Retrovizor 2 – Srpsko pravo – epizoda 29 – Ljuba Živkov

Ova bi nedelja mogla u kalendar kao Odštetna nedelja: u punom jeku je proces protiv urednika “Čačanskih novina” zbog humoreske “Zanemoćali mandarin” u kojoj je prenumerant Ilić Velimir nakon nekoliko meseci čitanja sa razumevanjem prepoznao lično sebe samog, zatražio je da mu za duševnu i telesnu bol, jer ogranizam je celina, novinar izbroji dva miliona dinara (tražiti više od poslenika sedme sile bilo bi neumesno); muftija Zukorlić obreo se u još većim mukama kad je video sebe fotomontiranog u pravoslavnu mantiju i ište kako reče simboličnih sto miliona evra od “Blica”; na presudu kojom je ministar-pesnik oslobođen optužbi da je narodnu muku nemilice trošio na pokupku monografije o Dunavu (koja je njegova omiljena knjiga) žalili smo se nezavisno jedni od drugih moja malenkost i državni revizori; i Milan Beko potužio se, zasad samo hrišćanskoj javnosti, da ne samo što nije nepristojno bogat, nego je više dužan nego bogat, a obogatio se, veli, posle 5. oktobra, što će reći da je i njegova imperija tekovina tog ustaničkog poduhvata te smo svi mi pomalo zaslužni, pod Miloševićem je i građanin Miša patio i sirotovao i tek mu je pobeda DOS-a pomogla da raširi svoja preduzetnička krila; germanska pišman-firma VAC koja se povukla iz “Politike” i “Dnevnika” (kuća koje su takođe krv propljuvale pod Miloševićem) preuzela je ne znam ti koliko akcija “Novosti”, ne razumem jezik ekonomije i ne znam jesu li Nemci povratili svoje, jesu li nešto na silu zaposeli, ili su tek sad to pazarili. Šta je još bilo? Povijesni transkript razgovora građanina Bagzija sa građankom Biljanom nestanut je, ali su reči pripadnice lepšeg pola “ma ko te pita za istinu, istina je ono što se dogovorimo” ostavile traga i u pravosuđu i među običnim smrtnicima: ako se na nekom jako lepom univerzitetu jednom bude proučavalo i srpsko pravo (jer izumrećemo i ostaće samo naše duhovne tekovine), ovo će biti prevođeno na sve jezike koji će tada biti živi.