaokruživanja broja ispred svog odabira prepreku mu predstavlja tačno 6 stepenika.

„Izađem iz kuće, rampu imam, dođem doguram kolica ovde, zamolim nekoga od ukućana ako je raspoložen da me prati, ako nije dođem sam, sačekam ovde, zamolim nekoga da prijavi biračkom odboru da sam došao, ako ima tu snažnih u biračkom odboru izađe neko, njih dvojica, po dva trebaju mi da me unesu unutra, onda me polako voze uz stepenice gore, uđem unutra ima tu prag i na vratima mora se i taj prag preći. Glasam i opet nazad ista procedura„, kaže za Istinomer Mihailo Pajević.

Zadnjih 22 godine Mihailo glasa u Klubu penzionera na Novom Beogradu.

„Gde god da krenete i naiđete na ovakvu prepreku vrlo je neprijatan osećaj. Vrlo je nelagodno. Dođeš, stojiš i čekaš hoće li ti neko pomoći“, dodaje on.

Svoje biračko pravo u nedelju će imati priliku da iskoristi i Branka Brkić. Ipak, ona na svoje biračko mesto pristiže sa pratnjom.

„Uzevši u obzir da sam ja slepa osoba, ja dolazim na biračko mesto uz pomoć odabranog pratioca, odnosno asistenta, ta osoba mi pomaže i da obavim sam proces glasanja“, objašnjava Branka Brkić.

Ona ističe da slepi mogu da koriste faksimil prilokom potpisivanja. Kaže da je pomak u pristupačnosti izbornog procesa napravljen, ali da na tome treba raditi u kontinuitetu.

„I dalje ne možemo samostalno da glasamo, odnosno da glasanje bude tajno, zato što su matrice i šabloni koji se koriste u zemljama i regionu kod nas još nisu uvedeni. Crna Gora i Hrvatska su dve zemlje koje imaju sistem matrice koji se primenjuje na svim nivoima i štampaju se dakle na Brajevom pismu, odnosno na uvećanom tisku za slabovide. Samim tim kada morate da zavisite od nekog drugog, makar to bio Vaš ne znam suprug, brat, otac, majka ili personalni asistent vi niste samostalni i negde je ta diskrecija ugrožena„, kaže Brkić.

Dostupnost biračkog mesta ne odnosi se samo na fizičku pristupačnost. Mihailo Gordić iz Saveza gluvih i nagluvih Srbije ističe da je problem sa kojim se susreću gluve i nagluve osobe na biračkom mestu informaciono komunikaciona nepristupačnost.

„Birački odbornici nisu informisani i edukovani o tome kako da komunicraju sa gluvim i nagluvim osobama i gluve i nagluve osobe su često prepuštene same sebi da se snalaze. Kada sam postao punoletan 2000. godine, roditelji su me vodili na izbore i rekli su mi “Uradi sada ovo i ovo, daj ličnu kartu, pozivnicu za glasanje, zaokruži”, dakle sve je nekako bilo unapred isplanirano, roditelji su mi rekli šta sve treba da uradim. Što naravno se kosi sa nekim građanskim slobodama. Bilo bi dobro kada bi gluve osobe imale tu slobodu da mogu u bilo koje vreme da izađu na izbore i glasaju, naravno, za svoje političko opredeljenje“ objašnjava Gordić.

Republička izborna komsija i Centar za samostalni život osoba sa invaliditetom zaključili su u novembru 2019. godine Protokol o saradnji, a cilj te saradnje je unapređenje izbornog prava osoba sa invaliditetom.
Ovo je prvi put da je Republička izborna komisija zahtevala od svih lokalnih samouprava da pošalju procenu biračkih mesta. Ona se vršila po šablonu koji je preuzet iz upitnika Centra za samostalni život osoba sa invaliditetom u kom se utvrđuje prilaz samom objektu, prilagođenost prešačkih prelaza u blizini, postojanje parking mesta za osobe sa invaliditetom, ulaz u objekat i sama vrata na ulazu.

Mimica Živadinović iz Centra za samostalni život osoba sa invaliditetom ističe i da organizacije osoba sa invaliditetom moraju da pokreću i stalno upozoravaju na ovakve teme.

„Oni su nas zamolili da im ustupimo taj upitnik da oni u svim svojim lokalnim srednima na isti način provere pristupačnost biračkih mesta Ovde ova škola Jovan Miodragović je jedan lep primer, gde su mi rekli kada sam dolazila da ispitam biračko mesto: “Ali mi nemamo đake sa inavliditetom, šta će nam rampa”, i ja im kažem “pa možda bi imali kada biste imali rampu“, ističe Mimica Živadinović.

Osim same procene pristupačnosti, ove godine je RIK napravio i Vodič koji je namenjen članovima biračkog odbora za rad na biračkom mestu, a u cilju bolje komunikacije i pružanja bolje podrške osobama sa invaliditetom. Produžen je i period prijavljivanja za glasanje van biračkog mesta, a slepim osoba je dozvoljen i dolazak na biračko mesto uz pomoć psa vodiča. Poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković kaže da je učinjen veliki napredak, ali da i dalje postoje barijere koje bi trebalo razrešiti.

„Treba biti realan i reći da je zaista Republička izborna komisija ovoga puta napravila veliki pomak i da od poslednjih predsedničkih izbora mi zaista imamo taj kontinutit u poboljšanju. Takođe jedna od naših preporuka je i otkanjanje, zapravo prelazak sa dosadašenjeg kocepta lišenja poslovne sposobnosti za mentalni invaliditet, znači za građane sa razvojim poremećajima i prelazak na koncept tačno određenog ograničenja određenih prava„ objašnjava Poverenica Brankica Janković.

Pavle Dimitrijević iz organizacije Crta koja se bavi posmatranjem izbora očekuje da će nove mere RIK-a doprineti tome da se procenat nepristupačnih biračkih mesta smanji.

„Rezultati govore da 2016. godine 59% biračkih mesta nije bilo pristupačno, dok se taj procenat neznatno smanjio na 56 posto biračkim mesta za predsedničke izbore 2017″, ističe Pavle Dimitrijević.

Izborni dan pokazaće nam da li će koraci koje je preuzeo RIK pomoći osobama sa invaliditetom da se poboljša način na koji ostvaruju svoje biračko pravo.

*Ovaj video nastao je uz podršku Agencije za međunarodni razvoj Sjedninjenih Država (USAID). Mišljenja izneta u tekstu predstavljaju stav autora i ne moraju nužno da odražavaju stavove USAID-a ili Vlade Sjedinjenih Država.

Ovaj video je nastao uz podršku Agencije za međunarodni razvoj Sjedinjenih Država (USAID). Mišljenja izneta u tekstu predstavljaju stav autora, i ne moraju nužno da odražavaju stavove USAID-a ili Vlade Sjedinjenih Država.